Čuka lansirala novi "vrtić": Protiv Inđije na terenu sedmorica igrača rođenih posle 2000. godine
Vreme čitanja: 2min | ned. 07.06.20. | 13:19
Brđani neće mnogo žaliti za prosutim bodovima s obzirom da su fudbalskoj javnosti predstavili momke koji bi u budućnosti trebalo da čine okosnicu tima, a sačuvali su i snagu za meč sa Vojvodinom
Dugo će četvorica mladih igrača Čukaričkog pamtiti meč protiv Inđije. Čak petorica debitanata dobila su šansu u prvom timu, među njima je bio i jedan starter, Uroš Drezgić (2002. godište). Tokom susreta u igru su ulazili Milan Savić (2000), Stefan Radojičić (2001), Jovan Lukić (2002) i Mitar Ergelaš (2002). Na terenu je bilo čak sedam igrača rođenih nakon 2000. godine.
Inđija je odnela pobedu sa Banovog brda, ove sezone to su uspeli još samo Crvena zvezda u Superligi i Molde u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Ipak, neće Brđani mnogo žaliti za tim, s obzirom da su fudbalskoj javnosti predstavili momke koji bi u budućnosti trebalo da čine okosnicu tima, a sačuvali su i snagu za meč sa Vojvodinom.
Izabrane vesti
"U petak uveče, pred poslednji trening protiv Inđije, saznao sam da ću početi meč. Osećaj je bio izvanredan, bio sam srećan i nasmejan zbog toga. Nisam imao tremu, izbacio sam to iz sebe, razmišljao sam samo o utakmici, da što bolje odigram, da dam sve od sebe i pomognem timu da ostvari dobar rezultat. Na žalost, izgubili smo, imao sam i dve-tri greške tokom meča, ali sam prezadovoljan zbog debija u prvom timu Čukaričkog", kazao je štoper Uroš Drezgić.
Dobili su on i njeovi vršnjaci savete od šefa stručnog štaba Aleksandra Veselinovića.
"Šef nam je rekao da treba da se borimo, da imamo veliku želju i da idemo na pobedu. I pored toga, da se opustimo i da uživamo u igri. I zaista sam uživao tokom meča protiv Inđije".
Drezgić je rođen u Šapcu, a prve fudbalske korake načinio je u selu Dublje, u klubu Mladi borac. Usledio je prelazak u Tandeks iz Sremske Mitrovice, a sa 15 godina došao je u OFK Beograd.
"Posle nekog perioda u Beoradu, mislio sam da od fudbala neće biti ništa, čak sam hteo i da se vratim kući. Ali, navikao sam se, počeo da igram, posle je sve bilo mnogo bolje. Zahvalan sam Bogu što mi je dao snagu da nastavim da idem ovim putem. Usledio je prelazak u Čukarički, tu sam već dve godine. U omladinskoj konkurenciji sam sa saigračima baš uživao u igri, sada je na meni da pokažem da vredim i u daleko jačoj konkurenciji".
Drezgić ima i staž u mlađim reprezentativnim kategorijama Srbije.
"Bio sam u reprezentaciji do 17 godina, sada igram u selekciji do 18 godina, gde sam poneo i kapitensku traku. Igrati za Srbiju je neopisiv osećaj i velika čast", dodaje mladi fudbaler.