Kao Zidan pre 22 godine: Gol vikenda na Mendisorosi, Atletiko opet potučen (VIDEO)

Atletiko i Simeone su odavno došli do svog prirodnog kraja, do zasićenja ideja. Niti Atletiko ima šta novo da ponudi Čolu, niti on njima. Ono što ih veže je međusobni strah. Atletiko se boji da nastavi bez Simeonea jer ih je on podigao na nivo top evropskog kluba, a on se boji da nastavi bez Atletika jer je u principu nesiguran u to da li će u nekoj drugoj sredini imati podršku, vreme i strpljenje kao u Atletiku. Već dugi niz godina Atletiko nije napravio pravi potez, nisu uspeli da ubodu pet dobrih pojačanja. Ako se izuzmu Grizman i Oblak koji su se ispostavili kao dugoročna rešenja, nijedan drugi transfer nije bio toliko dobar. Savić, Himenez, Karasko, De Pol... nikako nisu promašaji, ali realno posmatrano nisu ni podigli Atletiko na nivo više od onoga što su učinili igrači koje je Simeone zatekao (Falkao, Huanfran, Godine, Miranda, Felipe Luis, Koke, Gabi, Tiago Kardozo, Mario Suarez...) Od Lemara, Želsona Martinša, Džeksona Martineza, Mandžukića, i mnogih drugih nije dobijeno ono što se očekivalo ili ih je Simeone prerano precrtao (kao Rodrija na primer)... Sve u svemu, izgleda da će ipak morati da se rastanu jer mi je teško da poverujem u to da će Simeone biti kao Ferguson i uspeti da iz nekoliko generacija potpuno različitih igrača i njihovih psiholoških profila dobije gotovo iste rezultate...