Milane, Milane, Milane... Ili gde bi bio Borjan da se školovao u Evropi
Vreme čitanja: 6min | pet. 04.12.20. | 12:45
Ranko Stojić i Dušan Gašić o bravurama kapitena Crvene zvezde
“Milane, Milane, Milane...“, orilo se u ložama i galerijama “Marakane“ posle duela sa Hofenhajom. Tako je bilo i posle trijumfa nad Gentom. Bio je to još jedan omaž kapitenu Crvene zvezde Milanu Borjanu koji fantastičnim odbranama već četiri godine postaje noćna mora novinara zaduženih za praćenje aktivnosti srpskog šampiona. Jer šta više napisati o momku iz Srpske Krajine, a da bude novo i upečatljivo, kao što su to njegove minijature između stativa Crvene zvezde.
Više nije nikakva novosti šala, ali i zbilja koju prečesto izgovaraju navijači kluba iz Ljutice Bogdana. Znate ono: kada se Marakana bude rekonstruisala izvođači radova moraće da da predvide mesto za bistu Milanu Borjanu. Tu odmah do prve zvezdine zvezde Rajka Mitića, pošto kapiten crveno-belih već četiri godine pomera granice. I nemoguće čini mogućim.
Izabrane vesti
I iz sedmice u sedmicu proširuje krug svojih evergrin utakmica, koje će biti zaštitni znak najmlađe generacije fanova Crvene zvezde. O njegovim odbranama pričaće se za nekoliko decenija sa jednakim žarom kao o driblinzima Vladimira Petrovića Pižona ili Dragoslava Šekularca, centaršutevima Dragana Džajića...
Da više ne pominjemo Krasnodar, Salzburg ili onaj Kopenhagen opevan i kroz jedinu “desetku“ na stranicama MOZZART Sporta. Kapiten Crvene zvezde ove sezone je na pet mečeva Liga Evrope zabeležio 22 odbrane. Statistika pojedinih fudbalskih platformi zabeležila je šest “supersaves“, što bi u prevodu moglo da znači šest skinutih zicera.
Izbor urednika
Brojne analize Borjanovih odbrana u etar izbacuju još jednu ozbiljnu fudbalsku polemiku. Gde bi i šta bi tokom karijere radio Milan Borjan da pod hrvatskim granatama nije morao sa roditeljima da napusti kućno ognjište u Srpskoj Krajnini i otisne se put Kanade.... Uz sve poštovanje zemlje javorovog lista, to nije sredina koja može da pruži fudbalsku edukaciju kao Španija, Belgija, Nemačka, pa i Srbija...
Njegova supruga Snežana šali se da bi možda bio stanovnik Nou Kampa, ali da su mu čudni putevi Gospodnji odredili da upozna nju i dobije sina Filipa, kao ubedljivo najvredniji životni trofej.
“Teško je reći gde bi branio Milan Borjan da je ostao u Evropi. To je malo hipotetičko pitanje, ali činjenica je da je on imao vrlo čudan životni put. Znam samo jedno: on je golman nivoa top pet liga, da je mlađi Crvena zvezda bi na njemu zaradila ogroman novac. Mada me ta marketinška crta uopšte ne zanima, jer čujem priče kako Zvezda neće moći da povrati novac uložen u njegove plate i premije. On je fudbalski doneo mnogo toga klubu. On je personifikacija odličnog transfera, velikog posla rukovodstva Crvene zvezde“, kaže za MOZZART Sport Dušan Gašić, trener golmana koji je u Milojevićevoj eri živeo i radio sa iskusnim čuvarom mreže.
Kada je došao na Marakanu, posle prodaje mladog Filipa Manojlovića, bilo je sumnji, čak i potcenjivačkih komentara. Mnogi su pomislili da je to pucanj u koleno Zvezdana Terzića i Mitra Mrkela. Imao je pristojnu karijeru Milan Borjan u inostranstvu, ali i bitisanje u klubovima koji nisu zvečali. Lepa epizoda u Sivasu, status drugog golmana u Ludogorecu, odlazak na pozajmicu u Poljsku.
„Borjanu je bio potreban neko ko bi se bavio njime dok je imao 18, 19 ili 22 godine. Kada sam došao u klub, Borjan je bio jedan od dva pika stručnog štaba. Ne bih sada da otkrivem ime drugog čuvara mreže. Poznavao sam ga, jer je bio sjajan u niškom Radničkom. Prve godine u Turskoj proglašen je za najboljeg stranca Sivasa te sezone. Možda su ga ti uspesi malo podigli, bilo je tu grehova mladosti. Počeo je da kašljuca. E, tada mu je bio potreban neko ko će mu stajati nad glavom. Ali, srećom, sve je došlo na svoje. Znali smo da ima ogromno evropsko iskustvo, bio nam je dostupan što je u Crvenoj zvezdi posebno važno. Ponavljam: on je golman za top nivo fudbala. Pokazali su to mečevi u Ligi šampiona i Ligi Evrope“, jasan je Gašić.
GLAS DIKE STOJANOVIĆA: RANKO, GDE SI OVOG ISKOPAO
Protiv Hofenhajama Milan Borjan je skinuo tri zicera. Mnogi se i danas pitaju kako je intervenisao posle udarca Klausa, i kako je urođenim refklesom skrenuo loptu u korner. Jedan u nizu borjanizama, kakvi su viđeni troficren broj puta tokom ove četiri sezone.
„Njegov najveći kvalitet je stabilnost, kao i mogućnost da se adaptira na razne situacije. Radili smo uporednu statistiku mečeva domaćeg prvenstva i Lige šampiona. To je nebo i zemlja. Dešavalo se da u Superligi ima jednu ili dve intervencije, da mu lopta bude više u nogama. A onda posle toga pređeš na nivo Lige šampiona. U obe situacije Borjan je bio na vrhunskom nivou. Što je posebno bitno: on je čovek koji se potvrđuje. Četiri godine brani na vrhunskom nivou. Imao je brutalne statističke podatke, dvocifren broj odbrana po utakmici. I to u mojoj statistici koja je znatno kompleksnija od brojeva sa fudbalskih platformi (smeh prim.aut). Dešavalo se da mu ne brojim lake odbrane, lopte koje jedva dođu do gola“, našalio se na kraju Gašić.
Posle godina provedenih u Kanadi i Argentini Milan Borjan je spletom okolnosti stigao u redove banjičkog Rada. Pod skutima tadašnjeg finansijera Građevinara Ranka Stojića, Zvezdin kapiten je počeo da nagoveštava sjajne domete. Na gol je stao sasvim slučajno. Stojić premotava film...
„On je u Rad došao relativno mlad. Imao je 18 ili 19 godina. Video se ekstreman talenat, ali je imao ozbiljne tehničke nedostatke. Međutim, brzo je savlađivao lekcije. Upijao je znanje kao da je rođen na golu. To mi se i danas čini. Mi smo ga testirali dve sedmice, imao je dobar rad sa vrhunskim trenerom golmana Stojkovićem. Često sam se i ja spušta dole. Videli smo odmah da je ozbiljan kvalitet“.
I onda se desila sudbinska stvar.
“Kao danas se sećam. Borjan je u tom trenutku bio četvrti golman. Dvojica su nam se povredila, Kahriman je odbio da brani, ne znam zbog čega. I onda je on stao na gol protiv Smedereva. Tu utakmicu je gledao i stariji Dika Stojanović, trener golmana i legendarni čuvar mreže crveno-belih. Pitao sam ga šta misli o našem novom golmanu. Samo mi je izustio: ’Kako si ovog iskopao’. On je na tom meču kupio sve što je išlo unutar 11 metara. Bila mu je dovoljna sezona da ode u Sivas, vrlo respektabilan klub u Turskoj. Branio je tamo odlično, mada je posle uspona malo zapeo. Nije imao devojku, malo je lutao, zvali su me iz Sivasa. Ali sada je to sve drugačije, u skladnom je braku. Ima tu vrstu stabilnosti“.
Bivši čuvar mreže Partizana tvrdi da Milan Borjan gotovo da nema mana.
“Svi vide njegov refleks i golmansku tehniku. Malo ljudi zna da on odlično igra fudbal. Jak je sa loptom u nogama. To mu pomaže da gledajući stopalo napadača i šutera lako čita udarce. Videlo se to baš kod poslednje šanse Hofenhajama. On bi samo mogao da poboljša koncentraciju kada je reč o povratnim loptama i ispucavanjima. Da udara loptu po 90 stepeni, ali suštinski je reč o vrhunskoj klasi. On ne samo da je dobar golman, već je i fenomenalan momak. Svi ga vole, unosi energiju u tim. Sjajno sarađuje sa svim linijama tima, i otuda ponekad u ključnim momentima ima sreće. Kao u Kopenhagenu, ali sreća se zaslužuje...“
Stojić je istakao još jednu bitnu činjenicu.
„Voleo bih da ljudi znaju kakva je porodica Milana Borjana. To su tako divni ljudi da ja nemam reči. Njegov otac Boško je držao fudbalski klub u Kanadi. Pomogao je momcima koji su ovde ostali bez posla. Našao im uhlebljenje, dao ugovor. Sve su to Milanovi drugovi... I vi novinari biste o tome mogli da pišete. Mnogo divni ljudi, koji su zaslužili da se sve ovo dešava sa Milanom“.