Ispovest Adela Tarabta: Današnji igrači su mazge - samo trče, psovao sam trenere i pao u depresiju
.png.webp)
Vreme čitanja: 6min | uto. 15.09.26. | 16:43
"Igrao sam bolje nego Kaka, Robinjo i Baloteli, ali Inzagi nije hteo da me zadrži", priseća se Marokanac
Bio je jedan od onih zbog kojih bi vam pogled bio zakucan za televizor. Vrsta fudbalera koja je izumrla u današnjem fudbalu. Adel Tarabt je bio suludo talentovan, fudbalski Hari Hudini u nastajanju. Kad bi ste ga pogledali, videli bi ste momka sposbonog da bukvalno proguta loptu, a onda da je odjednom vrati i proturi vam je kroz noge. Adel je mogao mnogo, ali je sve ostalo na tome da je mogao.
Večiti fudbalski boem i individualista, nikad nije trpeo autoritete, smatravši da mu je samo talenat dovoljan da napravi karijeru. Na kraju je nakrcao 20 godina profesionalne karijere, igrao je za Totenhem, Fulam, Milan, Benfiku i Đenovu - između ostalih. na prvu, nije loše, ali nivo talenta je bio takav da je mogao i morao više.
Izabrane vesti
Bio je arogantan, lenj, hteo je da pravi šou i zanemarivao je taktičke zamisli trenera. Zbog toga je bio težak za kontrolisanje. Pre nedelju dana je stavio tačku na karijeru, a sad je rešio da otvori dušu i ispovedi se u razgovoru za Gazzetu delo Sport. O vremenu provedenom u Milanu, o tome na šta liče današnji fudbaleri, ali pre svega - o samom sebi.
"Uvek su mi zamerali karakter; tačno je da sam ponekad prelazio granicu. Ali, niko me nikada nije video na treningu. Pravio sam pravio sam biciklice, driblinge, finte. Izluđivao sam Filipa Meksesa. Baloteli me je čak poredio sa Nejmarom. Tačno je i ovo: tokom utakmica sam psovao trenere ako bi me izveli iz igre kada nisam želeo. Ali uvek sam bio dobronameran. A van terena sam uživao...“, počeo je Tarabt.
Kad je već spominjao uživanje, postavlja se pitanje - na koji način je uživao.
„Restorani i noćni klubovi. U Milanu bismo posle nedeljnih utakmica išli u ’Holivud’. Tamo bismo sretali i igrače iz drugih timova. Bilo je zabavno“.
Adel je na San Siro došao na zimu 2014. godine kao pozajmljen igrač Kvins Park Rendžersa. Bio je to Milan koji nije bio konkurentan. Velika generacija sa Paolom Maldinijem, Alesandrom Nestom i ostalima, a i Silvio Berluskoni je polako, ali sigurno počeo da razmišlja o povlačenju iz kluba. Trener je bio Pipo Inzagi, Tarabt je igrao dobro, ali opcija otkupa ugovora nije iskorišćena.
"Inzagi nije želeo da me zadrži. Jednostavno. U to vreme sam bio najbolji, sa četiri gola i dve asistencije. I to kažem uz dužno poštovanje prema Robinju, Kaki i Baloteliju, koji su bili izuzetni igrači, ali bio sam bolji od njih. Sedorf me je veoma cenio. Imali smo odnos oca i sina. I danas se sećam debija u Ligi šampiona protiv Atletiko Madrida. U prvoj utakmici sam odigrao sjajan meč. Mislio sam da će me zadržati, ali se to nije desilo i pao sam u depresiju. Uz propali transfer u PSŽ, to su dva najveća žala koja nosim sa sobom“.
Tokom jednog od treninga, desio se incident sa Kakom, srećom - nije eskaliralo u ništa ozbiljnije.
„Bila je to vežba na treningu, napad protiv odbrane. Nisam dodao loptu Rikiju i on je počeo da viče na mene nekoliko minuta. Nije prestajao. U jednom trenutku sam ga uhvatio za vrat. Izgubio sam glavu na sekund. Na kraju smo se izvinili jedan drugom".
Kao saigrača na desnoj strani imao je Injacija Abatea. Čoveka koji je dres Milana nosio punu deceniju, osvojio Skudeto sa Rosonerima. Često je bio strog prema Tarabtu.
„Stalno je pričao. Ponekad bi me Sedorf stavio na desno krilo, a Abate je bio bek. Stalno mi je govorio: ’Idi ovamo, idi onamo, napadaj, brani se!" U jednom trenutku sam izgubio strpljenje i rekao mu: ’Ućuti!’ Nije imao ništa protiv mene, ali je na terenu bio izuzetno žestok. Ipak, Injasio je sjajan čovek".
Pričao je Tarabt i o sadašnjem timu Milana. Rosoneri ne izgledaju loše, ali utisak je da će trebati malo više vremena da se promeni mentalitet ekipe naviknute da se brani.
"Poznajem Amorima još iz dana u Benfici, iako nikada nismo igrali zajedno. On je vrhunski trener: ima sjajan stil i veoma je direktan. Ako nekoga treba izbaciti iz tima, uradiće to bez oklevanja. Kaže ono što misli. Pre nego što je potpisao za Milan, čuo sam i glasine o mogućem povratku u Benfiku. Pre ili kasnije, mislim da će ih voditi. Malo ga poredim sa Đan Pjerom Gasperinijem, za njega je kolektiv ispred pojedinca. Dijego Moreira mi je prijatelj. Upoznao sam ga u Benfici, a govori i marokanski zahvaljujući partneru svoje majke. Razgovarao sam sa njim pre nego što je potpisao za Milan. Rekao sam mu: ’Dijego, ideš u veliki klub. Moraš da imaš jaka leđa jer je pritisak ogroman.’ Već je znao te stvari. Skroman je momak, uvek nasmeja, a frizura ga čini jedinstvenim".
Tu je i Gonsalo Ramoš, koga Tarabt takođe poznaje i perioda u Benfiki.
"Još jedan drag prijatelj. Nisam se čuo sa njim u poslednje vreme, ali je odličan igrač. Iako nisam siguran da li je klasična devetka. U Benfici B igrao je po krilu, prihvatao loptu i išao napred. Bio je radilica. U Milanu deluje kao da se muči kada igra leđima okrenut golu. Može da igra kao drugi špic, ali daje sve od sebe za tim. Protiv Juvea je bio previše izolovan u šesnaestercu, ali mislim da će Amorim s vremenom izvući ono najbolje iz njega“.
Jedna od najgorih epizoda bila je u Benfiki. U Lisabon je došao posle Milana. U jednom trenutku je bilo toliko loše da je poslat u B tim.
„Stigao sam 2015. godine, ali dve godine jedva da sam igrao. Imao sam pet kilograma viška; trener Rui Vitorija me nije želeo i nije hteo ni da me pozdravi. Zato sam terao inat. Otišao sam na pozajmicu u Đenovu, pa se vratio u Lisabon da igram za B tim. Imao sam još tri godine ugovora. Stvari su se promenile kada je Bruno Laž prekomandovan u prvi tim. Izuzetno me je cenio. Otišao je kod Ruija Košte i rekao mu da me želi u ekipi“.
Poslednje četiri godine karijere proveo je u Saudijskoj Arabiji. Igrao je fudbal za svoju dušu i bio veoma efikasan, iako mu se uloga promenila i nije bio toliko ofanzivan kao u većem delu karijere.
"Godine 2021. napravio sam dogovor sa Ruijom Koštom: ako prođemo kvalifikacije za Ligu šampiona, pustiće me da odem bez obeštećenja na kraju sezone. Pobedili smo PSV i na kraju godine me je pustio. Imao sam 32 godine, a Al Nasr mi je ponudio mnogo novca. Osim toga, musliman sam, što je takođe olakšalo izbor meni i mojoj porodici“.
Kao čovek slobodnog duha, ne krije da mu današnji fudbal ne paše.
"Današnji igrači su kao mazge - samo trče".
Kao tinejdžer je bio saigrač sa Lukom Modrićem u Totenhemu. Čak je i legendarni Hrvat bio opčinjen njegovim talentom.
"Imao sam 18 godina, i Luka mi je jednom rekao da po načinu igre podsećam na Zinedina Zidana. Kada vam to kaže budući osvajač Zlatne lopte, to ima ozbiljnu težinu".
Za kraj, zbog čega je odlučio da završi karijeru.
"Prošlog decembra sam pokidao ukrštene ligamente dok sam igrao za Šardžu. Tada sam rekao da je dosta; sa 37 godina više ne mogu. Sada živim u Marakešu, ali ću se uskoro preseliti u Vels, gde ću ići na trenersku akademiju", završio je Tarabt.