Čelsijev “parking” guta pojačanja: Krilo iz Sevilje, špic iz Lajpciga, Amerikanci drže balans oko nule

Bio je to sasvim pristojan provincijski klub. Ponos Alzasa gde se mešaju Francuzi i Nemci. Osvojio je i titulu prvaka Francuske 1979. godine. Imao je i titulu u ratnim vremenima kada su nacisti organizovali nezavisno prvenstvo Alzasa. Osvajao je trofej Kupa Francuske početkom 50-ih i sredinom 60-ih prošlog veka, kao i Liga kup Francuske 1963.

U Strazburu su igrala neka poznata imena svetskog fudbala poput Karlosa Bjankija, Huana Ramona, Arsena Vengera, Franka Lebefa, Jurija Đorkaefa, Stivena Kešija, Hosea Luisa Čilaverta, Aleksandra Mostovoja, Olivjea Dakura, našeg Danijela Ljuboje, Kevina Gameira… Pogotovo je taj milenijumski prelaz bio uspešan jer su osvojili dva puta Liga kup Francuske, jednom Kup Francuske, pobedili u tadašnjem Intertoto kupu… Sve do 2011. kada su bankrotirali i morali da krenu opet od pete lige.

Navijačka armija je stala iza kluba u najteža vremena i malo-pomalo Strazbur je ozdravljivao. U Ligu 1 se vratio već 2017. godine, a sledeće sezone je osvio Kup Francuske. Bili su onaj prosečni Strazbur koji uglavnom uspeva da izbori opstanak, vreba šansu u kup takmičenjima, a onda su došli Amerikanci.

“BlueCo”.

Konzorcijum osnovan godinu ranije sa većinski američkim kapitalom i Todom Bolijem kao predsednikom. Udružilo se tu nekoliko milijardera, iskoristili su političku situaciju i preuzeli Čelsi od Romana Abramoviča. Bolje rečeno, oteli ispod cene. Godinu kasnije su kupili Strazbur i od simpatičnog lokalnog kluba napravili Čelsijev parking.

Iako je to sve što rade valjda u okviru nekih zakonskih regulativa, suštinski je odvratno i nema veze sa fudbalom. Od tada je iz Čelsija u Strazbur došlo 16 fudbalera. Čelsi kupuje mlade fudbalere sa svih strana sveta kako ih ne bi ugrabila konkurencija, nema mesta za njih u svom timu i onda ih šalje u Strazbur. Ili im pošalje viškove poput Bena Čilvela. Retki izbore povratnu kartu za Stamford Bridž poput Đorđa Petrovića, Majka Pendersa, Andreja Santosа ili Emanuela Emege.

Ali, onima koji nisu dovoljno dobri za Čelsi raste vrednost u Strazburu, francuski klub ne mora skupo da plaća pojačanja jer to umesto njih radi londonski klub. Igrači se sele tamo-ovamo, a novac koji se obrće je sve veći i veći. Strazbur očigledno napreduje, beleži sve bolje rezultate, prošle sezone je igrao i polufinale Lige konferencije… Ali, mnoge navijače žulja jer Strazbur nije normalan fudbalski klub već Čelsijeva garaža.

Do te 2023. godine, Strazbur je trošio simbolične sume u prelaznim rokovima:

2022/23: 7.000.000 evra
2021/22: 4.500.000 evra
2020/21: 12.000.000 evra
2019/20: 11.000.000 evra
2018/19: 15.750.000 evra
2017/18: 5.200.000 evra

Otkako su ih preuzeli Amerikanci iz Čelsija, Strazbur je postao ozbiljan “igrač” na svetskoj fudbalskoj pijaci i troši neuporedivo više:

2023/24: 60.700.000 evra
2024/25: 61.900.000 evra
2025/26: 118.000.000 evra

Istina, i zarađuje više nego pre.

2023/24: 43.100.000 evra
2024/25: 0 evra
2025/26: 92.200.000 evra

Ovo leto će biti najprometnije u alzaškoj “garaži” kada se računaju kupovine i prodaje. Već se obrnulo 250.000.000 evra.

Strazbur je potrošio zvanično 83.000.000 evra na kupovine: štopera Karima Kulibalija (Verder, 20.000.000), veziste Dioga Souze (Gimaraes, 10.000.000), špica Hakoba Ortege (mladi tim Real Madrida, 10.000.000), štopera Džejlanda Mičela (Šturm, 8.000.000), krila Fabija Baldea (Hamburg, 7.000.000), ofanzivnog veziste Omarija Kelimana (Čelsi, 6.000.000), desnog beka Anđela Kandida (Sao Paulo, 5.000.000), polušpica Đovanija Rejne (Menhengladbah, 3.000.000), levog beka Matea Del Blanka (Union Santa Fe, 2.500.000), ofanzivnog veziste Benjamina Brantlinda (Geteborg, 1.900.000) i danas 10.000.000 evra na Seviljino krilo Hoakina Martineza Osa. Možda Oso vredi više, ali je Sevilja u takvoj finansijskoj krizi da je morala ovo da prihvati.

Ali, to nije sve. Odlazak Emege u Čelsi i teška povreda Hoakina Paninčelija, uz precrtanog Sekua Maru kojeg žele da se reše, otvorili su prazno mesto u napadu gde je samo mladi novajlija Ortega bez prvoligaškog fudbala u biografiji. Dogovorena je suva pozajmica danskog napadača Konrada Hardera iz Lajpciga. Nudili su i 15.000.000 evra za Brižovog špica Romea Vermanta, ali su Belgijanci glatko odbili, pa će Harder biti taj koji će zakrpiti rupu dok se Paninčeli ne oporavi.

Minus napravljen iz prethodnih sezona će biti neutralisan ogromnim prodajama ovog leta. Dijego Moreira je za 50.000.000 evra prešao u Milan, Valentin Barko i Emanuel Emega za 65.000.000 u Čelsi (makar su to zvanične cifre), Hulio Ensiso i Abdul Uatara za ukupnih 50.500.000 evra u Ipsvič, a bilo je i još nekih sitnijih prodaja…

Kada se podvuče crta, od dolaska Amerikanaca, Strazbur je na pojačanja zvanično potrošio nešto iznad 320.000.000 evra, a od prodaja inkasirao oko 300.000.000 evra. Balans je blizu nule, ali svima je jasno da ovo nema veze sa realnošću i da će jednog dana, kada pukne ovaj gadni sistem sa Amerikancima u evropskom fudbalu, pre Čelsija pod led otići Strazbur i da će navijači opet da ga oživljavaju iz pete ili šeste lige…