Nekada braća Neško i Goran… Sada, Vasilije Veljko i Uroš Milovanović

Vasilije Veljko Milovanović je rođen 30.decembra 1998. godine. Potiče iz čuvene porodice fudbalera, otac Neško i rođeni stric Goran Hadži Milovanović, koji su imali  bogate igračke karijere. I ne samo igračke već i trenerske, menadžerske…

Vasilije je prošao sve mlađe selekcije kragujevačkog  Radničkog 1923. Sa šesnaest godina debitovao je u Superligi protiv Jagodine. Posle toga odigrao je još jednu utakmicu u Superligi protiv Vojvodine u Novom Sadu.

U sezoni 2017/2018 posle 3.kola stigao je u Smederevo kao pozajmljen igrač iz FK Radnički 1923. Odigrao je šest utakmica. U zimskom prelaznom roku ponovo je pozajmljen, sad u FK FAP iz Priboja gde je na 16 odigranih utakmica postigao četiri gola, šest puta asistirao i tri puta je proglašavan je za igrača utakmice.
“Moja ljubav prema fudbalu traje još od malih nogu. Otac i stric su mi bili fudbaleri pa je logično prva igračka bila fudbalska lopta. Sve je počelo kad sam  sa šest godina odlučio da me otac odvede na trening u FK Radnicki. Tad su više generacije Radničkog trenirale zajedno, pa sam prvi put osetio igru i sa dosta starijim dečacima od mene igrao, ali sam uspeo da postignem dva gola. To je jedino čega se  sećam sa prvog treninga, ali naravno to je nešto što se ne zaboravlja. Vremenom sam stasavao i fudbalski rastao u Radničkom. Treneri su se menjali, neki su imali veće, neki manje poverenje u mene”, kaže za Mozzart Sport Vasilije Veljko Milovanović.

Svojevremeno ste u pionirskoj selekciji bili često na klupi. Tad ste odlučili da pređete u čačanski FK BiP gde ste igrali konstantno.
“Posle dobre sezone otišao sam u Sušicu gde me je mnogo toga o fudbalu i životu naučio trener Predrag Stojanović Stole, a posle njega i Svetislav Tanasijević. U starijim kadetima sam se ponovo vratio u Radnički gde sam nastavio da igram u Kvalitetnoj ligi Srbije kod dvojice trenera kod kojih sam takođe dosta napredovao.To su bili Miloš Simić Mifa i Milan Živković koji su me spremali za prelazak u prvi tim”.

Dok ste bili u Radničkom stigao je poziv iz Priboja…
“Kad je FK FAP poželeo da me angažuje, nisam mnogo razmišljao i u dogovoru sa klubom i roditeljima prihvatio sam da idem u Priboj iako sam znao da se nalaze u veoma teškoj situaciji. Ni jednog momenta nisam sumnjao kako u sebe tako i u drugare iz kluba. Znao sam da nas očekuje težak posao, opstanak u Srpskoj ligi, grupa Zapad. Ja sam takav, volim da se borim za nešto, zbog toga nisam oklevao oko prelaska u FAP. I na kraju je sve ispalo baš onako kako sam i očekivao. Normalno, svakom mladom Kragujevčaninu je želja da se iskaže u najboljem klubu u regionu, i zaigra pred Crvenim Đavolima, u klubu u kome je odrastao i učio prve korake. Imao sam priliku da tu želju ostvarim i debitujem u Superligi, a i sad posle povratka iz Fapa, želim da se nametnem treneru i izborim za mesto u startnih 11. Željan sam dokazivanja i igre, znam da mogu mnogo da pružim, strpljivo ću raditi i čekati svoju šansu, svojih pet minuta”, zaključuje Vasilije Veljko Milovanović.

Ranije smo pisali da je Uroš Milovanović brat od strica Vasilija Veljka Milovanovića na putu je da parafira ugovor sa španskom Valensijom. “Slepi miševi” su već “kaparisali” Uroša. Ugovor je potpisan, ali se neće deponovati u FIFA, dok igrač ne napuni osamnaest godina. Punoletsvo će se dogoditi 18. oktobra ove godine.

Kako saznajemo ljudi iz Valensije su se na prvu “zagrejali” za Uroša koji već sad ima 190 cm, sjajnu koordinaciju, vrhunsku tehniku i kažu Španci da ih podseća na Benzemu i Ibrahimovića, tj. spoj je pomenutih igrača.

PIŠE: Đurđe MEČANIN
[email protected]
FOTO: N. Milovanović/Privatna arhiva