Nek sirene zavijaju, samo da Dnjepar šumi i klasje raste: Žitna polja iznedrila veliko iznenađenje

Dinamo Kijev najveći je ukrajinski klub, bio je ponos i dika zemlje i u sovjetskoj ligi. Početkom veka pojavio se Šahtjor, često mu je mrsio konce. Postali su veliki rivali, a koliko su dominantni govori podatak da su pokupili sve titule od sezone 1992/1993. Tu i tamo je neko, kao Metalist iz Harkova ili Dnjipro, znao da ih ugrozi, ali duopol niko nije uspeo da razbije.

Ali, moglo bi to da se desi u dogledno vreme…

Otkako se zaratilo, bezmalo svi su srezali ulaganja. Fudbal nije stao, ali više u Ukrajini nije tako bitan. Pao je u treći plan. Dinamo je prethodne sezone bio prvak, međutim, prilično je izvesno da titulu neće odbraniti, ali isto tako nije izvesno da će ona završiti u vitrinama kluba iz Donjecka, koji je već dugo podstanar. Jeste joj najbliži, ali u trci ima neočekivanog pratioca.

LNZ Čerkasi vodi ravnopravnu bitku sa Šahtjorom već 23 kola. Igrali su danas, utakmica je završena 2:2, a drugo poluvreme kasnilo je čak 45 minuta. Razlog je taj što su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost, zavijale su, nije bilo bezbedno terati loptu na stadionu u gradu na Dnjepru, gde klub koji je donedavno bio amaterski igra utakmice.

Do pre tri godine LNZ Čerkasi nije bio deo ukrajinske elite, boravio je u nižim rangovima, a sada se bori za šampionski naslov. Probio se u ratna vremena, a iza njega ne stoji oligarh, nije ni deo neke političke igrice, već je čedo agroindustrijskog konglomerata.

🎁🎁🎁🎁🎁
Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!
🎁🎁🎁🎁🎁

Celu priču pokrenuo je Dmitro Kravčenko. Klub je osnovan u aprilu 2006. godine i trebalo je da predstavlja razbibrigu za ljude u mestašcetu Špola. Isprva se zvao Špola LNZ Lebedin, a oko Lebedina se štošta vrtelo. Jer, tu je sve počelo za tri generacije ljudi koje se bave semenom i zaštitom bilja. Tim poslom bavio se Viktor Kravčenko, nasledio ga je sin Dmitro (spada među najbogatije Ukrajince) i centralna je figura u LNZ grupu. Drži 75 odsto akcija, predsednik je Nadzornog odbora, a manjinski vlasnik je Mihail Sidlecki, njegov školski drug i dugogodišnji poslovni partner.

Napravili su imperiju, LNZ grupa spada među lidere na tržištu semena i zaštite bilja, ima širok spektar agroindustrijskih aktivnosti, a sadađuje sa firmama Bayer, Syngenta, Limagrain… Obuhvata preko 30 poljoprivrednih preduzeća, bave se uzgojem kukuruza, suncokreta, pšenice, ječma i obrađuju 100.000 hektara zemlje u Ukrajini. U različitim oblastima imaju silose, logističke centre i carinska skladišta, najviše posluju na tržištu Evropske unije, a kada su crnomorske luke blokirane, žitarice su krenuli da izvoze železničkim i drumskim saobraćajem.

Rat jeste uticao na LNZ grupu, međutim, nije doživela krah. Konsolidovala se, ide joj dobro, a ide i klubu u kome vedri i oblači Dmitrov sin Viktor. Upravo se on zalagao da se klub preseli u Čerkasi, grad na obali Dnjepra, te da promeni ime, ali i dresove – ljubičaste su boje i odudaraju od drugih u ukrajinskom prvenstvu.

(©Guliver/KUBANOV PAVLO UKR SPP)

Viktor Kravčenko nije preko noći upumpao veliki novac u klub, insistira na korporativnom modelu upravljanja, stabilnom budžetu i razvoju akademije. Porodica je ivestirala koliko je bilo potrebno da LNZ Čerkasi ide iz promocije u promociju i da u sezoni 2023/2024 najzad zaigra u najvišem rangu ukrajinskog fudbala. U debitantskoj sezoni zauzeo je sedmo mesto, potom je bio na 12. poziciji, da bi tokom leta ekipa data u ruke Vitaliju Ponomarjovu. Napravljena je rekonstrukcija, ali za sada astronomskih ulaganja nema. Najveći ulazni transfer iznosio je 1.500.000 evra – toliko je dato Krivbasu za Jegora Tverdokliba. Milionska svota plaćena je još samo za nigerijskog vezistu Adama Jakubu iz Trenčina.

Okosnica su ukrajinski fudbaleri, Čerkasi ima i ponekog stranca, a onog najboljeg mu je uzeo konkurent za titulu. Šahtjor je Prospera Obaha platio 4.500.000 evra, ali i poret toga ne uspeva da se u šampionskoj trci otrese ekipe iz grada u kome je do početka rata živelo oko 16.000 duša.

Najveće iznenađenje ukrajinskog fudbala je u prvom delu sezone demoliralo Šahtjor, bilo je 4:1, a Ardi Turanu i igračima se više od same utakmice u pamćenje urezalo nešto drugo…
„Noć pre poraza od LNZ Čerkasija su pale bombe, morali smo da siđemo u sklonište. Možda će zvučati čudno, ali nismo se plašili. Brinuli smo se samo za svoje voljene. Te noći uopšte nismo mogli da spavamo“, prisetio se Arda Turan, trener Šahtjora, pa dodao:
„Dečak Roman, veliki navijač Šahtjora, imao je čak 35 operacija zbog povreda zadobijenih kada je bomna bačena na njegovu kuću. Došao je da nas poseti i rekao mi je: „Treneru, nemoj biti tužan. U životu postoje dobri i loši dani, moraš da nastaviš dalje“. Osmogodišnji dečak dao mi je životnu lekciju“.