A. JoksićIzgleda da jun nije baš svima bitan
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | uto. 26.05.26. | 13:50
Nacija čeka odgovore, a oni moraju da budu brzi
Sve je moglo da bude odrađeno malo drugačije. Da se zna tačan termin objavljivanja spiska (na primer, Španci su danima znali da će Luis de la Fuente predočiti kandidate za Mundijal u ponedeljak, u 12.30); da se odmah zakaže i javno obraćanje selektora (i da kad pročita na koga računa, odmah obrazloži zbog čega je neko tu, a neko nije), te da se na taj način spreče bilo kakve pretpostavke. Njih u fudbalskoj Srbiji ima napretek i nije nam potrebna još jedna, ako je već cilj ozdravljenje reprezentacije posle sumornih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.
Posle saopštavanja na koga Paunović računa u junskom terminu, najveća enigma je ostala kako se došlo do toga da tumačimo kako nam predstojeće dve utakmice nisu toliko važne. Jer, na susretima sa Zelenortskim Ostrvima i Meksikom u dresu državne selekcije će se pojaviti momci kojima se otvorio prostor samo zato što velika većina igrača sa martovskog okupljanja neće biti tu. Oni koji bi trebalo da čine okosnicu Orlova i u koje se uzdamo da bi od septembra mogli da budu uzdanice u Ligi nacija, propustiće naredne provere.
Izabrane vesti
Zato je selektor morao da predupredi bilo kakvu pogrešnu interpretaciju asova kao što su Aleksandar Mitrović, Dušan Vlahović, Sergej Milinković Savić, Vanja Milinković Savić, Nikola Milenković. Velika većina njih je bila tu za Srbiju svaki put kad je otadžbina zvala, a sad kad je potrebno da se opet skupe, nema ih i nije mali broj onih koji bi mogli da zaključe kako im jun nije bitan.
Jer, pre samo dva meseca, glavnokomandujući reprezentacije je maltene ultimativno zahtevao od svih da se pojave na narednom okupljanju:
„Molim igrače da se u junu svi pojave, evo ovde preko kapitena, kako bismo kompletirali posao. Jun nam je mnogo, mnogo bitan“.
Izgleda da nije svima. Ili da ne doživljavaju svi isto.
Sigurni smo da neki imaju opravdanja. I da su utemeljena, poput povreda Luke Jovića ili Mijata Gaćinovića. Sigurni smo i da su neki umorni, ali bi isto tako moglo opravdano da se postavi pitanje da li bi bili umorni da je potvrđena, kao što je trebalo da bude, prijateljska utakmica sa Argentinom. Sigurni smo i u dobre namere selektora, pa i da nekom od zvezda izađe u susret, ali isto tako smo sigurni da, na primer, Dušan Vlahović može da bude na terenu još malo, svega nekoliko dana pošto je postigao dva gola za Juventus protiv Torina (mada ovde valja imati na umu da napadač nema ugovor za narednu sezonu), ili da je kod Nikole Milenkovića ostalo još goriva u rezervoaru za mečeve reprezentacije kojoj se uvek stavljao na raspolaganje.
Greška u koracima je napravljena što će selektor čekati do petka da se obrati naciji, jer ova pitanja zahtevaju hitne odgovore. Precizne. I kad već ne sumnjamo u igrače, stvarno želimo da verujemo selektoru, jer znamo kakva je osoba, da će biti dosledan i principijelan, da objasni „smetnje na vezama“ ako su smetnje i kako se od „jun nam je mnogo bitan“ došlo do toga da svedočimo kako jun nije baš svima ili nije jednako bitan.
Deluje kao cepidlačenje, kao zalaženje u sitna crevca, ali odatle se počinje. Od detalja. Oni na vrhunskom nivou prave razliku. Neko će reći da je u pitanju sitnica, međutim, zapravo je polazna ili referentna tačka to da se selektor i Savez otvore ka naciji, a ne da se začaure. I da, ovo jeste kritika, da bismo svi bili bolji, jer je to, valjda, cilj.
Evo predloga, konstruktivnog, da za sledeće okupljanje, u septembru, Veljko Paunović istog dana kad objavi spisak sazove i konferenciju za medije na kojoj će ga obrazložiti. Ovako su i on i grupa momaka koji ne dolaze stvorili nepotrebnu tenziju oko reprezentacije i pomerili fokus sa onih koji će doći i kojima se igra. Mada, i tu ima prostora za obrazloženja.
Čekajući odgovore...
