Košmarni deža vi i alhemija iz Amorimove laboratorije: Kako je ogromnih 10.000.000 evra postalo jeftina cena uspeha
Vreme čitanja: 4min | sre. 12.05.21. | 11:50
Portugalski strateg učinkom u prethodne dve godine postao je sinonim za uspeh
Nakon što je 2000. godne okončana neslavna serija Sportinga od 17 sezona bez šampionskog trona pristalice zeleno-belih verovale su da sličan košmar neće imati priliku da dožive u periodu koji sledi, međutim, poput mamurluka posle ludo provedenih noći, stigao ih je bolni udarac realnosti i novo doba za zaborav koje je konačno okončano zahvaljujući Rubenu Amorimu.
Početak novog milenijuma najavljivao je period uspeha za Sporting, šampionska kruna osvojena u sezoni 1999/00 donela je 17. trofej u Primeiri lisabonskim Lavovima i prekinula niz od 17 godina posta u prvenstvu. Iz perspektive navijača zeleno-belih čitava večnost koju je klub sa stadiona Žoze Alvalade proveo gledajući prvenstvene trke uglavnom sa treće pozicije, konačno je okončana, a posle duple krune osvojene samo dve sezone kasnije, pod komandom Lasla Bolonija i na krilima fenomenalnom Marija Žardela koji je takmičarsku godinu završio sa 42 pogotka, sva patnja od 1982. do 1999. godine izgledala je kao daleki košmar koji se nikada neće ponoviti.
Izabrane vesti
Ipak, umesto da uspeh čuvene generacije Paula Benta, Pedra Barbose, Žoaa Pinta, Žardela i ostalih asova Sportinga bude samo podloga za talas mladih nada koje su predvodili Rikardo Kvarežma i Ugo Vijana, iz sezone u sezonu o uspehu iz 2002. se govorilo sa sve više straha usađenog tokom osamdesetih i devedesetih godina propšlog veka. Posle tri godine završavane na trećoj poziciji lisabonski tim je četiri puta uzastopno okončavao šampionsku trku kao vicešampion i preko noći neslavni rekord ponovo je postao tema. U trenu je 2002. godina postala 1982, a počeak decenije iza nas nije donosio ništa osim sivila i ponora iz kojeg se nije nazorao izlaz posebno posle sedmg mesta na kojem je Sporting završio sezonu 2012/13.
Izbor urednika
Kup Portugalije osvojen u takmičarskoj godini 2014/15. na trenutak je vratio veru među zeleno-bele, što je delimično uticalo na narednu takmičarsku godinu u kojoj državni tron od 2002. nije izgledao tako blizu, ipak 14. godinu bez titule velikog rivala režirala je Benfika koja je sezonu završila sa dva boda više i krunom u klupskim vitrinama.
Generacije su stasavale, zeleno-bela strana Lisabona je kreirala igrače koji su odlazili u iz Portugalije i vodili nove klubove do uspeha, dok su Lavovi koračali ka novom negativnom rekordu postavljenom prethodne sezone.
U potrazi za rešenjem tokom čak 18 sušnih godina Lavovi su bezuspešno i na sve načine tražili izlaz iz lavirinta pakla, surovog deža vija kojem se nije nazirao kraj, a rešenje je u prestonicu Portugala stiglo za 10.000.000 evra. Cifra koja predstavlja pravo bogaststvo kada su u pitanju obeštećenja plaćena za slobodu trenera ispostavila se posle samo godinu dana kao sitno odricanje imajući uz vidu činjenicu da se ispostavila kao cena povratka sunca na zeleno-belu stranu Lisabona.
Vest u martu 2020. godine da je Ruben Amorim uz osmocifreno obeštećenje plaćeno evropskim novčanicama stigao iz Brage u Sporting detonirala na Pirinejima poput bombe i u trenu obišla fuudbalski svet, koji u tom trenutku nije mogao da zna da je upravo to momenat začetka preporoda Sportinga. Portugalac je transferom postao tek treći strateg plaćen deset ili više milona evra, posle Andre Viljas Boasa (iz Porta u Čelsi, 15.000.000 evra) i Brendana Rodžersa (iz Seltika u Lester, 10.500.000 evra), a iako je 36-godišnji strateg na klupi Brage demonstrirao pobednički gen i šampionski kalibar teško da da je iko mogao i da pretpostavi da je upravo u njemu ključ za razrešenje svih problema Sportinga.
Trener koji je u prethodnom klubu skrenuo pažnju impresivnim učinkom u vidu 10 pobeda i jednog remija na 13 zvaničnih duela, prvi izazov na elitnoj portugalskoj pozornici ukrasio je osvajanjem Liga kupa Portugalije u sezoni 2019/20, a isti uspeh ponovio je u narednoj godini sa novim timom. Uprkos činjenici da je klub u novu sezonu ušao bez Bruna Fernandeša prodatog Junajtedu za čak 55.000.000 evra, ali i Rafinje koji je karijeru nastavio u Renu i Koree koji danas brani boje Valensije, fudbalski alhemničar impresivan procenat osvojenih bodova tokom staža u Bragi uspeo je da održi i u Sportingu. Recept sa klupe tima u kojem je ostavio zapažen igrački trag urodio je plodom i u novoj sredini te je Amorim na 51 zvaničnom duelu na čelu Sportinga ostvario 37 pobeda, 10 remija i tek četiri poraza.
Amorim je od relativno skromnog igračkog kadra uspeo da formira nepobedivu ekipu. Uz iskusnog Sebastijana Koatesa, okosnicu je napravio od letos angažovanih igrača Fedala, Gonkalveša i Santosa, te su zeleno-beli, na krilima novajlija iz Betisa, Famalikaa i Rio Avea postali tim dostojan trona koji je sanjalo čak 18 generacija pre njih.
Veličina uspeha koji je ostvario Amorim na najbolji način je oslikana kroz prizmu Pedra Gonkalveša 22-godišnjeg napadača čija je sloboda plaćena 6.500.000 evra, a koji je u sezoni na izmaku postao udarna igla u ofanzivi novog šamopiona Portugalije sa 18 pogodaka.
Uspehom na koji se čekalo 19 godina Amorim je 2002. godinu poslao u istoriju, da pored 1982. za nove generacije predstavlja uvertiru u bolnu lekciju, ali i motiv da Sporting nikada više ne dođe u situaciju da šampionsko slavlje čeka dvocifren broj godina. Dva duga niza bez prvenstvene krune trebala bi da budu dovoljna da zeleno-beli shvate u kojoj meri je skupo uspavati se na šampionskim lovorikama, međutim, utisak je da dok je Amorim na klupi, Lavovi ne bi trebalo da strepe.