Za Piksibol su nam potrebni Tadić i Milinković Savić
Vreme čitanja: 5min | ned. 27.11.22. | 09:01
Protiv Brazila su se ugušili, sada su potrebni Srbiji da prodiše
(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Katara)
Jirgen Klop se proslavio „gegenpresingom“, Pep Gvardiola bacio planetu pod noge „tiki-takom“, Mauricio Sari je napravio hibrid i dobio „Saribol“, a reprezentacija Srbije je najbolji fudbal igrala pod komandnom palicom Dragan Stojkovića Piksija i ofanzivnim stilom koji ćemo nazvati „Piksibol“.
Izabrane vesti
Ako je za godinu dana sve rađeno da Orlovi dobiju prepoznatljiv stil igre i da na kraju to sve isprate rezultati, onda to ne može pasti u vodu posle 90 minuta protiv verovatno najjače reprezentacije sveta.
Istina, nije Srbija protiv Brazila ni pokušala da odigra onaj fudbal za koji je Piksi rekao da „želi aplauze i kada izgubi“. Ali verovatno nije ni mogla... Jeste da nije ni šutnula na gol. Ali na primer i Meksiko je imao dva u dve utakmice, Danska tri u dve, Holandija jedan protiv Ekvadora... Jeste da je Srbija muku mučila sa povredama i praktično protraćila kratak pripremni period. Jeste i da selektorova izjava o povređenim igračima nekorektna jer je najbolje znao kakva je situacija i samo je trebalo da se pokloni majstorima fudbala i stisne ruku boljem.
Ponedeljak, 11.00: (5,10) Kamerun (3,60) Srbija (1,80)
Ali nije normalno baciti u vodu sve što je bilo do sada. A bilo je dobrog fudbala, lepih rezultata i oni su kombinovano naduvali ovaj balon euforije pre Brazila. Zasluženo. Da su igrali loš fudbal i provlačili se, onda ni očekivanja ne bi bila tako velika. Ovako su svojom igrom i ponašanjem za godinu i po dana zaslužili poverenje kao retko koja generacija pre njih. Možda je ono malo poljuljano ali trebalo bi sportski priznati da Srbija nije ekipa koja će se nešto mnogo pitati protiv Brazila. Ko god igrao i kako god se igralo.
Koliko je taj poraz od Brazila bio realan, toliko se s pravom očekuje da Srbija protiv Kameruna pokaže drugo lice, zaigra „Piksibol“ i ne opterećuje se protivnikom kao što to ni ranije nije radila. Srbiji treba ona njena igra pre Brazila i Kamerun je protivnik kojeg to može da se igra.
Za tako nešto, Piksiju i Srbiji će biti neophodna dvojica tehnički najnadarenijih igrača - Dušan Tadić i Sergej Milinković Savić. Obojica su bili među najslabijim karikama protiv Brazila. Izgubljeni između linija rivala, pod pritiskom kada prime loptu, izgrešili su se za sve pare i odigrali meč za zaborav. Nikakav problem. Idemo dalje...
Sami su igrači govorili ovih dana kako turnirski sistem takmičenja ne dozvoljava osvrtanje preko ramena i gledanje u prošlost. Samo sledeća utakmica, sledeći protivnik. Ništa drugo. Na turnirima nema vremena za analizu u sitne detalje već se treba pumpati samopouzdanje. Treba verovati u kvalitet koji definitivno postoji i pokazati ga u meču koji je „pod moranje“ protiv nepredvidivog protivnika, a onda i protiv starog dužnika u „finalu“ na 974 stadionu.
Uostalom, zar takva nisu i bila većinska očekivanja? Poraz od Brazila, pobeda protiv Kameruna i „finale“ protiv Švajcarske.
Prilika za prijatno iznenađenje protiv Brazilaca nije došla, sada treba preskočiti i šansu za neprijatno protiv Afrikanaca. Za to će kapiten i SMS biti ključni igrači. Očigledno je da je povreda na Aleksandru Mitrovića ostavila traga uprkos toj ludačkoj želji da igra. Jasno je da ni Dušan Vlahović nije u pravoj formi zbog pubitisa koja ga muči sada već hronično. A nismo imali ni šumadijski dinamit po levom krilu. Protiv Brazila je sve spalo na Sergeja i Tadića, a realno je da bi se i mnogo bolji igrači od njih dvojice ugušili pred onakvim Selesaom.
Sada nas čeka drugačiji meč i protivnik. Vreme i mesto za Tadića i Sergeja da izvuku onu esenciju fudbala iz sebe. Piksi o obojici ima visoko mišljenje i njihovi kvaliteti su mu i omogućili u mnogome da svoju viziju fudbala prenese na ekipu. A njih dvojica su uživala u tom stilu i stvoren je veliki međusobni respekt.
Niti Kamerun ima poslednju liniju tehničkih kvaliteta poput brazilske pa da iznosi loptu kako hoće i gradi igru, niti će Tadić i Milinković Savić biti u onako plitkom bloku. Imao je Sergej fizičkih problema prethodne dva dana posle udarca u zglob od strane Kazemira, ali se sve brzo smirilo pa ni na tom neće biti prepreka da se pokaže u puno boljem svetlu.
Obojicu ih treba očekivati znatno bliže protivničkom golu, a onda i Mitrović ili Vlahović ili obojica ne moraju toliko daleko da se vraćaju i nalaze se u svom prirodnom staništu u kaznenom prostoru. Kamerun ima ozbiljan disbalans u kvalitetu defanzivnih i ofanzivnih linija. Srbija samo defanzivnim i opreznim fudbalom može pozvati Afrikance pred svoj gol i rizikovati nešto loše.
Visokom postavkom i pritiskom na poslednju liniju protivnika, Srbija može sebi da obezbedi razne benefite, uspostavi kontrolu nad sredinom terena i utakmicom, počne da stvara šanse i dočeka možda i poneki poklon. Kada god je Srbija igrala tako hrabro i sreća je bila na njenoj strani kao u dva meča protiv Portugalaca. Kada je bila pasivna i dozvoljavala protivniku da vodi igru kao protiv Danske u prijateljskom meču ili Norveške u Beogradu, nije dobro prolazila.
Tadić i Milinković Savić su igrači koji vole loptu u nogama, vole da budu lideri na terenu i da vode utakmicu. Ali isto tako vole da asistiraju, brzo razmišljaju na terenu, vide stvari koje neke drugi igrači ne vide. Što bude više njihove kombinatorike i pokušaja lucidnih rešenja u završnoj trećini, to će Kamerunu biti teže, a Srbija će imati tečniju igru i ulaziti u šanse. Ako bude šansi, biće i golova jer napadači poput srpskih nemaju problem u završnici.
Od dolaska Dragana Stojkovića, reprezentacija Srbije je to više puta pokazala. To nije moglo da se zaboravi preko noći i moraće da ispliva na površinu u Kataru. Za početak protiv Kameruna, a onda bi posle pobede i raspoloženje i samopouzdanje bilo mnogo veći pred Švajcarsku. Dušan i Sergej to imaju, znaju taj fudbal, a Piksi je znao kako da iz njih to izvuče. Treba biti optimista da će opet.