Crna rupa španskog fudbala – suđenje

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida)

Nedosuđeni penal zbog Embapeovog pada u kaznenom prostoru protiv Đirone, u ovom kolu, i povlačenje crvenog kartona Đeraru Martinu na Metropolitanu u prethodnom, deo su svakodnevnih napada na španske sudije - samo načas prekinutih napadima na rumunskog sudiju u Ligi šampiona. Polemika se ponavlja iz kola u kolo već godinama, a klubovi i Fudbalski savez vode rat koji se ne može pripisati isključivo frustraciji gubitnika i želji za povlasticama.

Pre osam meseci je novi predsednik Fudbalskog saveza smenio kompletan vrh Sudijske komisije i postavio nove ljude. Aktuelni predsednik, advokat Fran Soto, nikada nije bio profesionalni sudija. Zadatak mu je bio prvenstveno da napravi red, ne mešajući se u konkretna sudijska pitanja. Ali, stvarni napredak se ne vidi i promene u odnosu na prethodnike su minimalne.

Ovih dana je samo Alehandro Ernandes Ernandes odabran kao španski predstavnik za predstojeće Svetsko prvenstvo. Uz njega, još i Karlos del Sero Grande za VAR. Ostali će najveći fudbalski događaj gledati na televiziji, kao što su gledali prošlogodišnji klupski Mundijal, a i prethodno Evropsko prvenstvo gde je Španija bila jedina zemlja liga petice koja je na Euro poslala samo jednog arbitra.

U evropskim klupskim takmičenjima ih je doduše nešto više – trojica za elitnu grupu Lige šampiona, i još dvojica u kategoriji „First“, kojima se nedavno pridružio Havijer Arberola Rohas - onaj isti koji je delio pravdu u petak na Bernabeu. Ipak, u Španiji vlada mišljenje da njihove sudije progresivno gube prestiž u Evropi i svetu i da za to postoje objektivni razlozi.

Na stranu klupska pripadnost, ljutnja zbog poraza i ljudske, razumljive greške, kao problem se sve više ukazuje celokupna struktura. Počevši od nedostatka tehničkog znanja i neujednačenih kriterija, preko nedovoljne profesionalizacije, nedostataka u sistemu obuke, specijalizacije i ocenjivanja sudija, pa do zatvorenosti i manjka transparentnosti njihovog rukovodstva. I sve to pod senkom slučaja Negrejra koja se još uvek proteže nad ovim kolektivom.
„Ja ga nisam ni upoznao“, brani se Fran Soto, kao što je pre njega Luis Medina Kantaleho govorio: „Ja nisam bio u upravi“.

Ali, većina sadašnjih sudija jeste bila aktivna u vreme Negrejre i potrebno je mnogo više od pranja ruku u medijima da bi se oni oslobodili sumnji i optužbi za korumpiranost kada god naprave pogrešnu odluku. Poslednji primer je Real Madrid TV koja je nakon nedosuđenog jedanaesterca nad Embapeom ponovo potegnula temu „Negrejrinog suđenja“ i lige u kojoj im se smeju u lice.

I premda ni drugi ne ćute: Barselona sa svoje strane optužuje Real za neprestani pritisak na arbitre, a Atletiko vraća istom merom i jednima i drugima, Real ne namerava i neće dozvoliti da se zaboravi ovaj skandal.

Florentino Perez zahteva stvarnu, duboku i strukturnu reorganizaciju kolektiva profesionalnih fudbalskih sudija u Španiji. Novi sastav Fudbalskog saveza je pokušao da mu se približi i pružio je određena obećanja, ali se ubrzo pokazalo da sve ide po starom. Predstavnici Kraljevskog kluba se sad već neko vreme ne pojavljuju  na sastancima komisije za reformu sudijskog sistema jer, po njihovim rečima „ne služe ničemu“. Da se simbolično obeleži ovaj razlaz, predsednik Fudbalskog saveza, Rafael Lousan, na utakmici protiv Bajerna nije sedeo u blizini Florentina i Aleksandra Čeferina, nego je posednut tek u treći red počasne lože.

„Realova najveća briga je situacija sa arbitrima“, izjavio je Perez krajem 2025, dodavši da je nerazumljivo da su ih sve institucije napustile u borbi protiv korumpiranog sistema i da ih predsednik Sudijske komisije poziva da zaborave najveći skandal u istoriji fudbala. Napadi iz Madrida su tokom prošle i ove sezone bili konstantni i nemilosrdni. Bili su čak i glavni razlog za nedavno osnivanje sindikata sudija, koji je prošle godine čak zvanično zatražio zaštitu od vlade, tj. Visokog saveta za sport.

Izlišno je ponavljati da je onaj drugi deo španske javnosti ubeđen da je upravo Real u svakom pogledu najpovlašćeniji klub i da su njegove žalbe smešne. Ali u medijskom ratu koji ne prestaje, niko, osim samog Fudbalskog saveza, nije ustao u odbranu kvaliteta i profesionalnosti sudijskog kolektiva.

„Mnogo toga mora da se popravi“, priznaje i sam Fran Soto, i posebno ukazuje na VAR, gde je namera, bar teoretska, da se formira posebna, specijalizovana grupa sudija. Do sada su oni upućivani u VOR sobu zbog starosti, ili još gore, po kazni. A, njihovo mešanje i nemešanje u odluke kolega na terenu, i apsolutna neujednačenost kriterija o tome kada i kako treba da intervenišu, sigurno je jedan od glavnih i vrlo realnih problema španskog fudbala.

Pritom, sudije ne izazivaju mnogo simpatija, ni preterano sažaljenje. Pritisak, onaj pravi, trpe skoro isključivo kolege koje amaterski rade sa nižim kategorijama i koje su neprestano na meti uvreda i napada, pa čak i fizičkog nasilja. Poređenje tu nikako ne stoji.

Jer nije loše biti profesionalni sudija u Španiji. Od 2021, otkada više ne mogu da se bave drugim aktivnostima, plate su im među najvećima u sektoru, iznad kolega iz Premijer lige, Serije A ili Bundeslige. Ako se obračunaju fiksna primanja, dodaci, i posebno 4.900 evra koje dobijaju po utakmici, lako mogu da dođu do godišnje cifre od 300.000 evra. Sada kada imaju sindikat i kolektivni ugovor, zahtevali su, na primer, da se ukine teritorijalno planiranje, tj. pravilo da arbitar iz jedne regije ne sme suditi ekipama iz te regije, da bi tako manje i putovali. Spremnost na rad mimo samih utakmica im generalno nije jača strana, pa se tako na primer više ne sastaju jednom sedmično da bi analizirali polemične poteze.

Rekli smo već da je cilj Florentina Pereza je stvarna, duboka i strukturna reorganizacija kolektiva profesionalnih fudbalskih sudija. Niko ne sumnja da to zahteva u korist svog kluba. Ali, čak i dok ostatak Španije peva šaljivu pesmicu „Penal za Real“, ne zanemaruje da postupak u slučaju Negrejra sporo napreduje i da Fudbalski savez nema nameru da pravi čistke, nego da kao i uvek zbija redove. I da pored Negrejre postoje objektivni problemi kvaliteta, nedostatka jasnih smernica i ujednačenih kriterija. Svako kolo je polemično, a reputacija i kredibilitet španskih sudija su sve lošiji. I to sve neće moći da traje unedogled.