F. VeselinovićCirkus, autobus, anti-fudbal i nesrećni Junajted: Totenhem je samo tako mogao do pehara!
Vreme čitanja: 5min | sre. 21.05.25. | 22:58
U jednom od najgorih evropskih finala u 21. veku londonski klub je prekinuo decenijsku sušu - 1:0
Malerozni, gutinici, beznadežni, osuđeni na patnju! Najmanji među velikima. Kada su se probudili, ni sami nisu verovali da iza fudbalskih vrata Baskije čeka pehar Lige Evrope, da je pred njima srebrnina koju nisu videli od 2008. godine, a u evropskim okvirima pune četiri decenije. Vraćale su se Totenhemu (kako navijačima, tako i fudbalerima) slike izgubljenog finala Lige šampiona od pre šest leta, neka nova lica (samo je Son igrao to finale) stegnula su pesnice i pokidale okove sramote, stida, samosažaljenja. Finale - jedno od najgorih evropskih u 21. veku! Ali, pamtiće se! Pamtiće severni London kako je na San Mamesu pao Mančester Junajted, kako se slavilo nezamislivo, a usput i mesto u Ligi šampiona - 1:0.
Izgleda da je Totenhemu da bi se ponovo zvao šampionom nečega bilo potrebno da se poklopi sijaset faktora! Da finale bude festival anti-fudbala, da ekipa Ejndža Postekoglua parkira autobus ispred svog šesnaesterca na dobrih pola sata, da prethodnih sat vremena protekne u cirkuskoj predstavi, te da se preko puta nađe nesrećni Mančester Junajted, jedan od najispraznijih u sopstvenoj istoriji, ali ujedno i tim koji mu i te kako leži i koji je večeras četvtri put bacio na kolena ove sezone. Za sujeverne, nije zanemarljiv ni odlazak Harija Kejna. Neverovatno, ali u istoj sezoni osvojili su trofej oni što su za njim tako dugo čeznuli.
Izabrane vesti
Morao je da se desi jedan od nespretnijih pogodaka u evropskim finalima pripisan Brenanu Džonsonu (iako deluje da je Luk Šo postigao autogol u smiraj prvog poluvremena), da Miki Van De Ven potezom utakmice sredinom drugog dela praktično izbaci loptu iz gola, te spasi živu glavu grešniku Guljelmu Vikariju, koji je do kraja utakmice sa nekoliko vanserijskim odbrana sprečio produžetak, možda i preokret Junajteda.
Totenhemov plan u drugom poluvremenu u kojem je Junajtedu svesno dopustio 83 odsto poseda lopte, te nije uputio niti jedan udarac ka golu, bio je da životom brani taj jedan, na jedvite jade postignuti gol. Samo navijači londonskog kluba znaju kako su preživeli poslednjih pola sata, promašaj Bruna Fernandeša glavom u padu iz izgledne pozicije, loptu u dalji ugao rezerviste Alehandra Garnaća, opasan pokušaj glavom Luka Šoa u šestom od sedam minuta nadoknade. Mada ni Junajtedovo preimućstvo u završnoj četvrtini utakmice nije Bog zna kako popravilo utisak da ono što se noćas igralo u Bilbau, nije bio fudbal. Makar će se mnogi saglasiti da fudbal ne bi trebalo onako da izgleda.
Ne, nisu preterali razni tviteraši, šaljivdžije sa društvenih mreža najavljujući finale Lige Evrope kao borbu pajaca, poredeći Junajted i Totenhem Gledao je San Mames baš to, a možda i gore. Gledao je dva tima nesposobna da povežu dvocifren broj dodavanja, rivale koji nisu kadri da osmisle čestitu akciju, a kamoli da je sprovedu u delo. Argumenti o finalu i velikom ulogu na staklenim su nogama kada punih sat vremena gledate odsustvo smisla i nepovezanost u igri.
Finale evropske B produkcije ogolilo je mane timova koji se ne bore za opstanak u Premijer ligi samo zato što je konkurencija u zoni sumraka nije ispunila ni minimum očekivanja. Utakmica u Bilbau zapravo je pokazala da donji deo tabele, 17, 16, 15, ili 14. mesto (tu mogu da završe sezonu) nije slučajnost, već ovosezonska realnost jednog od najvećih i najmanjeg velikog engleskog kluba.
Ako je Barselona ove sezone oživela fudbal, Junajted i Totenhem su ga sahranili. Skupa za 45 minuta fudbala nisu prebacili 230 tačnih dodavanja!? Izgledali su kao ostrvski timovi iz osamdesetih godina, oni krivci za stereotip da Englezi forsiraju duge lopte jer bolje ne znaju. Nedostajale su samo kaljuge, smeđe fleke u oba šesnaesterca i još ponegde.
Sve što su u prvom poluvremenu napravili, sav taj prividni visoki ritam i energija, zapravo su bili plod neprebrojivih grešaka na obe strane. Sveenglesko finale u Baskiji bilo je manje uzdudljivo od prvog susreta prosečnog srednjoškolca sa debelim koricama Ane Karenjine. O beneficiranom radnom stažu razmišljale su i engleske kolege sa BBC-ja kojima se u lajv blogu utakmice otela rečenica "Pape Sar je upravo odigrao tačan pas. Čestitke."
Beše to anarhično prvo poluvreme. Jesu engleski mediji preterali kada su Postekoglua u potencijalu nazvali klovnom (na šta je on pobesneo na konferenciji pred finale). Ni on ni, ni Ruben Amorim to svakako nisu, ali kada su im se timovi, letos ojačani za igračima plaćenim zbirno preko 420.000.000 evra, sudarili u najvažnijoj utakmici sezone, nastao je cirkus!
Brljali su Andre Onana i Patrik Dorgu odsustvom komunikacije, Kazemiro umalo poklonio gol Rišarlisonu nespretnom intervencijom u šesnaestercu, Bruno Fernandeš simulirao i svako malo gunđao glavnom sudiji Feliksu Cvajeru, a jedini, iole direktan i našpanovan igrač Junajteda bio je Amad Dijalo. Mada je i on više razmišljao kako da pojača utisak kada bi ga faulirali. Totenhem uglavnom nije imao ideju kako da iznese loptu, Rišarlison je preterivao...
Nedostajali su Totenhemu kreativci poput Džejmsa Medisona, Lukasa Bergvala i Dejana Kuluševskog, ali ako se ispostavi da Džonsonov gol nije njegov, već autogol, sećaćemo se duela na San Mamesu kao finala koje je Totenhem osvojio bez šuta u okvir gola!?
Sparsi su sa 115 kompletiranih dodavanja i 27,7 odsto poseda lopte, najmanje u velikim evropskim finalima od sezone 2010. godine, treći put u svojoj istoriji osvojio Ligu Evrope/Kup Uefa. "Klovn" Postekoglu se zadovoljno smeje i jedva čeka da izađe pred novinare. Juče im poručio da će nastaviti da osvaja trofeje gde god bio. Mada je veliko pitanje da li će biti u Totenhemu i naredne sezone. Amorim će morati da se spremi za restauraciju Junajteda. Preuzeo je kuću koja gori usred sezone i konačno može da odahne, ali samo zato što je sezona završnica i što ga čeka novi početak.
TOTENHEM - MANČESTER JUNAJTED 1:0
/Džonson 42/
Stadion: San Mames u Bilbau
Gledalaca: 53.000
Sudija: Feliks Cvajer (Nemačka)
TOTENHEM (4-3-3): Vikario - Poro, Romero, Van de Ven, Udogi (od 89. Spens) - Sar (od 89. Grej), Bisuma, Bentankur - Džonson (od 78. Danso), Solanki, Rišarlison (od 66. Son)
MANČESTER JUNAJTED (3-4-2-1): Onana - Joro, Megvajer, Šo - Mazraui (od 85. Dalo), Kazemiro, Fernandeš, Dorgu (od 89. Mejnu) - Dialo, Maunt (od 71. Garnačo) - Hejlund (od 71. Zirkze)
tagovi
Obaveštavaj me
Man. Junajted
Totenhem
