Da, otišao je kod Arapa radi para! I pošteno sve priznaje

Bio je projektovan za budućnost nemačkog i evropskog fudbala ali karijera Julijana Drakslera se nije razvila očekivanim tokom. I sa 30 godina je praktično rekao ‘zbogom’ ozbiljnom fudbalu…

Nekadašnji dragulj Šalkea, prvak sveta sa Nemačkom, potom najskuplji igrač u istoriji Volfzburga (43.000.000 evra) pa veliko pojačanje Pari Sen Žermena je pre nekoliko dana prešao u katarski Al Ahli gde će da padne u fudbalski zaborav.

Doduše, njegova karijera se već godinama nalazi u silaznoj putanji tako da ovo i nije neko veliko iznenađenje. Za razliku od gomile zvučnih imena koja su ovog leta Evropu zamenili Saudijskom Arabijom gde su napravljeni neki zaista jaki timovi i nivo lige podignut za nekoliko stepenika, u Kataru je to fudbalski skromnije.

Drakslerov transfer je više pažnje izazvao zbog katarske obmane nego zbog zvučnosti. PSŽ je njega, Marka Veratija i Abdua Dijaloa iskoristio da ispegla klupske knjige zbog finansijskog fer-pleja tako što je naduvao visine obeštećenja i katarski novac na legalan način upumpao u kasu. Teško je dokazivo da ovi igrači ne vrede toliko kada je danas jedina merna jedinica vrednosti ono što neko pristane da plati.

Katarski fudbal nema tako zvučna imena kao saudijski, ali Katarci već godinama rade nešto drugačije i kupuju više po evropskim standardima oslanjajući se skauting i realne potrebe. Ovo sa Veratijem i Drakslerom su retki izuzeci jer najbolji igrači u Kataru su uglavnom mlađi fudbaleri koji tek treba da dostignu potencijal. Najčešće je reč o talentovanim Južnoamerikancima i Afrikancima poput Đovanija (19), Bambe (21), Dijaza (21), Plate (22) koji su plaćeni po nekoliko miliona evra i pripadaju srednjoj klasi evropskog fudbala. Istina, ima tu i iskusnijih imena poput Filipea Kutinja, Endija Delora, Rodriga Morena ili Mateusa Uribea ali oni nisu plaćeni previše kao u Arabiji i predstavljaju kvalitet uz koji lokalni igrači mogu da napreduju.

Draksler će nositi dres Al Ahlija, kluba koji nikad nije bio prvak države i u kojem će biti jedino baš poznato ime. Tu su još nekadašnji Šerifov štoper Danilo Arboleda, bivši Sportingov vezista Idriza Dumbija, a trener je Crnogorac Nebojša Jovović veliko fudbalsko ime na Bliskom istoku.

Draksler ne krije da je novac bio glavni faktor zbog kojeg je izabrao da sa 30 godina ode na Bliski istok. Pošteno priznaje ono što prećutkuju većina fudbalera koji su ovog leta otišli u arapski svet isključivo se vodeći finansijskim motivima.

“Mogao bih sada da dignem nos i kažem: ‘Nakon 12 godina u Evropi, zanimalo me je da upoznam novu kulturu, da steknem novo iskustvo, da učestvujem u uzbudljivom projektu arapskog fudbala’… I da ignorišem pitanje novca. Iako su svi ovi pomenuti aspekti tačni, bio bih lažov kada bih rekao da finansijski deo nije odigrao ključnu ulogu”, rekao je Draksler za Bild.

Nemac je u Pari Sen Žermenu zarađivao 5.000.000 evra neto godišnje, a nijedan relevantan svetski medij još nije objavio visinu ugovora u Kataru. Samo se pretpostavlja da je drastično veći od onog koji je imao na Parku prinčeva.

“Na kraju sam došao do zaključka da nam ponuđeni finansijski uslovi daju više opcije. Meni i mojoj porodici za neke projekte van fudbala”.

Draksler tvrdi da će arapska ulaganja u fudbal dati rezultate.

“Iako mi u Nemačkoj to ne volim da čujemo, fudbal u arapskom svetu napreduje brzo. Velika ulaganja prave ozbiljan sistem koji će u budućnosti definitivno moći da parira evropskom fudbalu”, rekao je Nemac.

Draksler je u Šalkeu zaigrao sa samo 17 godina, prelaskom u Volfzburg postao najskuplji igrač u istoriji Bundeslige a onda kao buduća zvezda stigao na Park prinčeva. U tom trenutku su samo Tijago Silva i Anhel Di Marija imali veće ugovore od njega u Pari Sen Žermenu. Bio je plaćeniji čak i od Kavanija. Ubrzo posle njega su u klub stigli Nejmar i Kilijan Embape pa je Draksler u pomenutoj konkurenciji pao u drugi plan. Igrao je sve manje i prošlu sezonu proveo na pozajmici u Benfiki gde je bio najplaćeniji igrač u klubu ali Orlovi nisu hteli da ga zadrže.

Ovog leta ga je želelo nekoliko nemačkih klubova ali finansijski nisu mogli da pariraju ponudi iz Katara.