Naših idealnih 11 sa Mundijala: Sedmorica zakucana, najveće dileme na golu i levom beku

Fifina odluka još se čeka, ali ni ona neće promeniti subjektivan utisak svih nas koji smo gledali utakmice Svetskog prvenstva u Kataru. I mada ćemo se oko većine svi saglasiti, valja reći da ima i pozicija oko kojih bismo mogli da polemišemo kada biramo najboljih 11 Mundijala.

Počevši od one prve među stativama, jer iako je Fifa zvanično Zlatnu rukavicu uručila Emilijanu Martinezu, a jeste bio jedan od junaka finala u kojem je Argentina savladala Francusku, valja priznati da nimalo nezasluženo ne bi bilo ni kada bi nagrada završila u rukama Dominika Livakovića ili Jasina Bunua.

Pa ipak, iako smo ovde i sami imali svoje polemike – jer Livaković je recimo imao 25 odbrana naspram Martinezovih sedam, pride i četiri odbranjena penala naspram tri Argentinčeva – ovde smo na kraju morali da se saglasimo sa Fifom. Jer da ne beše one Martinezove odbrana Kolu Muaniju u samoj završnici finala verovatno bi sada ceo svet pisao o Kilijanu Mbapeu kao Peleovom nasledniku, umesto što meri da li je Lionel Mesi najveći u istoriji fudbala. Imao je Martinez i onu odbranu u 95. minutu pri vođstvu 2:1 protiv Australije.

Na desnom beku dileme nema, Ašraf Hakimi je bio bez premca i tu priča ne postoji, a u idelanih 11 je mesto rezervisao i Joško Gvardiol, potvrdio se kao najtalentovaniji centralni bek planete, dok za drugog štopera biramo Kristijana Romera, kome smo dali prednost ispred zemljaka mu Nikolasa Otamendija. Zanimljivo je da su pojedine statističke platforme na štopera stavile i Harija Megvajera – odličan turnir za njega ma šta ko mislio – drugi su birali Dajoa Upamkeana ili Romena Saisa, mi ipak držimo do Gvardiola i Romera.

Verovatno i najveća dilema tiče se pozicije levog beka, jer Teo Ernandez je blistao dok sve nije uprskao u finalu. Ono je bilo tragično, a kako je finale ipak utakmica svih utakmica Ernandez je otpao iz naših kalkulacija, a na njegovo mesto je upao – Markos Akunja. Malo kao levi bek, malo kao levi spoljni u formaciji sa trojicom štopera, propustio je samo onaj meč sa Saudijskom Arabijom na startu – i videlo se to – te zbog suspenzije polufinale sa Hrvatskom. Mislili smo ovde i o Nusairu Mazrauiju, ali…

Što se tiče veze, trojica se nisu dovodila u pitanje. Naravno, Sofjan Amrabat kao zadnji vezni – jeo je sve pred sobom – pa maestralni Luka Modrić, čovek koji i sa 37 godina drži časove fudbala, te Antoan Grizman, igrao je povučenije no što smo navikli, ali profesorski inteligentno. Za poslednje, četvrto mesto je već bilo rasprave, izabrali smo na kraju Enca Fernandeza, zvanično najboljeg mladog igrača Mundijala, mada smo ozbiljno razmišljali o i Džudu Belingemu, Azedinu Unahiju, Brunu Fernadešu, čak i Kazemiru, ali na kompletan utisak utiče i krajnji domet tima, a Englezi, Portugalci i Brazilci su stali u četvrtfinalu, a Marokancima bi možda bilo previše da imaju i trojicu u idealnom timu.

Na kraju napad, svima je sve jasno, Lionela Mesija i Kilijana Mbapea niko ne bi ni topom mogao da pomeri iz tima, pa neka je Kodi Gakpo zapalio fudbalsku pijacu, a Hulijan Alvarez podsetio da Mančester Siti ima ne jednog, nego dva vrhunska špica. Mesi i Mbape su ipak dimenzija za sebe.

Možda bi se među njih umuvao i Anhel Di Marija, ali su ga nažalost povrede sprečile da u punoj meri pokaže kakav je otrov od igrača. Mada, i tih 64 minuta protiv Francuske u finalu su mu bila dovoljna.

Nejmar? Ne ovog puta. Ni blizu. O Kristijanu Ronaldu da ni ne govorimo. Kapa za sve urađeno do sada, ali ta se karijera ubrzano bliži kraju.

Ovo je dakle naša procena, da čujemo šta vi kažete?