Memento mori, pariski imperatore: Čelsi svetski šampion, Kol Palmer kao peščani sat i uvelo cveće

Slava je opijum. Kada pobeđuješ, kada ti aplaudiraju, kada trofeji dolaze jedan za drugim, svet izgleda kao da je pod tvojom petom čini ti se tako će biti zauvek, a onda te nešto ili neko udari tako jako da osetiš tresak. Rimljani su to znali. I zato su, usred trijumfa, postavljali jednog običnog čoveka iza imperatora da mu šapuće:„Memento mori.“ Seti se da si smrtan. U ovoj noći, u finalu prvog Svetskog klupskog prvenstva u novom formatu, taj šapat je imao lice i ime. Zvao se Kol Palmer. Dao je najbolji igrač Čelsija prva dva gola i asistirao Žoau Pedru za treći pogodak i doneo Plavcima pobedu nad Pari Sen Žermenom 3:0 (3:0) u utakmici koja bi za nekoliko decenija mogla da ostane upamćena kao prvo finale velikog klupskog Mundijala.

U 22. minutu, kroz najmanju pukotinu u odbrani, provukao je udarac Palmer kroz šumu nogu defanzivaca Pari Sen Žermena. Osam minuta kasnije, Palmer je krenuo u desno, zalomio u levo, potez po potez, vukao je loptu, a onda sa istog mesta kao i prilikom prvog gola zakucao drugi sa elegancijom čoveka koji je rešio da pogasi blještavilo Metlajf stadiona u Nju Džerziju. PSŽ je već bio na kolenima, ali Palmer nije imao milosti. U 43. minutu, još jednom je poslao pas kojim je pocepao odbranu rivala i poslužio Žoaa Pedra, a Brazilac je dao i treći gol na drugoj utakmici u dresu Čelsija i tako već u drugoj sedmici u klubu došao do trofeja, koji je ako ne suštinski, barem formalno, papirološki, najvažniji u svetu klupskog fudbala. Tod Boli je u svojoj državi zapušio usta svim kritičarima i došao do prvog velikog pehara za nešto više od tri godine od preuzimanja kluba i ulaganja oko 1.700.000.000 evra samo u obeštećenja za nove igrače od leta 2022. godine.

Kol Palmer je večeras bio simbol. U njegovom mirnom koraku, u hladnoj egzekuciji, skrivala su se dva najstarija podsetnika na prolaznost: peščani sat, koji neumoljivo otkucava, dok zrna padaju jedno po jedno, čak iako se čini da si najmoćniji i da ti niko ništa ne može, i uvelo cveće, nekada blistavo i ponosno, sada spušteno pod teretom, u Pari Sen Žermenovo slučaju pod teretom velikih brojeva i nemogućnosti da se svaka utakmica odigra dobro, a da je turnirski tip takmičenja neka druga priča od Lige šampiona.

Tako je izgledao Pari Sen Žermen, kao tim koji je sanjao besmrtnost, na čelu sa Naserom Al Kelaifijem u loži, a završio kao slika upozorenja svima koji poveruju da će njihova dominacija trajati večno. Na terenu, sve je bilo jasno. Kol Palmer je diktirao tempo kao da drži batinu iz starih vremena, otelotvorenih u rečenici: „Setite se da ste smrtni.“ A kada je Žoao Pedro zaokružio predstavu, ostalo je još samo da se spusti zavesa. Pariz je pao, a London proslavio. Čelsi – šampion sveta. Sa razlogom. Nešto slično kao kada su Plavci neočekivano osvojili Ligu šampiona 2021. predvođeni Tomasom Tuhelom i savladali favorizovani Mančester Siti u finalu pred tek jednom četvrtinom popunjenog stadiona Dragao.

Veče je počelo kako dolikuje, Intoniranjem himne, nadletanjem helikoptera, svetlosnim šouom dostojnim Superboula. Stadion MetLajf u Nju Džerziju bio je ispunjen do poslednjeg mesta. Među prisutnima i američki predsednik Donald Tramp sa suprugom Melanijom, dodatni pečat glamura i političko-marketinške simbolike večeri. Od starta je Čelsi bio agresivan. U dva navrata ulazili su u kazneni prostor Parižana, iznuđivali korner, ali bez konkretnog udarca ka golu.

Prvu veliku šansu Čelsi je imao u devetom minutu. Žoao Pedro je sjajno petom pronašao Kola Palmera, koji otvara stopalo i gađa, ali pogađa spoljni deo mreže – onu pomoćnu stativu koja samo načas prevari gledaoce. Donaruma bi bio nemoćan da je lopta ušla. Prva prilika za Parižane viđena je u 17. minutu. Fabijan Ruiz ubacuje nisku loptu na drugu stativu, Dezire Due prima, ali ne šutira – pokušava da proigra Hakimija u petercu, što Kukurelja preseče. Previše nesebično, možda i naivno. Opet Due, ovog puta šutira sam sa ivice kaznenog. Gađa nisko, ali Sančes sjajno brani, uz pravovremenu reakciju i izuzetan refleks.

Nakon neuspelog prodora Malo Gusta, lopta se odbija u 22. minutu, a Palmer se iz drugog plana ubacuje i provlači je kroz gužvu, elegantno otvarajući stopalo. Udarac je tih, ali smrtonosan,1:0 za Čelsi, prva pukotina u naizgled neprobojnom oklopu Pari Sen Žermena.

Nisu se ni otreznili Parižani, a samo osam minuta kasnije Palmer prima loptu na desnom boku i kreće ovog puta samostalno da obavlja čitav posao, uvlači se u sredinu, fintira, balansira, a onda puca gotovo identično kao kod prvog pokušaja u 9. minutu. I ovaj put recizno i neodbranjivo, sa iste pozicije prilikom prvog gola; 2:0, Pariz počinje da shvata, a Al Kelaifi već tada da se znoji.

A, onda još jednom. Lopta u prostor, tempirana da nađe desetinku pukotine u odbrani Parižana. Žoao Pedro se stuštio, prebacio Donarumu i zakucao ono što je ostalo od nada Parižana; 3:0, Čelsi kao tenk, a Pariz se srušio bez ispaljenog metka.

U nastavku meča Parižani su krenuli ofanzivnije. Prvi je zapretio Hviča Kvarachelija, primio je loptu grudima, povukao napred, ušao u sredinu i šutirao. Robert Sančes je bio nesiguran, ali bez posledica. U 53. minutu Dembele je uputio snažan šut u ugao, ali se Sančes izvukao kao mačka i spektakularno intervenisao. Pariz je pojačavao tempo – Due je pokušao iz daljine, ali je lopta prošla pored gola.

U 57. minutu delovalo je da će Čelsi dobiti penal – Žoao Pedro je pao u kaznenom prostoru, ali sudija Alireza Fagani samo je odmahnuo rukom. Vitinja je ubrzo pokušao preciznim šutem, ali ponovo je Sančes bio na mestu, siguran i smiren. U 64. minutu došlo je do izmena. Kod Čelsija, Andrej Santos zamenio je Enca Fernandesa, dok je kod Parižana Bredli Barkola ušao umesto Kvarachelije.

Odmah nakon toga, Lijam Delap je zamenio Žoaa Pedra i imao sjajnu priliku, šutirao je snažno sa distance, ali je Donaruma spektakularnom paradom odbranio. Još jednom je Delap bio u centru pažnje, izborio se za loptu, iščačkao je i šutirao iz teške pozicije, ali mu je Donaruma skratio ugao. Do kraja meča viđena je i bizarna scena, Kukurelja je pao i sklupčao se na travi, pokušavajući da ustane dok ga je Žoao Neveš držao za ruke, ali se Španac otimao i nije želeo pomoć.

Nažalost po Čelsi, Ris Džejms se povredio i morao je da izađe iz igre, a u 78. minutu zamenili su ga Kirnan Djuzberi Hol i Kristofer Enkunku, koji je ušao umesto Pedra Neta. Parižani su u međuvremenu obavili tri izmene – ušli su Gonzalo Ramos, Voren Zair Emeri i Seni Majulu umesto Hakimija, Duea i Fabijana Ruiza.

U završnici meča zakuvalo se, Kolvil je požuteo, a zatim i Usman Dembele. U 85. minutu usledila je najkontroverznija scena, nakon dužeg prepucavanja, Žoao Neveš je prišao Kukurelji i povukao ga za kosu. Sudija Fagani je nakon VAR provere pokazao crveni karton vezisti Pari Sen Žermena. Na kraju utakmice je Luis Enrike udario Žoaa Pedra i tako bacio pomalo bacio trag na sezonu u kojoj je na sjajan način vodio svoj tim. Opširnije o tome čitajte OVDE.