Centrala hoće jednom da pogreši...

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Katara)

Slika sa premijere, na kojoj Srbija za 90 minuta nije čestito zapretila Brazilu nije bila prijatna za gledanje. Ali, ako ima bar nešto dobro u svemu tome je što su male šanse da se takva utakmica Orlovima ponovi.

Kao u Balkanskom špijunu „hoće centrala jednom da pogreši“, ali dva puta zaredom – teško. Meč sa Brazilom bio je tek drugi takmičarski u mandatu Dragana Stojkovića kao selektora na kojem srpska reprezentacija nije postigla gol. Prvi put joj se to desilo u beogradskom okršaju sa Norveškom u Ligi nacija (0:1).

Ako se može povući bilo kakva naznaka iz svega toga uoči meča sa Kamerunom je reakcija Srbija koja je usledila posle neuspeha sa Norveškom: na sledećem susretu je deklasirana Slovenija na Marakani sa 4:1, a sva četiri gola su postigli različiti strelci (Mitrović, Milinković-Savić, Jović, Radonjić), dok su bila trojica različitih asistenata (Tadić, SMS, Živković).

Zašto je to bitno? Zato što je pokazalo reakciju celog tima. A, između poraza od Norveške i pobede nad Slovenijom prošla su tri dana. Jedan manje nego što je između mečeva sa Brazilom i Kamerunom.

Ni dva poraza teoretski ne znače kraj, ni dve pobede ne garantuju osminu finala

Za Piksibol su nam potrebni Tadić i Milinković Savić

Budimo ljudi, učinimo Kamerunce mundijalskim rekorderima

Ovaj srpski tim ima kvalitet, ima drčnost, ima karakter, a pokazao se u neku ruku i na licima selektora i igrača posle Brazila. Dok je, recimo, dobar deo igrača Kameruna posle poraza od Švajcarske prošao nasmejan, opušten, kao da se ništa nije desilo pola sata ranije, Orlovima su bila smrknuta lica, igrale su grudi junačke od nezadovoljstva onim što su prikazali. I to je dobar znak. Reakcija će sigurno uslediti.

Jer, centrala hoće jednom da pogreši...