A. GligorićNajveći si Mengao!!! Crveno-crna imperija uzvratila udarac i bacila Južnu Ameriku pod noge
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | ned. 30.11.25. | 00:10
Heroj je veteran Danilo u finalu koje se neće pamtiti
Flamengo je najveći! I od večeras tu nema nikakvih debata. Makar do sledeće godine. Ili nekih narednih. Ili decenija… Videćemo šta će da donese budućnost.
Ali, prošlost i sadašnjost potvrđuju: Flamengo je najveći klub Brazila! Ne samo zato što ima skoro 50.000.000 navijača u Brazilu zbog čega se uvek dičio statusom najvećeg. Večeras je to zvanje pečatirao i na terenu u Limi, savladao najvećeg rivala u ovom veku i vratio se na fudbalski tron Južne Amerike. Finale Kopa Libertadores 2025. u peruanskoj Limi: Flamengo – Palmeiras 1:0!
Izabrane vesti
Nije ovo obična titula. Bila je ovo i bitka za prestiž. Za istoriju! Do večeras su po tri Kopa Libertadoresa od brazilskih klubova imali Santos, Sao Paulo, Gremio i dva večerašnja rivala. Od večeras, Flamengo je usamljen na pijadestalu najtrofejnijeg brazilskog kluba u najvažnijem takmičenju. Prestigao je i urugvajske i paragvajske velikane Nasional i Olimpiju, izjednačio se sa Riverom i Estudijantesom. Ispred su samo Penjarol, Boka i Independijente. Kako ovih godina ide dominacija Flamenga i brazilskih klubova Kopa Libertadoresom, nije isključeno da Flamengo uskoro opet pomeri granice…
Jer, ovo što Flamengo radi od 2019. je rapidno menjanje istorije i okretanje njenog točka. Te 2019. su baš u Limi na spektakularan način sa dva gola Gabigola u 90. minutu preokrenuli finale protiv Rivera i označili kraj Galjardove imperije. Bio je to početak uzdizanja crveno-crne imperije u Južnoj Americi. U tih šest godina, pokorili su Libertadores evo već treći put. Usput su izgubili i jedno finale, od Palmeirasa 2021. Ispostaviće se da im je baš Verdao jedini pravi i ravnopravan rival ovih godina. Ali, nedovoljno…
“Klali” su se u tom finalu 2021, “klali” su se za titule u Brazilu, “klali” su se i večeras u Limi koja je opet bila talična za Mengao. I opet će kao te 2019. proslaviti titulu u Libertadoresu titulom prvaka Brazila pred svojim navijačima. Dva kola pre kraja imaju pet bodova više od Palmeirasa, pa će mu u četvrtak dodati so na ranu i objediniti titule…
Junak istorijskog trofeja za Falmengo i brazilski fudbal je bio dobro poznati veteran Danilo. Nekadašnji defanzivac Porta, Real Madrida, Mančester Sitija i Juventusa se vratio u Flamengo pre godinu dana da u stilu završi prebogatu karijeru koja je uzletela u Nejmarovom Santosu pre deceniju i po kada je bio strelac odlučujućeg gola u finalu Kopa Libertadores 2011. godine protiv Penjarola. Večeras je opet ispisao istoriju… U četvrtak će je proslaviti pred svojim navijačima na Marakani, dodati i titulu prvaka Brazila i može slobodno u penziju da deci i potomcima priča kakva je legenda fudbala.
Heroj trijumfa je zapravo slučajni heroj. Danilo je jedini u startnih 11 koji večeras nije ni trebalo da počne finale. Da je Leo Ortiz bio potpuno zdrav, on bi startovao u štoperskom paru sa imenjakom Pereirom. Ovako, na njegovo mesto je uskočio Danilo, defanzivni univerzalac koji je u najjačim evropskim klubovima igrao desnog beka, levog beka, štopera, sa trojicom ili četvoricom pozadi… Zbog takvog karaktera je i bio kapiten Juventusa. Nebesa su ga i večeras nagradila što je takav. Uvek spreman da pruži sve od sebe i stavi se ekipi na raspolaganje. U ta nebesa je i skočio u 67. minutu na De Araskaetin korner i spektakularnim udarcem glavom zakucao loptu glavom. Rešio je jedno od onih finala koja se neće dugo pamtiti po atraktivnom fudbalskom sadržaju, ali hoće po tenziji, fudbalskoj simbolici, važnosti… Istoriji koju je ispisao Flamengo.
U finalu pre četiri godine, Palmeiras je kaznio grešku Flamengovog veziste Andreasa Pereire u produžecima i osvojio titulu. Palmeiras je taj koji taktizira, koji cinično čeka i surovo kažnjava. Tako je i godinu ranije u verovatno najgorem finalu Libertadoresa ikada savladao Danilov bivši klub Santos (1:0) i osvojio prvu od dve vezane titule. E, večeras su Danilo i Flamengo bili ti koji su se bolje spremili za igru živaca i kažnjavaju na način koji najviše boli. Ako je negde Palmeiras trebalo da ima prednost onda su to prekidi u kojima caruje Gustavo Gomez. On je bio štoper od koga se moglo očekivati da skoči i reši finale. Ali, sudbina je večeras imala druge planove i puteve.
Ima simbolike i što mu je centrirao Đorđijan De Araskaeta, urugvajski majstor fudbala koji igra sezonu života i koji je večeras uz kapitena Bruna Enrikea bio jedini igrač u startnoj postavi Flamenga koji su počeli i to finale protiv Palmeirasa pre četiri godine. Uz njih dvojicu i Danila, sve je bilo manje-više očekivano. Varela i Danilov “fudbalski brat blizanac” Aleks Sandro su krenuli kao bekovi, Leo Pereira kao komandant odbrane, Žoržinjo i Pulgar su čuvali leđa De Araskaeti na sredini terena, a Lino i Karaskal sa krila davali podršku najisturenijem Brunu Enrikeu u odsustvu povređenog Pedra i suspendovanog Plate.
Nakon što je prethodnih dana i nedelja izgubio bitku sa Flamengom u prvenstvu, Abel Fereira je minulog utorka izveo potpuno rezervni sastav protiv Gremija, a večeras se odlučio za najjačih 11 koje je imao. Zbog povrede nije bilo golmanske legende Vevertona među stativama, a najveće iznenađenje je bio Bruno Fuhs u ulozi koja je bila nešto između štopera i zadnjeg veznog. Ostalo je bilo očekivano. Gomez i Murilo štoperi, Kelven i Pikerez po bokovima, Andreas Pereira i Rafa Vega u vezi, Alan kao ofanzivni vezni i Vitor Roke i “Flako” Lopez u špicu. Suštinski, sa pet defanzivnih igrača se zabarikadirao i čekao grešku Flamenga.
Bilo je očekivano da Flamengo ima inicijativu i više loptu u nogama jer to je stil koji gaji najperspektivniji brazilski trener Filipe Luis. I on je večeras imao poseban motiv. Iako je sa Flamengom osvojio dva Kopa Libertadoresa kao igrač, učestvovao je i u tom izgubljenom finalu protiv Palmeirasa kada se povredio i zamenjen je nakon pola sata. Ali, znao je šta može da očekuje protiv lukavog Abela Fereire i nije se mnogo zaleteo od starta. To objašnjava i što je Bruno Enrike dobio šansu pre Arauža u špicu.
Podatak da je prvo poluvreme završeno bez šanse i bez šuta u gol jasno govori kakav se fudbal igrao pred 70.000 ljudi u Limi. Palmeiras čak nije imao ni bilo kakav šut. I kada bi krenuo u neku bržu tranziciju, odmah je bio sasečen. Flamengo je bio oštriji na sredini terena, lako se prebacivao u defanzivni blok sa šestoricom i nije ništa dozvoljavao rivalu. Sva trojica vezista Rubronerga su zaradili po žuti karton u prvih 45 minuta, a Pulgar je imao sreće da je prošao bez crvenog.
Drugo poluvreme je već bila druga priča. De Arasaketa je prvi imao veliku šansu posle greške Murila, ali ga je u poslednjem momentu stigao Gomez. Potom se Žoržinjo nije snašao nakon greške golmana Rosija, da bi Danilo nakon nebeskog skoka i trzaja glavom konačno odblokirao utakmicu. Palmeiras je tek tada rešio da napadne i igra. Fereira je probao izmenama, ubacivao sa klupe sve što je imao, ali Flamengo je odlično čuvao loptu i branio se. Tek u poslednjim minutima meča je Vitor Roke imao najbolju šansu za Verdao na meču, ali je promašio sa pet metara...
I crveno-crno slavlje je moglo da počne. I trajaće danima. Ima i šta da slave. Istorija je ispiana u Limi. Flamengo je postao najtrofjeniji brazilski klub u Kopa Libertadores. Znalo se da je najpopularniji, najbogatiji, najmoćniji... Od večeras je i najveći.
.jpg.webp)
