Izgubljena šifra za otvaranje Zvezdinog sefa

Kao veliki emotivac, možda tog 14. januara 2012. nije mislio o posledicama. Da bi reči koje su iz njega kuljale kao lava iz vulkanskog grotla mogle da dobiju drugačiju konotaciju deset godina kasnije. Na platou ispred ulaza u, tada zaključane klupske prostorije, gde je želeo, a nije mu omogućeno da govori o problemima zbog kojih je smenjen neposredno posle sportskog direkotra Mladena Krstajića, poslao je Aleksandar Stanojević javnosti poruku sledeće sadržine:

„Najdraža mi je stvar što je svaki navijač Partizana presrećan kad izvčuemo Zvezdu u kupu“.

Potkrepljeno činjenicama: malo pre nego što ga je Dragan Đurić oterao iako je hitao ka duploj kruni, trener crno-belih je na šest susreta sa najvećim rivalom ostvario pet pobeda i jedan, ispostavilo se, bezbolan poraz. Takav učinak dugo pre toga nije viđen na Topčiderskom brdu i zato su Grobari Stanojevićev povratak septembra 2020. dočeali raširenih očiju, verujući da će nastaviti tamo gde je stao u prvom mandatu.

Bio je ubedljiv. Od pet pobeda nad Crvenom zvezdom svaku je izvojevao bez primljenog gola, zavredeo status maltene kultne ličnosti tog vremena, slavio i u prvenstvu i u kupu, uticao da navijači veselo dočekaju ishod žreb za masovnije takmičenje. U Superligi 1:0 za praktično overu titule 2010. i isti rezltat godinu dana kasnije u Humskoj, minimalno slavlje na stadionu „Rajko Mitić“ i uverljivih 2:0 na istom mestu (u jesenjem delu šampionata), praćeno pobedom (2:0) u prvom susretu polufinala Kupa Srbije u takmičarskoj 2010/11, zbog čega je bez posledica prošao poraz u gostima (0:1). Jedini u prvom mandatu. I jedini meč na kome je njegova ekipa matirana.

Bio je tih meseci Aleksandar Stanojević slavljen, s razlogom hvaljen, postao pravi strepotomicin za Zvezdu, njen dželat i kad su u Humskoj posegli za njim kao rešenjem po odlasku Sava Miloševića nema Grobara koji nije uskliknuo: „Bravo“, čekajući naredni večiti derbi. Otad – ni makac. Prošao je šesti susret sa crveno-belima, a šef stručnog štaba Partizana se još nije „upisao“ na semafor. Pet mečeva u prvenstvu i jedno finale kupa. A pobeda se još čeka. Kao da je šifra za otvaranje Zvezdinog sefa ostala zaboravljena pred kraj 2011. kad je ostvario poslednju pobedu nad najvećim protivnikom.

Za razliku od prvog mandata kad je vojevao sa Ratkom Dostanićem, Aleksandrom Kristićem i Robertom Prosinečkim, u poslednjih godinu i po naspram njega se uvek pojavio Dejan Stanković, ali se još nijednom nije desilo da strateg crno-belih nadmudri nekadašnjeg reprezentativnog vezistu. U pravu je kad kaže da su „tu negde, egal“, mada je isto tako činjenica da ga je ispuštao u situacijama kad ga je držao u šaci. Dvaput je vodio (na povratničkom debiju i prvom ovosezonskom okršaju), bilo je situacija kad je bolje otvarao mečeve (proletos u prvenstvu, u subotu) i imao zicere (Filip Holender, Nikola Terzić), ali je utisak da mu je potreban završni čin. Udarac od kog nema oporavka.

(© Star sport)

Možda i bolji pojedinci. Primera radi, onomad je kadar bio popunjen momcima sposobnim da sami reše zahtevni meč. Bilo da su u pitanju stranci (Almami Moreira, Prins Tejgo), povratnici (Zvonimir Vukić) izdanci škole (Marko Šćepović) ili talenti angažovan iz nižih rangova takmičenja koji bi, po današnjim praviloma, bili bonusi (Radosav Petrović). Matrica je da Partizan funkcioniše po transferzali kvalitet iz uvoza, kvalitet sa domaće scene, kvalitet obrađen u „Zemunelu“, ali – kvalitet. Valja imati na umu da je u tom periodu imao na raspolaganju još Vladimira Stojkovića u najboljem izdanju, ime poput Mladena Krstajića, Sašu Ilića i Ivicu Ilieva. Oni „zveče“. Tad Partizanu nije bilo važno da li se igra kod kuće ili na strani, svuda je gazdovao.

Sad se muči. Deluje obećavajuće poimence, a skromno u praksi. Čak i kad se čini da je na pragu pobede ili vođstva ne završi posao, iako je priprema u većini mečeva odrađena valjano. Što sugeriše da Aleksandar Stanojević ili mora da promeni nešto tokom vođenja susreta ili da u narednu sezonu krene sa drugačijom, jačim, kadrom. Sadašnji može da se nosi sa Zvezdom, ali nikako da je obori. U stanju je da se takmiči, što i šef struke potencira, ali nekad to nije dovoljno. Mora da pronađe način kako da joj naudi.

Baš kao što je uradio Savo Milošević, poslednji Partizanov trener koji je slavio na Marakani (u kupu) ili Marko Nikolić, prethodni crno-belih sposoban da trijumfuje u prvenstvu. Stanojevićev Partizan joj gol (opet) nije dao.

Stanojević protiv Zvezde u prvom mandatu: 1:0, 1:0, 2:0, 0:1, 1:0, 2:0;

Stanojević protiv Zvezde u drugom mandatu: 1:1, 0:1, 0:0 (3:4), 1:1, 0:2, 0:0.