INTERVJU – Žarko Lazetić: Dali bismo 500.000 za Mitrovića, Stanića ne mogu da prežalim

Prijatno iznenađen priznanjem, ali i samouveren. Žarko Lazetić je svestan da je za kratko vreme u trenerskim vodama napravio temelj za dobru karijeru. Isto tako je svestan da za sada nije uradio ništa više od toga. Da, ljudi ga prepoznaju kao trenera koji forsira napadački fudbal. Da, igrači vole takve stručnjake. Ali ne, Lazetić sam kaže da nije još spreman da bude makar i kandidat za šefa stručnog štaba Partizana. Njegov put je prirodan. Od pomoćnika Ivana Tomića u Humskoj, preko rada sa kadetima i omladincima, zatim i Metalca, pa sve do borbe za Evropu sa TSC-om.

Jeste malo duži, ali Lazetiću se dopada i uporno ponavlja: i treneru je, kao i igraču, potrebno vreme sa sazri. Samo što nažalost po njih, klubovi to često ne razumeju, pa nagradu za trenera meseca u Mozzart Bet Superligi Lazetić koristi i da uputi apel da se mišljenje struke više poštuje. Tvrdi da bez toga nema rezultata i smeta mu kada čita vesti o smenama Aleksandra Linte ili Branka Žigića posle samo nekoliko kola u novoj sezoni.

“To su potpuno apsurdne stvari, šta trener može da uradi za dva meseca? Ništa! Nadam se da ćemo kao liga ili kao Savez da pronađemo neki model, da li da ograničimo broj trenera na dvojicu ili trojicu po sezoni. Niko ne razmišlja o trenerima, imaju porodice, sele se zbog klubova, a onda posle mesec i po dana... Degutantno mi je i da pričamo tome. Svi mi grešimo, ali instant uspeh ne postoji u trenerskom poslu. Ako si smenio trenera posle mesec ili dva to ništa ne govori o tom treneru, nego samo o tebi koji si ga birao“, otvoreno će Lazetić u intervjuu za Mozzart Sport.

Lazetić je imao sreću – ili pameti da mudro bira – da je samostalno vodio dva kluba koji su ipak dosta racionalniji u saradnji sa strukom. U Metalcu je proveo godinu i po dana i baš ga je rad u Gornjem Milanovcu preporučio TSC-u. Za najveći deo kolega – posao iz snova kad je Mozzart Bet Superliga u pitanju. Da bi dobacio do Bačke Topole moraš i da budeš dosledan svojim principima. Rezultati Lazetićevog rada tek sada dobijaju obrise. A šta je konačan cilj?

“Da znamo šta hoćemo sa loptom, da stalno idemo napred. Moj ideal je da svaka utakmica bude kao ova sada u Nišu kada smo imali 21 šut na gol protivnika. To je ono što publika želi. Volim i ja posed, ali ako je posed samo radi procenta to gubi smisao. I Barselona je dosadila ljudima kada vodi sa 3:0 pa sedam minuta drži loptu da ne možeš da joj je uzmeš. Ljudi vole šuteve, akcije, napadanje prostora, a fudbal je spektakl, igra se zbog publike. Tako želim da igramo, tako treniramo“.

I opet se vraćamo na kontinuitet...

“Ništa ne može preko noći. Često me pred mečeve sa večitima pitaju: hoćete sada da stanete nazad? Pa naravno da nećemo! Ne možemo za jednu utakmicu da menjamo način igre. Treniramo naravno i kako da se branimo, protiv Partizana smo se super branili, posebno poslednjih 20 minuta, ali ideja je da igramo ka napred i to treniramo. Ne možeš da treniraš sve, onda ne radiš ništa“.

ZA OFANZIVAN FUDBAL TREBA VIŠE VREMENA, NE BI NI ČOLU BILO LAKO U SITIJU

Trener meseca Mozzart Bet Superlige: Žarko Lazetić i sedam bodova sa tri teška gostovanja

Opet stoga o primerima Linte u Radniku i Žigića u ekipi Mladost GAT.

“Prvo, da se niko ne uvredi, nije normalno da Radnik traži Lintu, to se ne poklapa. Ne može ni Čolo Simeone sada da dođe u Siti, mnogo bi mu teško bilo da natera te igrače da igraju kako on voli, srednji i niski blok da funkcionišu kao švajcarski sat, jer oni godinama treniraju na potpuno drugačiji način. Zato je i Linta krenuo loše u Surdulici. Ja sam mislio da oni imaju ideju, hoće da promene stil, ali onda vidiš onaj teren koji nisu promenili, pa da su ga smenil posle dva kola, onda vidiš da tu nema plana“.

Nije da Lazetić ima nešto protiv defanzivno orijentisanih ekipa. Naprotiv.

“U Napretku imamo Duleta Đorđevića, on je top trener, igraćemo u Kruševcu za dve nedelje, ja protiv njegovih ekipa ne vidim pukotinu. Ja vidim defanzivno savšeno organizovanu ekipu, koja radi ludački presing, iz srednje u visoku zonu, u niskoj zoni se brane sjajno. Nije čudo što oni prošle sezone nisu primali golove. On je jasno profilisan kao taj trener, ja sam ovakav, Linta je drugačiji. I to je legitimno. Ne kažem čije je bolje. Zavisi i od toga šta klub voli. Hoće li rezultat ili da razvija mlade igrače pa da prodaje“.

To je druga strana medalje. Napadački fudbal prodaje igrače, pa je tako za Lazetićevog mandata Metalac ostvario najskuplju prodaju kada je Prestiž Mbungu otišao u Saudijsku Arabiju za 300.000 evra, a isto sada i TSC prodajom Mihajla Banjca za 1.600.000 fiksno, plus još 400.000 lako ostvarivih bonusa i 20 odsto od naredne prodaje. Ali srpski fudbal u prošlosti nije baš bio čuven po napadačkom opredeljenju, mada je utisak da mlađa garda trenera sada pokušava to da promeni.

“Uticali su i vlasnici klubova koji su prečesto menjali trenere. Za ofazivnu igru treba vreme. Više vremena nego da namestiš odbranu. Opet da se niko ne uvredi, prošle sezone je bio Linta u Voždovcu, naravno Deki Stanković u Crvenoj zvezdi, plus mi da smo nešto hteli da igramo. Svi drugi su bili profilisani... Jeste, izlazilo se visoko, ali čim je mali pritisak: duga lopta, duga lopta i borba i tako dalje“.

Sada...

“Ove sezone je drugačije. U redu, Linta je bio, sad nije. Stolica to hoće, Deki je tu, mi to radimo. Joksimović to gura u Kragujevcu, imamo Rastavca koji je top nivo trenera i već imamo skoro pola lige. S druge strane, imaš Bondžulića u Javoru, dobar defanzivac, tranzicija, fizički jaka ekipa. Imamo Duleta Đorđevića, imamo dakle negde profilisane trenere i znamo šta da očekujemo od njih. Žigić je isto bio u Mladosti, on hoće isto visoko, ali dobar defanzivni blok, dobra tranzicija... Izmiksovano je. Onako je bilo teško i spremati utakmicu, stalno pričaš igračima isto, kao da su sve utakmice preslikane“.

MOŽDA JE RADNIČKI I ISPAO OD GZIRE ZBOG SMENE TRENERA KOJI GA JE TAMO DOVEO

Žarko Lazetić (©Starsport)

Svi oni zajedno trebalo bi da pomognu Crvenoj zvezdi i Partizanu da nastave da guraju srpski fudbal napred. Jer 11. mesto na Uefinoj rang listi neće se sačuvati samo od sebe. Lazetić je uveren da će uskoro i drugi klubovi početi da donose bodove. Pa i njegov TSC. Samo uz preduslov: da veruju trenerima.

“Čvrsto verujem da bi TSC osvajao i ove sezone, ali ako nismo došli do Evrope – to je i zato što ja tada nisam bio dovoljno dobar trener za Evropu. Ali ovo što se desilo sa Radničkim... Meni je filozofija Tomislava Sivića mnogo bliža nego filozofija Radoslava Bataka, ali on te je uveo u Evropu i ti ga smeniš. Možda si ga zato i primio u 117. minutu? Jeste to Real sa Nišave, ali nije Real iz Madrid pa da mora da teži ne znam kakvoj igri, posebno što nema uslove od terena pa svega ostalog. Pa da se ponaša tako prema treneru koji je ostvario cilj. Ja stvarno mislim da to nisu uradili da bi prošli Gziru“.

Nastavlja Lazetić u dahu...

“Ne znam šta je ovde merilo? Žigić je smenjen, uzeo je četiri boda, imao raspored ludački, Čukarički i Vojvodinu, remi sa Voždovcem na strani, dobio Radnik u Surdulici... Smenio ga je klub koji je ušao u ligu. A koji je prethodno smenio trenera koji ih je uveo u liigu?! Pa šta je merilo? OK, da se ne slažete koncepcijski, da ste se nešto posvađali, ali ovde se menja da bi se promenilo“.

Podatak u prilog toj tezi: od trenera koji su vodili ekipe i u prošloj sezoni na istim funkcijama ostali su samo Stanković, Lazetić, Dragiša Žunić u Mladost Lučanima i Igor Bondžulić u Javoru. Samo četiri od 16, uz napomenu da je Slavko Petrović vodio Spartaku u prošloj sezoni, ali samo u poslednja tri kola.“To nije normalno. Onda ih bar pusti da rade šest meseci. Ne znam kako biraju te trenere? Ja sam, kad sam pregovarao i sa Metalcem i sa TSC-om, morao da pokazujem neke prezentacije, da im objasnim šta hoćemo, da ih ih ubedim da me izaberu. Kako su ih birali kad ih tako brzo menjaju?“, pita se Lazetić.

RASTAVAC UZ DEKIJA NAJBOLJI U LIGI, ČUKA HOĆE I VIŠE OD TREĆEG MESTA

Milan Rastavac (©Starsport)

Pita se zato što, a to će svaki ambiciozni trener u Srbiji reći, svima njima odgovara kada imaju jaku konkurenciju, jer u prvenstvu u kome igraju samo večiti – plus jedan ili dva kluba zavisno od sezone – niko ne može da se pripremi za konačni cilj, a to je Evropa.

“Da ne bude da nije ništa do trenera – moramo i mi da se popravimo, a nekad jeste teško doći do intenziteta koji nam nedostaje ako protivnik neće da igra. Ovaj da dugu, pa ovaj da dugu, onda ovaj dugu. Kako ti da dođeš do inteziteta? Nema tu promene poseda, pa da tražiš reakciju od igrača na izgubljenu loptu. Mogu da odreaguju igrači ako su blizu, kako da odreaguju kad je ovaj raspalio na 80 metara? Mora dakle da se napravi preduslov da može da se igra“.

A i tu se stvari polako menjaju...

“Eto, sada smo mi konkurencija. Pa je tu Čukarički, top ekipa, dve godine su treći, vidi se da sada imaju ambicije da budu i bolji nego treći. Kako rade, kako dovode igrače... Vojvodina se podigla, 5.000 ljudi na stadionu, trener TOP nivo, Rastavac uz Dekija najbolji u ligi. Ozbiljan tim, ozbiljna pojačanja. Imamo dakle pet ili šest ekipa, Radnički Niš će se podići, sigurno, to je kvalitetna ekipa, ovo im je sada bio šok psihološki. Iskusan je to trener, ako ostane naravno, on će znati da ih podigne i oni će se boriti za Evropu. Ima konkurencije, malo drugačijeg načina igra, verujem da će to dovesti i do malo jačeg inteziteta“.

U UGOVOR S METALCEM SAM STAVIO KLAUZULU ZA PARTIZAN, TSC I ČUKARIČKI

Dobro, da se vratimo mi ipak na TSC i samog trenera Žarka Lazetića. Ne krije on da je bio razočaran kada je prošle sezone u plej-ofu klub ostao bez Evrope, ali je uveren da će, uprkos odlasku Banjca, Topolski sportski klub sa pojačanjima u likovima Saše Jovanovića, Nemanje Stojića, Miloša Cvetkovića, Ivana Milosavljevića, Nikole Kuveljića, te dvojicom tinejdžera Miljanom Krpićem i Mihajlom Milosavićem, biti još jači. Traži se i levo krilo, koje je već prošlo pripreme sa svojim klubom.

“Tog levog vingera duže tražimo, dosta biramo, obazrivi smo. Broj jedan nam je karakter, da momak bude zdrav u glavi. I drugi preduslov je da dolazi iz trenažnog procesa, jer sam stava, iako se kod mene u klubu hvataju za glavu kada to kažem, da ćemo od svih tih novajlija maksimum dobiti tek u januaru. Ja samo proverim da li je on tu u ponedeljak, ako nije tu da znam da spremam utakmicu bez njega“.

Dok priča o svemu tome primetno je da Lazetić sve radi sa jednim ciljem: da dogura TSC do Evrope. Ne samo do kvalifikacija.

“TSC će u nizu osvajati bodove za srpski fudbal. Prošle sezone nismo bili spremni, ali imamo dobar klub, dobar tim, sve uslove i ako ovako nastavimo osvajaćemo. A nastavićemo. Mene je TSC zvao i godinu dana ranije, kada je umro Zoltan Sabo, tada sam im rekao da ne mogu sada da idem i da tražim od Vukadinovića i Leontijevića da me puste, ljudi mi dali šansu, dobri smo, i ja sad da odem? Posle, kad sam produžavao ugovor, sam sam stavio klauzulu za TSC, Čukarički i Partizan. I TSC je za mene platio obeštećenje, ne znam za kog je još trenero plaćeno obeštećenje u Srbiji. Ali to je ono što TSC ima: kontinuitet i poverenje u struku“.

MOJE EKIPE HOĆE DA SE PITAJU

A šta struka konkretno znači u Bačkoj Topoli?

“Bitno je da imamo jasne principe, da iz igrača izvučemo maksimum i da im omogućimo da igramo fudbal. Svi smo mi kao klinci igrali fudbal da bismo imali loptu, da bismo dali gol. Ne da bismo stajali i čekali da možda jedna prođe dok moliš Boga da rival promaši. Mlad sam ja da imam filozofiju, ali ideja igre je to. Sad tu ima milion principa i podprincipa. Koje pozicije želimo, kad krećemo u presing, koje signale dajemo, kad idemo ka napred, kako navlačimo protivnika da nam dođe... Sve to treniramo svakog dana. Način odbrane često menjamo, jer defanzivnu postavku igre možeš da postaviš za tri treninga, ako su jasni principi. Da si kompaktan, da ideš u pritisak, da li usmeravaš na unutra, nekad praviš pritisak na boku, nekad ga pustiš malo, navlačiš pas. To je lakši deo posla. Za ovo treba vreme“.

I strpljenja. Zna to Lazetić vrlo dobro.

“Kažu da moje ekipe puno rizikuju i moguće je. Često i TV komentator kaže: rizičan pas, štoper gađa prednjeg veznog između dve linije, zamalo mu je presekao. Ali to je OK, ako je to ideja, ako znamo šta ide posle toga i ako prođe i ako ne prođe. Koje su reakcije, da li možemo da odreagujemo ako je presečena lopta, a i da znamo što je guramo napred ako prođe, da svi budu spremni da napadaju prostor. Treba da igrače nateramo da tako razmišljaju, jer na kraju je sve na tome kakvu će odluku igrač da donese. Ali im mi razvijanjem igre pomažemo da donesu pravu odluku. Nekad će pogrešiti, greše i na top nivou, da se ne greši ne bi bilo golova, ali najveći rizik je ne rizikovati. Moje ekipe hoće da se pitaju. Na kraju, sudiće nam svima rezultat“.

MITROVIĆU BI MOŽDA BILO BOLJE U TSC-U NEGO U ZVEZDI

Stefan Mitrović (©Starsport)

Jedna stvar se ipak ne dopada Lazetiću: pravilo bonus igrača. Ne zato što TSC ima problem s istim, ali Lazetić smatra da ono šteti mnogim mladim igračima.

“U Metalcu smo igrali sa šestoricom bonusa, sada kada je Ratkov prošao pripreme imamo dvojicu u prvom timu. Ali nisam za to ograničavnje. Igrači se gube u tome. Igrač misli da igra samo zato što je bonus. Saigrači misle da je to slaba tačka u timu. I onda on gubi samopouzdanje. On ne misi da je tu zato što treba da bude tu. Zato sam želeo dvojicu ili trojicu bonusa da skapiraju da igraju zato što treba da igraju“.

Nije ni samo to problem.

“Imamo Zvezdu, Partizan, Vojvodinu koji uzmu najbolje mlade igrače da im sede na klupi, jer igra jedan, a oni imaju ludačke timove. I onda se i ti igrači gube. Za mene je to loše pravilo, posebno od ove sezone kada je mlada reprezentacija 2002. godište, a bonusi 2001. Bonusi dakle nisu za mladu. Nema mi smisla. Sviđa mi se mađarski model, fenomenalan je. Savez stimuliše klubove, novčano, da im igraju mladi momci. Stimulišu dakle, ne obavezuju. To je opredeljenje kluba onda“.

Najveći klubovi u tom slučaju ne bi morali da gomilaju mlade igrače. A da ih ne gomilaju ni tim TSC-a ne bi izgledao kao sada.

“Mnogo mladih igrača trpi zbog tog pravila. Zvezda sada drži pet vrhunskih mladih igrača, a da im ne treba bonus, pitanje je da li bi uzeli bilo koga. Uzeli bi ga posle kao formiranog igrača. Stefan Mitrović možda ne bi ni došao u Zvezdu da nije bonus. Mi smo hteli, kad se prodao Banjac, da platimo tu klauzulu Nišu od 500.000 evra i da ga dovedemo u Bačku Topolu. Možda bi za njega bilo i bolje? Možda on i u Zvezdi razvali, ali pitanje je. Petra Stanića ne mogu da prežalim što nismo uzeli, top je igrač, a u Zvezdi nije igrao i evo ga sad u Spartaku na pozajmici. Teško je u Zvezdi. Ima ih mnogo i mnogo dobrih. Ako te nema jednu, dve utakmice, daj drugog“.

VELIKI JE RED ZA PARTIZANOVU KLUPU

Žarko Lazetić kao privremeni trener Partizana (©Starsport)

Intervju s Žarkom Lazetić ne može naravno da prođe bez pitanja o Partizanu i nekoj potencijalnoj saradnji u budućnosti. Ne skorijoj naravno, sada je tu Ilija Stolica, ali ako bi Lazetićeva karijera nastavila da se razvija u dobrom smeru? Lazetić ne žuri.

“Uvek kažem: veliki je red za klupu Partizana. Toliko trenera, bivših igrača. Napravila se ta fama sada kao da niko neće u Partizan, nije baš tako. S druge strane, ja nisam veliko fudbalsko ime pa da dobijem šansu tek tako. Ne bih ni voleo. Imam svoj put, pet godina sam bio tamo kao trener, dve kao igrač, mnogo sam naučio. Ali sviđa mi se moj put, sviđa mi se što sam radio sa kadetima i omladincima, što sam bio u Metalcu, izvanredno mi je u sada u TSC-u. Pa ako ovde napravimo nešto, možda odigramo Evropu, možda i ja dobijem kredibilitet da budem trener Partizana. Jer nije mi cilj samo da postanem trener Partizana, to je pakao, cilj mi je da pobeđujem s Partizanom, jer to je raj“.

KO JE NAJBOLJI FUDBALER U PORODICI LAZETIĆ?

Žarko na klupi TSC-a, Nikola direktor mlađih reprezentativnih selekcija u FSS, a Marko – napadač Milana. Svi ostvareni u svetu fudbala, ali – ko je najbolji fudbaler u porodici Lazetić?

“Marko Lazetić! A-ha-ha. Dobro, Nikola je najviše postigao do sada, svi se nadamo da će Marko da ga dostigne. Napravio je veliki iskorak, možda i preveliki i još je u fazi prilagođavanja. Njegova prednost je što ima izvanredan mentalitet, mnogo dobru glavu. Treba se navići na to da sa 18 godina potpišeš za Milan. Sad će tu biti puno turbulencija, jer ovo je skok od osam stepenika i definitivno nije bio spreman za to u tom trenutku. Ali uzet je kao potencijal. Oni sve znaju, pratili su ga godinu dana, ako bude išao na pozajmicu - biće to planski. Isto ako bude igrao Primaveru igraće što misim da je za njega krucijalno. Duboko sam uveren da kad me ovo budete pitali za 10 godina da će on biti ubedljivo najbolji igrač porodice Lazetić“.

A Žarko Lazetić?

“Ja sigurno nisam, a-ha-ha. Nisam ostavio veliki trag ko igrač, ali pamti se taj gol u derbiju, bio sam igrač utakmice kada smo posle 11 godina pobedili na Marakani, 4:2. I dan danas me po tome pamte. Negde na pumpi dobijem kafu gratis jer sam tada dao gol. Mogli smo sedam tada da damo“, smeje se Žarko Lazetić.

Ima i razloga. I motiva da nastavi u istom maniru.