Jednačina za iskusne računovođe: Garantovanih 19.000.000 evra je samo početak

Liga Evropa možda bi bila takmičarski uravnoteženija, ali navijači vole da gledaju najveće klubove Starog kontinenta, a takvi igraju u Ligi šampiona. Direktori pak vole kad je kasa puna, a tu dva takmičenja ne mogu ni da se porede, posebno posle ovog poslednjeg renoviranja koje je povećalo broj učesnika, samim tim i utakmica, pa i – prihoda.

Tako po ovom novom pravilniku, važi za period od 2024. do 2027. godine, svi učesnici grupne faze Lige šampiona mogu da računaju na sigurnih 18.620.000 evra, međutim, to je samo početak.

Znamo još od ranije da se u Evropi dodatno plaćaju svaka pobeda i svaki remi. Sada manje nego ranije zbog većeg broja utakmica, pa svaka pobeda vredi 2.100.000 evra, a svaki remi 700.000.

Pride, nagrađivaće se i konačna pozicija na tabeli. Svako mesto donosi jednu „deonicu“. A jedna deonica vredeće minimalno 275.000 evra. Možda i više ako bude mnogo remija, jer Uefi je jeftinije da po utakmici potroši 1.400.000 evra, svakome po 700.000 ako nema pobednika, nego 2.100.000 ako jedan tim pobedi.

Kako bilo, poslednjeplasirani tim na tabeli dobiće minimalnih 275.000 evra, onaj na 35. poziciji duplo više, odnosno 550.000, onaj na 34. tri deonice, dakle 825.000... I tako dalje, sve do prvoplasiranog tima koji će uzeti čak 9.900.000 evra. S tim da treba da ponovimo još jednom: cena deonice verovatno će biti viša od 275.000 evra.

Dalje, plasman u baraž, a baraž će igrati svi timovi od devete do 24. pozicije, nagrađivaće će se sa dodatnih 1.000.000 evra. Osmina finala će već koštati astronomskih 11.000.000. Četvrtfinale novih 12.500.000. Polufinale još 15.000.000, finale 18.500.000, a trijumf nosi dodatnih 6.500.000.

Ove poslednje faze verovatno već ne zanimaju beogradske crveno-bele, ali naredni redovi su više nego interesantni. I prilično zagonetni, barem za širu fudbalsku javnost. Jer novac od marketinških prava – a ukupna suma tu će isnositi čak 853.000.000 evra – deliće se po više kriterijuma.

Prvi će biti udeo domaćih vlasnika prava za prenose utakmica Lige šampiona u ukupnom Uefinom finansijskom kolaču od TV prava. Odnosno, Zvezdin deo zavisiće delom i od toga koliko TV Arena Sport plaća za prenose Lige šampiona. I to u poređenju sa drugim zemljama koje imaju predstavnike u eliti. A to je skoro pa nemoguće utvrditi. Jer ako i jesmo uvereni da Englezi, Nemci, Italijani, Francuzi, Španci, pa i Holanđani i Portugalci daju više novca od Arene, teško je reći da li to isto važi i za TV stanice iz Austrije, Švajvcarske, Škotske, Češke, Slovačke. Pride, TV Arena je vlasnik prava i za region Hrvatske.

Drugi kriterijum za takozvani “evropski deo“ kolača biće Uefin petogodišnji koeficijent, a tu je Crvena zvezda ispred Bresta, Šturma, Štutgarta, Đirone, Bolonje, Aston Vile, praške Sparte, Monaka, Slovana iz Bratislave, Seltika i Jang Bojsa.

Kad se ova dva kriterijuma ukrste opet će praviti pomenute “akcije“, poslednjeplasirani tim na ovoj listi – nema veze sa rezultatima, već sa novcem stečenim od TV prava i od petogodišnjeg koeficijenta – dobiće jednu akciju, onaj na vrhu njih 36. Ne znamo koliko će ta jedna akcija vredeti, mada se u Uefinom zvaničnom dokumentu kao primer navodi suma od 960.000 evra. Sumnjamo da je evropska kuća fudbala tek tako „bupnula“ tu cifru.

Na kraju, tu je i tzv. “neevropski deo“ kolača, opet akcije, samo sada na osnovu Uefinog desetogodišnjeg koeficijenta kojim bi trebalo da se štite tradicionalni klubovi. S tim da se Zvezdi sada neće računati titula iz 1992. godine. Prethodni trofeji se od ove sezone brišu u ovoj podeli.

Marko Marin: Điga ostaje sigurno, In Bom zaslužio da ga pustimo

Javite Đuri da blokira aerodrom, Hvan ima ponudu Ajaksa

Zvezda je po tom desetogodišnjem koeficijentu 61. u Evropi, ali nisu svi ispred nje učesnici Lige šampiona. Brest, Šturm, Štutgart, Đirona, Bolonja, Aston Vila, Slovan, pa i Lil, svi su oni ispod Zvezde. Ali su je ovde preskočili Seltik, Jang Bojs, te Sparta na 60. poziciji. To znači da bi Zvezda trebalo da dobije devet akcija. Opet, ne znamo koliko jedna vredi, ali Uefa kao primer pominje sumu od 320.000 evra što bi onda značilo da Zvezdi sleduje sigurnih 2.880.000 evra.

Na sve to dodajmo naravno i prihode od TV ulaznica, do sada je Zvezda uzimala nešto ispod 5.000.000 evra, sada ima utakmicu više... Uostalom, i kad su osnovne nagrade za plasman u Ligu šampiona iznosile 16.000.000 evra, svaki je klub suštinski mogao da računa na skoro 30.000.000.

Sada je potencijalna zarada značajno veća, jer prošle sezone klubovi učesnici sva tri evropska takmičenja delili su 2.032.000.000 evra. Naredne će ta suma iznositi čak 3.458.000.000.

Čini nam se tako da će granica od 30.000.000 izvesno biti preskočena i da bi Zvezda ove sezone možda mogla da pokuša da gađa i onih 40.000.000.

Jer 18.620.000 evra za učešće, pa bar 275.000 za čak i poslednjeplasirani tim, onih 2.880.000 na osnovu desetogodišnjeg koeficijenta, pa nekih 5.000.000 na sezonskim ulaznicama i eto nas već na skoro 27.000.000, a ovde nismo računali deonice od “evropskog dela“, a oni bi trebalo da su i veći od “neevropskog dela“, i ovde nismo ukalkulisali nijedan bod Zvezde, nijedno pomeranje na tabeli, a i crveno-beli svakako žele da budu što bliži sredini tabele.