Na finalu argentinskog kupa emotivnije nego na svim utakmicama Lige šampiona zajedno (VIDEO)

Tokom prethodna dva dana odigrano je 16 utakmica Lige šampione, ali je utisak da ništa od svega viđenog na tribinama stadiona širom Starog kontinenta ne može ni da "primiriše" ekstazi u Lanusu, gde je odigrano finale argentinskog kupa. Veliki Estudijantes, svetski šampion iz 1968. godine i četvorustuki osvajač Kopa Libertadoresa trijumfovao je protiv Defense i Hustisije 1:0 (0:0) i tako došao do jedinog pehara koji mu je nedostajao u klupskim vitrinama.

Od kada je legendarni Huan Sebastijan Veron završio igračku karijeru trofeji nisu dolazili u La Platu, a sada je kao 48-godišnjak u ulozi potpredsednika kluba očigledno doprineo da oreol njegove veličine zahvati aktuelnu generaciju igrača i povede ih do pobede koja će čitav grad od skoro milion stanovnika dići na noge. Još od Aperture 2010. stotine hiljada navijača čekalo je na jednu ovakvu noć.

Probijao se Estudijantes do finala preko izuzezno teških protivnika, između ostalih Independijentea i Boke Juniors, a kao poslednju prepreku morao je da savlada "Odbranu i Pravdu". Maleni klub iz naselja Florensijo Varela na području Buenos Ajresa lavovski se izborio za igranje završnog čina ovosezonskog kupa na stadionu nazvanom po kultnom bivšem predsedniku Lanusa Nestoru Dijasu. Srušila je ekipa Hulija Sezara Vakarija Rasing i San Lorenco i gajila velika nadanja da bi na titulu iz Sudamerikane od pre tri godine mogla da nadogradi još jednu prestižnu.

U rovovskoj borbi viđenoj u prvom poluvremenu Defensa se nametnula kao nešto konkretniji rival, ali je par opasnih pokušaja ofanzivaca Zeleno-žutih zaustavljao vremešni Marijano Anduhar. Četredesetogodišnjak na golu Estudijantesa nekada je bio uzdanica Katanije iz dana kada je Siniša Mihajlović vodio Sicilijance u Seriji A, a sada je ostvario veliki san s klubom koji ga je u prvoj deceniji tekućeg milenijuma lansirao u elitni fudbal.

Odlučujući momenat viđen je u 53. minutu kada je jedan od najvećih Sautemptonovih transfer promašaja Gvido Kariljo iskoristio karambol u protivničkom šesnaestercu, ćušnuo loptu u gol Enrikea Bolonje, za gromoglasan huk s tribina, za osećaj koji je i tv gledaoce udaljene hiljade kilometara od poprišta bitke naterao da se naježe. Pesma nominalno domaćih navijača nije prestajala, a najviše strepnje u njihovim srcima izavao je udarac s distance pred kraj utakmice, kada je Anduhar još jednom pokazao golmansku klasu u petoj deceniji.

Po poslednjem sudijskom zvižduku kuljalo je sve od emocija, stari i mladi, žene i muškarci, svi su podjednako utonuli u bajkovitu noć za argentinskog giganta, a režiser prenosa uhvatio je nekoliko izvanrednih kadrova, poput onog u kom se vide suze radosnice na licu gotovo uvek smrtno ozbiljnog Huana Sebastijana Verona. U sledećem momentu, trener Defense Vakari pao je na kolena od tuge, klečao desetine sekundi i pognute glave stajao kraj klupe za rezervne igrače. Pokušavao je čak i da ih uteši iako je on sam u tim trenucima izgledao kao osoba kojoj je najviše potrebna uteha.

Pored trofeja argentinskog kupa, Estudijantes je na ovaj način izborio i učešće u Libertadoresu sledeće godine, a trener Eduardo Dominges došao je do svog trećeg pehara u trenerskoj karijeri, nakon Superkupa Urugvaja s Nasionalom iz Montevidea i Liga kupa Argentine s Kolonom.