INTERVJU – Dragoljub Zbiljić: Rastavac može da bude Vošin Venger! Nije naučna fantastika da uzmemo titulu

U svetu biznisa već dobro poznato ime. U svetu odbojke šestostruki uzastopni šampion. Ali fudbal je ipak dimenzija za sebe i Dragoljub Zbiljić tek treba da ubedi navijače da zaista može da stane iza svojih reči i istinski napadne večite beogradske rivale što je obećao još kad je preuzeo predsedničku funkciju u Vojvodini. Ni koju nedelju kasnije ne odustaje od te ideje i u intervjuu za Mozzart Sport decidirano kaže da to nije nikakva naučna fantastika, već realan cilj možda ne za sledeću sezonu, ali sigurno tokom njegovog mandata na mestu prvog čoveka novosadske Stare dame.

Kaže i da je zadovoljan kako je sve krenulo i da je uveren da je novi šef struke Milan Rastavac idealno rešenje za klupu Voše ne za sledeću sezonu, već za narednih nekoliko. I mada neke spontante situacije svedoče da je svestan koliki ga posao čeka – kao kada je jednom od zaposlenih dobacio da zalepe itison koji se odlepio od ograde u svečanoj loži kako se slika o klubu ne bi urušavala na sitnicama – govori sa primetnim optimizmom koga u fudbalskoj Srbiji nema u prevelikoj meri.

“U ovom mandatu ćemo sigurno napasti titulu. Da li će to biti već ove sezone, ne znam, sigurno ćemo u nju ući s tim razmišljanjem, ali u onu sledeću idemo – punim gasom. Ne mislim kao većina da je titula zagarantovana Crvenoj zvezdi ili Partizanu. Imamo VAR i regularne uslove da se nadamo. Najiskreije mislim da je sasvim realno da u ovom mandatu napadnemo titulu i da je uz malo sreće i osvojimo. Uopšte ne smatram da je to u domenu naučne fantastike“, kategorički će Zbiljić na početku intervjua za Mozzart Sport.

Istina, sličnih smo se izjava naslušali na raznim mestima u proteklim godinama, ali samo su retki reči sproveli u dela. I sam Zbiljić je 2016. godine već bio u Upravnom odboru Vojvodine pa se nije dugo zadržao. Šta se to u međuvremenu promenilo da ponovo pokuša?

“Tada je problem bio nedostatak novca, što je i sada slučaj kad govorimo o ambicijama koje imamo. Ali tada nismo mogli da kod banaka koristimo jemstva i kolaterale naših kompanija, već samo imovine kluba, a ona nije pevelika. U međuvremenu je to nekako usklađeno tako da sada imamo odrešene ruke i možemo da koristimo kolaterale naših kompanija, a da smo sigurni da će to biti naplaćeno. Ne znam koliko je jasno čitaocima, ali jednostavno: stvoreni su uslovi da možemo finansijski da zategnemo klub u potpunosti. Možemo kratkoročno da se zadužujemo i da se to vraća na vreme, a da opet koristimo kolaterale naših kompanija, a ne našeg kluba“.

RASTAVAC, JOVANOVIĆ I LOKAL-PATRIOTIZAM NA NAJVIŠEM NIVOU

Na promociji novog šefa i sportskog direktora (©FK Vojvodina)

Kolaterali, jemstva, krediti... Sve su to stvari od kojih direktno zavisi sudbina kluba, ali koje prosečnog navijača ne interesuju posebno. Njega zanima teren, a Voša je i tu već povukla određene poteze. Prvi i najbitniji: Milan Rastavac je postavljen za novog šefa struke, a Marko Jovanović za sportskog direktora.

“Prvi korak koji smo napravili je podizanje lokal-patriotizma na najveći nivo. To znači da stručni ljudi na stručnim pozicijama moraju da budu stoodstotni navijači Vojvodine. Nije dovoljan ambiciozan trener ukoliko je on bivši igrač Crvene zvezde ili Partizana. Osim što je ambiciozan, mora biti u srcu slaninar, vojvodinaš. Da zna da napravi rezultat, ali i da živi za ovaj klub. Upravo to je Milan Rastavac. Ne želim da napadam nijednog prethodnog trenera, ali ti raniji koncepti po meni nisu bili dobri. Želim koncept po kojem je predsednik kluba potpuni vojvodinaš, kao i sportski direktor, predsednik skupštine, šef stručnog štaba, ali i 90 odsto igrača. To stvara energiju da igramo naš prepoznatljiv stil i moderan fudbal“.

Da ne bude zabune, jer je šira javnost i Rastavca i Jovanovića upoznala dok su iste funkcije obavljali u niškom Radničkom: obojica su i te kako vezani za Vošu. Rastavac je Novosađanin i dete Vojvodine, to svi znaju, Jovanović je početkom ovog veka odigrao više od 100 utakmica za Lale.

“Milan Rastavac je tokom pet godina u Grčkoj pokazao da zna da napravi dobar rezultat. Uspeli smo da ga animiramo malo pre njegovog odlaska u AEK ili u Dinamo Moskvu, gde bi možda bio pomoćnik Slaviši Jokanoviću, jer im je slična trenerska škola. Jedan od najvažnijih uslova je bio taj što je vojvodinaš. Zaista ga vidim dugo na toj poziciji, najmanje četiri godine. Iako smo sad potpisali samo na dve, siguran sam da ćemo produžavati ugovor, jer mislim da on može da bude Arsen Venger Vojvodine. On je razvojni trener i mnogi Vošini klinci trebalo bi da stasaju uz njega. Zna da postavi igru i uklopi iskustvo i mladost, kako ti klinci ne bi izgoreli u želji nego postepeno stasavali uz starije saigrače“, siguran je Zbiljić u svoj izbor.

Isto važi i za Jovanovića.

“Marko Jovanović je u Nišu imao 17 transfera u jednoj sezoni. Radnički je finansijski postavio na zdrave noge, tako da oni narednih pet godina mogu da žive na tim transferima, jer su ostali neki procenti. Pokazao je da zna da radi, takođe i on je veliki vojvodinaš što je važno“.

Tražimo iskren odgovor: koliko će njih dvojica imati slobode u radu, jer nije redak slučaj u srpskom fudbalu da profit bude važniji od ideja sportskog sektora?

“Ako bih rekao da ću se u potpunosti skloniti ili da ću se potpuno mešati, ni jedno ni drugo ne bi bilo tačno. I u odbojkaškom klubu sam se mešao koliko je to bilo potrebno. Nije ni preporučljivo u potpunosti dati odrešene ruke struci, jer neko mora da brine i o budžetu. Na primer, ako biste pitali Rastavca, on bi doveo sad još četiri pojačanja, ali ako pitate mene, sa štoperom kojeg smo doveli (prim. aut. Mamadu Traore), završen je prelazni rok. Mera je verovatno negde između. Naravno, ako se desi da nam odu jedan ili dvojica igrača, sigurno nećemo stati sa pojačanjima. Suština jednog sistema jeste u tome da svako radi svoj posao, ali opet da svi zavisimo jedni od drugih. Uvek treba tražiti meru i verujem da ćemo u tome uspeti“.

MARKO POLETANOVIĆ MOJE NAJVEĆE RAZOČARANJE

Dragoljub Zbiljić (©Starsport)

Mamadu Traore je dakle najnovije pojačanje, ali kako prelazni rok traje do kraja avgusta niko ne može sa sigurnošću da kaže da će biti i poslednje. A za sada, Vojvodina je dovela i Iva Barajea, Nemanju Nikolića, Radomira Milosavljevića i možda i najzanimljivije pojačanje – Lazara Carevića. Da li je dogovor sa fudbalerom Barselone – istina omladinskog tima – nagoveštaj neke nove, ambicioznije Vojvodine?

“Predsednik Barselone je predsednik i B tima i ja sam potpisao sa njim ugovor. To je sigurno jedan od najvećih transfera, ne finansijski, ali jeste reputaciono, s obzirom na to da je Lazar Carević naš golman naredne tri sezone. Ponosim se veoma tim transferom. Inače, sva pojačanja su bila želja Milana Rastavca, uz odobrenje Marka Jovanovića. Čekam da počne sezona da vidim šta su na kraju uradili dobro, šta loše, ali imam apsolutno poverenje u njih. Moje je bilo da obezbedim budžet za to što traže. Nemanja Nikolić je bio velika naša želja i tu sam se lično uključio u pregovore. Zahvalan sam mu što je prelomio i na kraju potpisao na dve godine. Verujem da će nam doneti veliki kvalitet“.

Nisu naravno pregovori uvek laki, posebno ne u klubu u kojem je ne tako davno i sam trener na konferencijama za novinare govorio o neisplaćenim zaradama. Možda baš zbog toga Zbiljić toliko insistira na tom lokal-patriotizmu, jer smatra da bi iskreni vojvodinaši trebalo da pomognu klubu kada je najteže. I zato ga je jedan neuspešan pokušaj na tržištu posebno razočarao.

“Moje najveće razočarenje prelaznog roka je Marko Poletanović, s kojim sam bio pred dogovorom. Prosto ne mogu da verujem da nije došlo do transfera. Dali smo mu i bolje finansijske uslove nego u Poljskoj... Mislio sam iskreno da mnogo više ceni Vojvodinu i da poštuje Novi Sad, tako da sam time veoma razočaran“, potpuno otvoreno će Zbiljić.

A kad već pomenusmo te neisplaćene zarade, kakva je tu danas situacija? Zbiljić uverava – potpuno drugačija.

“Vojvodina ne duguje nikakav porez, nikakve doprinose i na dan 30. jun neće dugovati nijedanu platu nijednom fudbaleru i nijednom zaposlenom! Ako smo u Evropi, a jesmo, to treba da bude normalno, ali je to u Srbiji, ipak, vest. Zato ćemo da tražimo potvrdu poreske uprave i to staviti na uvid kako bi svako ko želi mogao da se uveri. Mislim da je to prvi veliki pokazatelj da ova uprava ozbiljno razmišlja o državi, gradu i svojoj omladinskoj školi. Smatram da smo krenuli kako treba. Veoma je važno da nemate nikakva dugovanja, što je prvi temelj da disciplinu dižete na viši nivo“.

GODINA U VOŠI – 4.000.000 EVRA

Dragoljub Zbiljić (©Starsport)

Nema ni kredita, mada klub sada ima mogućnost da se zaduži što će i uraditi samo ako proceni da će to vratiti kroz profit od Uefinih nagrada u Evropi. A koliki je budžet kluba bez toga?

“Godina u Vojvodini nas košta oko 4.000.000 evra. Kad vidimo prihode od Uefe, koji će biti između 6.000.000 i 8.000.000 evra ako se uđe u grupe, onda je logičnije da napadnemo sportski rezultat nego da živimo od transfera. Želim da čestitam i prethodnoj upravi i Dušanu Bajatoviću. Možda nismo igrali dobar fudbal, ali dobro znam kako je izgledao klub 2016, a kako izgleda sad. Dug kluba kad sam došao bio je 1.829.000 evra. Za moje shvatanje fudbala – to je statistička greška. Uspeli smo to da saniramo za mesec dana i sad je vreme za sportske rezultate. Imamo ozbiljnu reputacionu podršku grada i privatnih kompanija. Na početku sezone ćemo predstaviti ceo sponzorski tim. Oseća se energija koja je stvaralačka i koja može da donese veliki rezultat“.

PRVI POTEZ BILA ZABRANE PRODAJE KABIĆA, NE BIH PRODAVAO NI MILOŠEVIĆA

Ideja je da se budžet prvenstveno puni od rezultata, ali to nije uvek lako. Niti je uvek moguće odbiti višemilionske ponude, prvenstveno za najmlađe igrače po kojima je Vojvodina svojevremeno bila poznata. Međutim, milionski izlazni transfer nije imala još otkako su klub napustili Mijat Gaćinović i Srđan Babić nakon osvajanja titule U20 prvaka sveta na Novom Zelandu. Zanimljive dece ipak ima, Mozzart Sport je već pisao da je Benfika spremna da ponudi 3.500.000 evra za Jovana Miloševića, najboljeg strelca nedavno završenog U17 prvenstva Evrope. Hajmo prvo konkretno o njemu.

“Vi ste pomenuli Benfiku i jedan italijanski klub, a imamo i dve ponude iz Bundeslige. Međutim, imajući u vidu kako sad igra na pripremama u Sloveniji, ja ga iskreno ne bih prodavao. Takođe, čekamo da se zdravstveno oporavi Uroš Kabić, koji je isto bio na transfer listi prošle uprave. Kad sam ja došao, prva odluka je bila zabrana prodaje Kabića, smatram da može mnogo toga da donese i da je tek počeo da pokazuje šta zna. Ako treba da dođe do transfera, onda to treba da bude za godinu ili dve, nakon što ovde ostavi trag“.

Lepo to zvuči, istorija nas uči da nije uvek izvodljivo?

“Ne bežimo od transfera. Imamo ponude i za Milana Majstorovića, Mihaila Ivanovića i interesovanja za još pojedine igrače, na primer za Mirka Topića. Razgovaramo sa njima i menadžerima i pokušavamo da nađemo meru, što je ovde ključno. Veliki je iskorak u ovih mesec dana što smo postali svesni sebe, svojih mogućnosti i veličine kluba. Nije poenta samo puniti budžet već moramo da napravimo i ozbiljne rezultate. Želimo visok plasman u domaćem prvenstvu i sigurno igranje u Evropi u narednim godinama. To nema alternativu. Ako to znači da bi trebalo da sačuvamo sva ova imena, svi će ostati ovde, a ukoliko znači da bi trebalo neke igrače da prodamo – i to ćemo učiniti. Naravno da nema rezona da prodajemo sve, jer želimo da ovde vratimo dobar fudbal i da napunimo ovaj stadion“.

Znači li to da će biti zaustavljena praksa odlaska Vošine dece i pre no što dobace do prvog tima? Zbiljić kaže da je to jedan od prioritetnih zadataka. I njegov i sportskog direktora.

“Marko Jovanović to veoma studiozno radi i obratićemo više pažnju na to kako se oni uvode u prvi tim. Na primer, Branislav Milanov iz omladinske škole, dobio je jednu ponudu i hteo da ide. Lično sam razgovarao s njim i dogovorili smo se. Potpisao je ugovor i dobiće poziciju levog beka. Razgovor rešava mnogo toga. Verujem da će naši klinci dobiti šansu ovde u Vojvodini i da će znati da je iskoriste“.

Milanov je naravno samo jedan primer.

“Milošević i Majstorović su se na pripremama pokazali odlično. Tu je i Mihailo Ivanović na kog ozbiljno računamo, kao i Milan Vidakov kojeg smo vratili iz Mladosti GAT sa pozajmice. Projekat kluba u narednom periodu mogli bi da budu Lazar Jovanović, sin Laneta Jovanovića i Vuk Boškan, sin Slobodana Boškana. To je generacija 2006. Prema tome, razmišljamo dugoročno i imamo jasne planove“.

NEMA EVROPE BEZ JAKE LIGE

Kratkoročan san skoro svih superligaša klubova za narednu sezonu – izboriti mesto u prvih pet i izlazak na evropsku scenu. I mnogi ističu takve ambicije, pa se čini da će konkurencija biti jača no inače. Uz Crvenu zvezdu i Partizan, trebalo bi da imamo nikad bolji Čukarički, još organizovaniji TSC, pa osnaženi Radnički iz Niša, Napredak, Vojvodinu naravno...

“Po meni, to je odlično. Ko god da izađe u Evropu – biće spremniji. Nije dobro ako imate prvenstvo koje je lagano. Sad pričam iz ugla odbojke, prošetali smo se kroz prvenstvo 2017, 2018, 2019. godine i tek kad smo izašli u Evropu videli smo koliko smo slabi. Zato je bolje da imamo jaču ligu. Tako će se momci, a posebno oni iz omladinske škole, stvarno namučiti da bi pokazali šta znaju. Samim tim će biti spremniji i za evropske utakmice“.

UMIVANJE KARAĐORĐA

Stadion Karađorđe (©Starsport)

Kad već pričamo o Evropi i želji da se konačno večitima pridruži u grupnim fazama međunarodnih takmičenja nije tajna da samo Crvena zvezda i Partizan imaju stadione koji dozvoljavaju igranje tih utakmica. Neki novi stadioni niču širom Srbije, pominjalo se da će se to desiti i u Novom Sadu, ali Zbiljić ovde iskreno odgovara – nema novog Karađorđa. Bar ne za sada.

“Karađorđe bi trebalo da se malo umije i prilagodi Uefinom standardu kako bismo bili spremni da ovde igramo Evropu sledeće godine. S obzirom na to da je Grad Novi Sad vlasnik stadiona, ne očekujem ništa više od toga, niti je realno nešto više očekivati u ovom trenutku. Tek ćemo se baviti tim pitanjem kako bismo videli šta je sve potrebno da uradimo da ispunimo Uefine uslove. Razgovaraćemo sa gradonačelnikom i videti kako to da rešimo“, završava Zbiljić.

Zvuči lepo, ali tek treba sve ove planove i ideje preneti tamo gde je najvažnije - na teren.

Pišu: Dejan STANKOVIĆ i Aleksandar MILOŠEVIĆ