Misterija napadača Eredivizije i “podivljali“ grčki anonimus kao kutija čokolade

Ajaks je u pohodu na novu titulu prvaka Holandije prebacio “stotku“, AZ Alkmar je sezonu završio sa 75 golova, PSV jednim manjem, gotovo dva pogotka po meču imao je i Fajenord. Ipak, na vrhu liste strelaca nisu se našli ni najbolji fudbaler Eredivizije Dušan Tadić, ni talentovani holandski dvojac Majron Boadu i Donijel Malen, ni Ton Kopmejners, iskusni Eran Zahavi, pa ni već četiri uzastopne godine dvocifreni Stiven Berhojs. Svi oni gledaju u leđa do početka nedavno završene sezone potpunom anonimusu – Jorgosu Jakumakisu.

Čoveku koji nikada ranije nije postizao golove. Barem ne u velikom broju. Bile su mu potrebne 22 utakmice, koje je pride sakupio za tri sezone, kako bi postigao prvenac za svoj prvi klub, Platanijas, tim skromnih ambicija sa rodnog mu Krita.

Štaviše, sve do ove godine, Jakumakis je samo jednu sezonu završio sa dvocifrenim brojem golova, poslednju u Platanijasu. Bila je to ujedno sezona u kojoj se narodski rečeno probio. Istog leta zapazio ga je jedan od tri najmoćnija atinska kluba, AEK. U glavnom gradu Grčke Jorgos je uspeo da rezervši sebi mestašce u klupskoj istoriji. Sredinom debitantske sezone postigao je pobedonosni gol u 93. minutu derbija sa Olimpijakosom, kojim je AEK stekao prednost u šampionskoj trci i istu završio sa titulom u rukama. Bio je to Jakumakisov prvi gol za žuto-crne. Ispostaviće se kasnije, i poslednji.

Jakumakis u dresu AEK-a (Foto: Reuters)

Naredne dve sezone AEK ga je slao na pozajmice, u nadi da će na taj način uspeti da ga vrati u formu ili mu makar pronađe kupca. Prva sezona i privremeni povratak na Krit, ovog puta u OFI, doneli su dva gola. Naredna u Gornjiku tri, svaki protiv timova iz zone ispadanja (dva Lođu, jedan Koroni). Apsolutno ništa u njegovoj karijeri nije nagoveštavalo ono što se dogodilo ove sezone.

Pravo niotkuda, Jakumakis se transformisao u jednog od najefikasnijih napadača u Evropi. Prvenstvo je završio sa 26 golova iz 30 utakmica. Het-trik je zabeležio već na debiju za novi klub, na dve utakmice je spakovao po četiri gola, a samo u januaru postigao ih je 11, više od bilo kog drugog igrača na Starom kontinentu tog meseca. Podsetimo, do tada mu je to bio rekord za čitavu jednu sezonu!

Da stvar bude još neverovatnija, sve je to učinio igrajući za Venlo, klub koji je sezonu završio na pretposlednjem mestu. Isti onaj klub koji je tokom sezone poražen od Ajaksa 13:0, zabeležio šest pobeda i u efikasnom prvenstvu kakvo je Eredivizija, postigao 43 golova, od kojih je praktično dve trećine obezbedio Jakumakis.

U samo nekoliko meseci Jorgosova karijera se u potpunosti okrenula naglavačke. Od napadača koji je poput šegrta išao od kluba do kluba i pekao zanat, Jakumakis je, otkako je debitovao za reprezentaciju u novembru, postao redovan član selekcije Grčke. Samim tim privukao i pažnju mnogo krupnijih riba u fudbalskom lancu ishrane. Ostrvski mediji tvrde kako ga novi premijerligaš Norič drži na oku (sa Temom Pukijem je već pogodio), Sautempton takođe, iz Turske stižu navodi da je Trabzon spreman da ponudi 5.000.000 evra.

Jakumakis u dresu reprezentacije (Foto: AFP)

Svi oni, pa i mnogi drugi, na njegove brojke će, ipak, gledati sa velikom dozom skepse, jer ovakav BUM je u Erediviziji česta pojava. Lista fudbalera koji su u holandskom fudbalu tek tako, odjednom, bez ikakvog nagoveštaja, počeli da pogađaju kao od šale, svake sezone je sve duža i duža. Nekada, kao u slučaju Ruda van Nistelroja, Luisa Suareza ili Klas-Jana Huntelara, vesnik je nekih velikih stvari. Svaki od pomenutih fudbalera uspevao je svoj talenat, posvećenost i golgeterski instinkt da potvrdi gde god bi se našao.

A nekada, kao u slučaju Jakumakisovog zemljaka Jorgosa Samarasa, Vinsenta Jansena, Afonsa Alvesa ili, da ne idemo daleko, primera iz prošle sezone, Sirila Desersa, označava samo trenutni blesak, a njihov uspeh zapravo ne govori toliko o njima, koliko o načinu na koji funkcioniše holandski fudbal.

"Pitate se zbog čega se to uvek dešava ovde", kaže Arnold Bragink, bivši prvotimac PSV-a, a sadašnji analitičar ESPN-a.

"To je zbog toga što svi timovi žele da igraju na holandski način. Čak i među manjim timovima postoji osećaj da moraju da igraju dobro. Svi žele da rade isto, iako nemaju kvalitet za to. Eredivizija je vrlo mlada liga i postaje sve mlađa svake godine. Ovde nije neobično da imate štopera od 19 ili 20 godina. Igrač u 26. godini ovde je veteran. A mladi igrači prave greške. Ako pogledate timove sa dna tabele u Španiji i Nemačkoj, oni će na 30 utakmica primiti možda 50 golova. Ovde, najčešće između 60 i 70", ističe Bragink.

Instintkivno, jer Braginkove reči i te kako imaju smisla, mnogi će pomisliti da je Jakumakisova sezona iz snova u najvećoj meri produkt želje holandskih timova da igraju spuštenog garda i nadigravaju se čak i sa najmoćnijima. Što dalje ukazuje na to da naredne godine te iste brojke niko ne može da vam garantuje, i da je takav igrač, najbolje će to opisati replika iz kultnog filma Forest Gamp “…poput kutije čokolade. Nikad ne znaš šta ćeš dobiti”.

Pa, kako su onda na jugoistoku zemlje makar na sezonu kušali komadiće najfinije belgijske čokolade? Čista kocka. No, da stvari stavimo u pravi kontekst. Venlo nije klub koji može previše da bira. Igra na jednom od najmanjih stadiona i raspolaže jednim od najmanjih budžeta u Erediviziji. Sportski direktor kluba Stan Valks, čovek zadužen za dovođenje igrača, ne može sebi da priušti rasprostranjenu mrežu fudbalskih skauta širom Evrope i ne može da plaća velike sume novca za transfere, već je primoran da oči drži irom otvorene i preuzima rizik. Na kraju krajeva, ne preostaje mu ništa drugo nego da luta od terena do terena i sasluša predlog svakog fudbalskog menadžera.

"Javljam se na svaki telefonski poziv", priznaje Valks. Tako je uostalom i pronašao Jakumakisa. Prošlog marta dobio je još u nizu nepoznatih poziva, sa druge strane telefonske linije agent ga je pozvao u Poljsku da na delu vidi 26-godišnjeg grčkog napadača. Valks je uradio ono što obično radi - napravio površno istraživanje. I nije imao mnogo šta da vidi, Jakumakisove brojke bile su najblaže rečeno – prosečne.

"Ukoliko pogledate samo statistiku, on verovatno ne bi došao kod nas. Naš tim mnogo više igra na svojoj polovini nego na protivničkoj, bio nam je potreban napadač koji može da donese dubinu u igri, da zadrži loptu i vredno radi za tim", dodaje Valks.

Jakumakis je ispunjavao svaku od pomenutih kolona. Tadašnji trener Hans de Koning bio je očaran načinom na koji Grk proslavlja ono malo svojih golova sa ekipom, umesto da se zatrči ka korner zastavici i preuzme sve zasluge. Pritom, njegova plata nije izlazila iz Venlovih finansijskih okvira. Valks seda u avion, pravac Pljska, ne znajući da zbog preventivnih mera neće moći da uđe na stadion.

Umesto sa tribina, utakmicu je na kraju gledao na TV-u, iz sportskog paba. Narednog dana zakazao je sastanak sa Jakumakisom u hotelu. Ono što je video dopalo mu se, Grk je u međuvremenu iskopao informacije o holandskom klubu, kako bi doznao ponešto o potencijalnim saigračima i stilu igre svog udvarača. Valks je bio ubeđen da je to – to, Jorgos je vredan rizika.

Stadion Venla (Foto: AFP)

U Gornjiku, u kojem je tada bio na pozajmici, nisu delili isto mišljenje. Smatrali su da je 200.000 evra, koliko je Venlo po povratku na Krit platio Grka, previše za igrača koji je postigao tri gola na 12 utakmica. Umesto Jakumakisa, Gornjik je šest meseci kasnije doveo Ričmonda Boaćija bez obeštećenja, ali uz veliku platu, napominju poljski mediji, a bivši napadač Crvene zvezde i posle 13 mečeva čeka na prvenac u dresu kluba iz Zabža. Ispostavilo se da su na jugu Poljske ozbiljno omanuli. Ili ipak nisu? Jer niko odgovornima u Gornjiku ne može da garantuje da bi Jakumakis podivljao u njihovom klubu, kao što uostalom i nije bio slučaj u tih šest meseci, koliko je tamo proveo. Isto kao što niko ni raznim sautemptonima, noričima i trabzonima ne može da garantuje da će Jakumakis sledeće sezone dobaciti do ovogodišnje brojke.

Skeptični smo i mi, verovatno neće. U Venlu je zasijao, jer mu je odgovarao stil igre. U njemu je imao striktnu ulogu, njegov jedini posao bio je da se nađe u šesnaestercu, dobije po koji vazdušni duel, koristi šanse. Isto važi i za gorepomenutog Jansena, Desersa, Alvesa... To što do dolaska u Erediviziju gotovo da uopšte nisu tresli mreže, ne znači da se radi o lošim igračima, čiji su golovi produkt puke sreće. Istina, ima i toga da su profitirali od neiskusnih, velikodušnih holandskih odbrana, zbog kojih su lakše dolazili do golova. Istina, možda su njihove neverovatne sezone izuzeci, ne konstante.

Ali u svom tom nagađanju odlutali smo od suštine – da golovi i sposobnost postizanja istih nisu urođene osobine, koje se tek tako prenose sa jedne na drugu destinaciju. Do dolaska u Holandiju, ništa u Jakumakisovoj karijeri nije nagoveštavalo ovih 26 golova, ali je Grk dokazao da ništa nije nemoguće. A opet, plodonosna sezona u dresu žuto-crnih ne znači da će i naredna biti ista, bilo u Holandiji ili na bilo gde drugde. Ono što važi za golove, da je najbitnije biti na pravom mestu u pravo vreme, očigledno se odnosi i na igrače. Pa, ko onda sme da se opkladi da će se Jorgos i naredne sezone 26 puta naći (ili pak da neće) na pravom mestu u pravo vreme?