Idealnih 11 Aleksandra Joksića: Broj 22 za mene je broj jedan; teže je bilo sastaviti Zvezdu
Vreme čitanja: 2min | pet. 24.01.25. | 11:56
"Trudio sam se da zastupim različite generacije, prateći njihov individulalni učinak, kolektivna dostignuća i emociju koju izazivaju među publikom"
Veliku anketu u okviru zbornika “GODINA VEČITIH” započeli smo objavljivanjem glasova novinara. U narednih tridesetak dana imaćete priliku da vidite ne samo izbor kolega iz Srbije, nego i novinarskih asova iz regiona: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Makedonije.
Tek pošto svoj deo posla odrade novinari, pošto saberemo glasove i dođemo do idealnih 11 Crvene zvezde i Partizana po volji 'sedme sile', na scenu stupaju bivši asovi, treneri, funkcioneri. Vrhunac cele priče predstavljaće glasanje publike putem klasične ankete na Mozzart Sportu. Pre toga, izbor će biti sužen na osnovu glasova struke, a igrači klasifikovani po pozicijama.
Izabrane vesti
Spada u red najboljih novinara takozvane srednje generacije. Ovom poslu posvetio je doslovno pola života, a na jesen će proslaviti punoletstvo profesionalnog praćenja Partizana. Ponikao u Dnevnom sportskom listu Sport, na veliku scenu zakoračio zahvaljujući Sportskom žurnalu, da bi u Mozzart Sportu izrastao u novinarsku vedetu. Britko pero i jedinstveni stil pisanja doneli su mu posebno poštovanje među kolegama, usled čega je prošle godine dobio prestižnu nagradu Udruženja sportskih novinara Srbije (USNS) - Zlatno pero.
Aleksandar Joksić (41) spada u najmlađe anketirane novinare. Otuda ne čudi što upravo od njega dolazi prvi glas za Sašu Ilića, verovatno najvećeg idola partizanovaca još od Moce Vukotića.
"Sale Ilić je jedini igrač iz mog idealnog tima Partizana kog sam gledao uživo. I baš zato sam ga birao prvog, gradeći ekipu oko njega. Uz sva osporavanja, priče kako nam je liga slabija nego pre, i kako ima većih asova od čuvenog kapitena, za mene je 'broj 22' – 'broj jedan'. Simbol kluba".
"Što se ostalih pozicija tiče, trudio sam se da zastupim različite generacije, prateći njihov individualni učinak, kolektivna dostignuća i emociju kakvu izazivaju među publikom"...
"To što nam je, kao trener priznat u svetu, kasnije selektor pod čijim smo se vođstvom najviše radovali, omogućio da iskusimo emociju, opredelilo me je da Radomir Antić bude u idealnih 11. Čak i na njemu nesvojstvenoj, ali poziciji koju je povremeno pokrivao".
"Odrstao sam slušajući predanja o kvalitetima Miloša Milutinovića, Galića, Bobeka... Pa ako su stariji lagali mene, onda lažem i ja vas, ha-ha-ha"...
"Teže mi je bilo da sastavim najboljim tim Crvene zvezde, zato što je imala veći izbor kvalitetnih igrača na skoro svim pozicijama. Pritom sam želeo da nagradim one koji su imali najveći doprinos uspesima kluba, a ne one što su napravili najveće karijere u inostranstvu. Zato, na primer, nisam birao Nemanju Vidića, iako je po igračkim kvalitetima zaslužio da bude tu. Od onih koje sam gledao verovatno je bio najbolji".
"Što se trenera tiče, kod crno-belih sam se vodio činjenicom da je Ljubiša Tumbaković najtrofejniji, a kod crveno-belih da je Miljan Miljanić promenio Crvenu zvezdu".