Mudrik, Žoržinjo, Vilijan, Mata... Čelsijev “skauting“ po modelu – pusti druge da biraju za tebe

Dan posle još jednog Čelsijevog megalomanskog potpisa pod rukovodstvom Toda Bolija, svetski mediji uglavnom se bave namerama vlasnika Šahtjora Rinata Ahmetova da donira više od 20.000.000 evra kao pomoć ukrajinskim vojnicima i njihovim porodicama. Odnosno da li se radi o, kako neki kažu, “finansiranju ukrajinske vojske u borbi protiv Rusije“ ili humanitarnoj pomoći. Pre svega, sportsku javnost interesuje da li je taj novac direktno odvojen od prodaje Mihajla Mudrika na Stamford Bridž...

Od propagande u današnje vreme ne može da se pobegne, a mešanje politike u sport dovelo je do toga da se, uzmimo za primer Mudrikov transfer, više govori o sprezi britansko-američko-ukrajinskog trougla u dovođenju jednog od najbržih fudbalera Evrope, nego o tome da 70.000.000 evra plaćeni Ukrajinac - kroz lako ostvarive bonuse Šahtjoru ide još 30.000.000 evra - uveliko radi sa personalnim trenerom kako bi pokušao da istrči sprint brzinom od 40 kilometara na čas.

Jasno, takvi detalji su malo kome zaista interesantni, a u doba hiperprodukcije važno je samo kako zadržati pažnju čitalaca. Za to vreme, Čelsi je ponovo uradio nešto što nije još od jula 2018, kada je potpisivao Žoržinja. Brzo je u zapećku ostalo da je Čelsi “oteo“ pojačanje Arsenalu iz ruku. Od svakodnevnih objava na društvenim mrežama i otvorenim koketiranje sa Tobdžijama, Mudrik je bukvalno preko noći promenio ploču i odlučio se da na raskrsnici izabere skretanje za zapadni, ne za severni deo Londona.

ZVANIČNO: Mudrik! Čelsi od početka sezone potrošio skoro pola milijarde

Izgleda da je ipak (malo) i politička stvar: Od Mudrikovog transfera 20.000.000 prosleđeno ukrajinskoj vojsci?!

Ukrajinac je bio prva i verovatno najveća želja Mikela Artete otkako je seo na klupu Arsenala. Klub je bio spreman da Mudrika učini najskuplje plaćenim fudbalerom u klupskoj istoriji, dva puta je Šahtjor tvrdio pazar i odbijao ponude, bez namere da se spusti ispod unapred nalepljene cene od 95.000.000 evra. Arsenal je na kraju išao možda i preko svojih limita i želeo da plati traženu sumu novca, Šahtjor je bio nadomak konačnog dogovora dok je Mudrik već pružio ruku oko ličnih uslova, ali je Čelsi zahvaljujući velikom zalaganju suvlasnika Behdada Egbalija pokvario celo posao. Ponudio je sve što je bilo potrebno kako bi Mudrik izabrao Stamford Bridž i sada se navijači Plavaca uveliko šale da je “Čelsi za 30 minuta uradio ono što Arsenal nije mogao za 30 nedelja“.

Tu je najveću ulogu zapravo odigrala Arsenalova transfer politika koja se poslednjih nekoliko godina dovela u red i ne zasniva se na histeričnim kupovinama. Tako su Tobdžije ostale bez Mihajla Mudrika i Dušana Vlahovića. Na Emirejtsu su svesni da su ostali bez velikog pojačanja, ali kako se može pročitati, među odgovornima u klubu ne postoji osećaj preteranog žaljenja za još jednom propuštenom šansom i smatraju da je urađeno sve kako bi se 22-godišnji krilni napadač opredelio za transfer u Arsenal. Sa druge strane, Čelsi od dolaska Toda Bolija transfere pravi neplanski, zapravo sada je šampion Evrope iz 2021. postao histerični kupac, sada pogotovo jer mu ozbiljno gori pod nogama i na sve načine pokušava da iščupa ovu sezonu.

Ono što je Čelsi napravio sa Mudrikom nije izmislio Boli, niti je nešto što se u sportu ne viđa svaki put kada je prelazni rok u jeku. Ipak, velikan iz Zapadnog Londona pokazao je da se još nije potpuno otrgao uticaju Romana Abramoviča, iako ruski oligarh nije u klubu više od šest meseci. Nije Abramovič bio nikakav učesnik u kupovini Mudrika, već se kroz ovaj transfer osetilo nešto što je bilo toliko karakteristično za dvodecenijsku eru koja ga je učinila možda i najuspešnijim vlasnikom jednog fudbalskog kluba u trećem milenijumu.

Transfer politika po modelu “pusti druge da biraju za tebe“ učinio je ne samo da Čelsi postane omražen među direktnom konkurencijom, već je uglavnom donosio velike rezultate. Tokom godinama Čelsi je uspešno “otimao“ pojačanja ostalim članovima čuvene Velike šestorke. Sa Mančester Junajtedom je zbog takvog poslovanja stvoreno ljuto rivalstvo koje odavno prevazilazi okvire fudbalskog igrališta, a ništa bolje nisu prolazili ni Mančester Siti, Liverpul, Totenhem i sada (opet) Arsenal.

Žoržinjov slučaj bio je poslednji u nizu. Tog 2. jula 2018. godine svi relevantni evropski mediji prenosili su vest da je Pep Gvardiola dogovorio prvo pojačanje leta, čak se pisalo da je Siti sa Napolijem ugovorio kupovinu po ceni od 47.000.000 evra uz još šest miliona na ime bonusa, kao i da je italijanski vezista pristao na petogodišnji ugovor sa platom od 4.200.000 evra po sezoni. Delovalo je kao da će Siti u paketu dovesti Žoržinja i Rijada Mareza za zbirno 140.000.000 evra, a onda je sve puklo!

Razlog tome bio je prelazak Mauricija Sarija na Stamford Bridž. Jedan od njegovih zahteva za preuzimanje Čelsija bio je da mu se dovede Žoržinjo. Roman Abramovič i njegovi ljudi od poverenja bacili su se na posao, debelo nadmašili Sitijevu ponudu i za 57.000.000 evra doveli uticajnog Italijana. Pep je kasnije javno govorio kako su svi u Sitiju mislili da je Žoržinjov transfer gotova stvar, ali je na kraju sve ispalo drugačije.

“Osetili smo udarac kada je rekao da želi ipak u Čelsi. Niko mu nije stavio pištolj na čelo i rekao da mora da izabere nas ili njih, on je to uradio svojevoljno“, pričao je tada Gvardiola.

Žoržinjo je kao Plavac uzeo sve evropske trofeje, kao i Svetsko klupsko prvenstvo, a izabran je i za najboljeg igrača Evrope u 2021. godini.

Vilijanov slučaj iz avgusta 2013. je verovatno svima dobro poznat. Totenhem je imao dogovor sa Anžijem i agentom Brazilca Kijom Jorabhijanom, a Čelsi ga je bukvalno preoteo dok je ovaj bio u avionu za London, gde je trebalo da odradi lekarske preglede pre potpisa ugovora! Roman Abramovič iskoristio je tada svoj uticaj i kontakte u Rusiji kako bi oborio sporazum dve strane i sredio transfer na Stamford Bridž u čemu je uspeo kada je Vilijan stigao u Totenhemov trening centar! Sve na insistiranje Žozea Murinja koji je bio fasciniran kvalitetima brazilskog ofanzivca. Prvi čovek Totenhema Danijel Levi pokušao je na sve načine da spreči poraz, ali nije uspeo...

“Sećam se da sam ušao u kombi, išao sam ka trening centru, tamo me je već čekao moj agent. Bilo je jako čudno. Izlazio sam iz kombija i ugledao sam Kiju koji me je gledao i rekao mi da imamo problem. Pitao sam ga o čemu se radi i on mi je odgovorio da je Čelsi poslao ponudu. Uzvratio sam mu da se vraćam u kombi i da mi je sledeća stanica Čelsijev trening centar, da neću da potpišem za Totenhem“, pričao je Vilijan za medije u svojoj zemlji pre nekoliko godina.

Murinjo je kasnije likovao i govorio kako je “problem lekarskih pregleda pre potpisivanja ugovora“ nešto što se “brzo sazna, ako nisi dovoljno oprezan“. Tada je Murinjo “skinuo“ pojačanje svom učeniku Andreu Vilas Boasu. Ostalo je istorija. Čelsi je za Vilijana platio 35.500.000 evra, otprilike koliko je Anži dao Korintijansu šest meseci ranije. Bio je dvaput biran za igrača godine u Čelsiju, dvostruki šampion Engleske, osvajač Lige Evrope, FA kupa i Liga kupa.

Tod Boli kao klinac kad se zaigra na “Menadžeru“, samo što ne može da restartuje Čelsijev fijasko

U roku od šest meseci Čelsi je ponovo izveo akciju otimanja pojačanja rivalu. Kupovina Mohameda Salaha u januaru 2014. takođe je stvar filmskog zapleta i raspleta. Liverpul je Salaha skautirao mesecima pre nego što se upustio u višenedeljne pregovore sa Bazelom. Sve je bilo spremno za transfer Egipćanina koji je opčinio Evropu svojim igrama u redovima švajcarskog kluba. Posebno je ostavio jak utisak na sve u Čelsiju s obzirom da je postizao golove u tri susreta sa londonskim gigantom, uključujući oba meča grupne faze Lige šampiona. Salah je tada bio viđen kao zamena za istrošenog Huana Matu, a opet je svoje prste umešao Žoze Murinjo. Kada je čuo da je Liverpul blizu kupovine, Posebni je na sve načine izboksovao transfer, a Čelsi je ponovo dao više novca nego što je rival sa Enfilda planirao. I za obeštećenje i na ime plate, pa je Bazel inkasirao 16.500.000 evra.

“Bili su dugački pregovori sa Liverpulom, ali posle dva i po meseca shvatili smo da se sve previše oteglo. Kada je Čelsi pozvao, sve je bilo gotovoo brzo. Mo je bio jako srećan i želeo je da ode u Čelsi. Nije u pitanju bio novac“, govorio je tadašnji Salahov agent Saša Empaher.

Doduše, Salahov transfer u Čelsi jedan je od retkih ove vrste koji nije doneo uspeh. Egipćanin je odigrao samo 19 utakmica u plavom dresu pre nego što je otišao u Fiorentinu. Na kraju je ipak našao svoj put do Liverpula gde je izrastao u jednog od najboljih fudbalera planete.

Kada smo pomenuli Huana Matu, on je takođe neko za koga je Čelsi ušao u sivu zonu kako bi ga uzeo konkurentu. Tačnije, Arsenalu. Tobdžije su leta 2011. takođe bile u višenedeljnim razgovorima sa Valensijom kako bi uzele Španca o kome su svi pričali i pisali. Arsenal je prvo bio odbijen za 15.000.000 evra, bio je spreman da ode na 20.000.000 evra sa bonusima, ali je sve palo u vodu. Na Mestalji su tražili više. I više je ponudio Čelsi koji ga je otkupio za 27.000.000 evra u samom finišu prelaznog roka! Mata je bio dvostruki uzastopni igrač godine u Čelsiju, doneo je toliko čekanu Ligu šampiona, pa i Ligu Evrope, kao i FA kup pre nego što je prešao u Mančester Junajted.

Džon Obi Mikel u dresu Junajteda 2005. godine (©AFP)

Upravo je sa Crvenim đavolima Čelsi imao najveće okršaje tokom godina Abramovičeve vladavine kada je u pitanju zavirivanje u tuđu listu želja i uzimanje igrača. Jedan od najluđih slučajeva u novijoj fudbalskoj istoriji je definitivno transfer Džona Obija Mikela. Zbog talentovanog veziste iz Nigerije rivalstvo Čelsija i Junajteda postalo je daleko veće od rezultata na kraju utakmice. Koliko je daleko otišla ova priča, najbolje govori to da su klubovi bili u sudskom sporu više od godinu dana. Priča ide ovako... Tadašnji direktor Junajteda Dejvid Gil izašao je pred kamere klupske televizije sa Mikelovim ugovorom u rukama, pošto je prethodno sklopljen dogovor sa norveškim klubom Linom iz Osla. Mikel se čak fotografisao u dresu Mančester Junajteda, da bi negde usred tog čina stigao poziv kako je Čelsi istovremeno imao validan dogovor sa Mikelom i njegovim agentima!

Ni Junajted, ni Lin nisu bili srećni zbog toga što se desilo, ali na Bridžu su imali dokaz svojih tvrdnji, uz čak potpisan sporazum kada je klub pomogao Mikelu da dođe u Evropu. On je čak trenirao sa Čelsijem dve godine ranije, iako je bio kasnije i na probi u Junajtedu.

Kada je ser Aleks Ferguson bio spreman da otputuje za Norvešku i razreši stvari, Mikel je nestao i nikom iz Junajteda se više nije javio. Otputovao je u London, pre nego što je izašao pred medije i rekao da želi da potpiše za Čelsi. Junajted je od Premijer lige zahtevao da se otvori istraga, cela priča otišla je do sudskog spora u kojem je Čelsi dobio Mikela, ali je Junajtedu morao da plati 15.000.000 evra. Takođe, Linu je iskeširano 5.000.000 evra. Mada se vodi da je Lin tada dobio celih 20.000.000 evra, od toga je u klupskoj kasi ostalo samo pet... Doduše, Mikel je samo na momente uspeo da opravda talenat sa kojim je važio za jednog od najboljih mladih vezista sveta...

Prvi put kada su se Čelsi i Junajted sporečkali oko igrača bilo je 2004, odnosno dve godine pre Mikela. Tada je razlog konflikta bio Arjen Roben! Romanova era u Čelsiju tek je uzimala maha, a dovođenjem Žozea Murinja ruski milijarder želeo je samo najbolje za svoj klub.

Kežman, Čeh i Roben (©Reuters)

Roben je u to vreme bio velika nada PSV Ajndhovena, Junajted ga je pratio dugo i ser Aleks Ferguson je lično pregovarao sa njim i njegovim ocem. Imali su sastanak u Londonu koji je prošao sjajno...

“Bilo bi sjajno kada bih zaigrao za Junajted“, govorio je tada 19-godišnji Roben. Međutim, kako je Murinjo hteo baš Holanđanina, sve se okrenulo naopačke. Predstavnici PSV kasnili su na sastanak sa čelnicima Junajteda jer su prethodno sedeli sa ljudima iz Čelsija, čija je ponuda oduvala onu sa Old Traforda. Vihorni ofanzivac našao se razapet između Junajteda i Čelsija, dok je njegov otac kategorički tvrdio da mu sin neće igrati u Londonu...

“Old Traford je mesto gde on želi da igra, ako ne bude mogao da ostane u PSV. Čak bi radije igrao za rezerve PSV, pre nego što bi otišao u Čelsi. Moj sin nikada neće igrati za Čelsi, to će se desiti samo preko mene mrtvog“, govorio je Arjenov otac, ne znajući da će nekoliko sedmica kasnije biti predstavljen na Stamford Bridžu zajedno sa Matejom Kežmanom sa kojim je zajedno žario i palio u Ajndhovenu, te Petrom Čehom koji je kasnije postao živa legenda Čelsija.

Još je luđe to što je Robenov otac slično govorio kada je iz Čelsija prelazio u Real Madrid. Izjavljivao je da njegov sin želi samo u Barselonu, a onda je potpisao za Blankose...

Čelsi je vremenom imao još neke pohode koji su se završavali uzimanjem pojačanja rivalima. Florana Malude od Liverpula, Nikolasa Anelke od Junajteda, čak je i Đanluka Vijali pre Romanove ere doveden Rendžersu ispred nosa... Opet, pamti se i detalj kada je Čelsi bio “preveslan“ za Robinja. Na klupskom sajtu su te 2008. čak počeli da se prodaju Robinjovi dresovi, a on je na kraju ipak završio u Mančester Sitiju posle intervencije šeika Mansura koji je taman preuzeo klub i želeo je veliko ime u svojim redovima odmah na startu. Brazilac je plaćen 43.000.000 evra, ali nije opravdao velika očekivanja.