Kliče Gardoš, kliče ceo Zemun: Znači, tebra, elita – to smo mi!

Očevi su pričali sinovima o zemunskom duhu, o tome kako je Galenika bila avangarda u staroj Jugoslaviji i znala, povremeno, da opeče i članove velike četvorke. Baš ti sinovi gledali su u Zemunu majstore fudbala poput Dragana Mancea, Dejana Čurovića, Mateje Kežmana, Nenada Milijaša, Ilije Stolice, Dragana Mladenovića.

Naširoko se početkom veka pričalo i pisalo o čuvenoj omladinskoj školi Zemuna, ratničkom genu dečaka rođenih na kaldrmi koja vas direktno vodi do Gardoša. Taj fudbalski klub bio je personifikacija one šaljive konstatacije tamošnjih žitelja da oni nisu deo Beograda, prepevavanja stiha „znam za jedan grad pored je Beograd“.

Morali su plavo-zeleni da prođu period ozbiljnog pada. Imao je godine Zemun kada je bio prepušten sam sebi, kada je onaj stadion na čijim tribinama niče trava predstavljao ogledalo nemara i besparice. Bilo je teško svih tih godina biti Zemunac i pričati o slavnoj prošlosti.

Međutim, periodu stagnacije došao je kraj. Danas je sigurno poseban dan za sve Zemunce, jer se tamošnji klub posle sedam godina izgnanstva, odnosno lutanja u nižim rangovima, vratio u elitu. Pobeda nad Mačvom (2:0) u drugom kolu plej-ofa Prve Mozzart Bet lige Srbije bila je dovoljna da Gornjovarošani matematički obezbede ulazak u elitu. Tri kola pre kraja imaju sedam bodova više u odnosu na Mačvu i osam u odnosu na Voždovac. Uz jako bitan podatak: Šapčani i tim iz Braće Jerkovića će igrati međusobno za dva kola. Jasno je da i u slučaju da Zemun izgubi tri meča do kraja, ne može da „zglajzne“ na treće mesto.

Golove na današnjem meču postigli su Lazar Milošev i Nemanja Kalat, pa su uz baklje Zemunci proslavili povratak u elitni rang srpskog fudbala. Zaslužili su igrači trenera Milana Kuljića da se opuste, kao i svi oni koji su deo odrastanja proveli na stadionu u Prvomajskoj.