Nikad beli peškir, boriće se i tući dok telo ne izda: Vratilo se za svaku suzu, bol i preko 800 dana agonije

Vratilo se Kiranu Tirniju u nadoknadi za svaku prolivenu suzu, za bol i preko 800 dana agonije.

Nikada beli peškir, uvek borba i tuča. Ponosno i hrabro, srce bije jače nego ikada! Mnogima su usta začepljena, mnoge pinte piva su napunjene i ispijene, i širom Glazgova i Škotske se začulo: „Škoti se zabavljaju, Škoti se zabavljaju, a Danci su u krevetu“. Ali, da bi se sve to desilo, trebalo je progutati knedlu i smoći snage za novi povratak na teren…

Došlo je proleće i Kirana Tirnija nije bilo u planovima Mikela Artete. Ne samo tada, nego i ranije. Na pozajmicu u Real Sosijedad išao je kako bi igrao, a ne čamio na klupi i tribinama. Došlo je vreme za rastanak posle šest godina. Plaćen je 27.000.000 evra i otišao je – za džabe. Mogao je da bira gde će i odabrao je klub koji ga je lansirao u orbitu.

Seltik.

(©Reuters)

I kući nije poneo gorčinu. Da, bilo mu je krivo što se u Arsenalu završilo kako se završilo, ali nikoga nije krivio. Povrede su učinile svoje da tako ispadne.
„Srećan sam što sam igrao za ovaj klub, ljubav koji su mi navijači pružali bila je neverovatna. Voleo sam svaki dan ovde, toliko toga sam naučio i poboljšao se. Uživao sma u svakom minutu ovde. Bezbroj je uspomena… Sa mnogim momcima sam blizak. Biće teško, biću tužan, a u isto vreme i srećan“, glasila je oproštajna poruka Kirana Tirnija.

Ali, da li je tada bio srećan? Štošta mu se motalo po glavi, sugerisali su mu da prestane da igra za reprezentaciju kako se ne bi trošio tokom pauza. Da pogleda ka Kalumu Mekgregoru, kapitenu Seltika, i da sledi njegov primer.

Nije takav i to su svi oni koji ga poznaju dobro znali.
„Vrhunski je profesionalac, ali nema sreće sa povredama. I dalje može mnogo toga da pruži Škotskoj. Siguran sam 100 odsto da može. Može to da uradi (da se povuče prim. aut), ali to je sebično stanovište, bilo bi bolje za Seltik i tako gledaju njegovi navijači. Ali, on će nositi dres reprezentacije dokle god bude mogao“, rekao je stručnjak Marvin Bartli, a Kris Saton dodao:
„Verujem da većina ljudi oseća isto, očigledno je da Kiran Tirni nije isti otkako se vratio u Seltik. Frustracija se vidi u njegovim reakcijama. Možda postoje stvari zbog kojih sumnja, imao je problem sa povredama i pre Seltika, dok je bio u Arsenalu. Dobar je tip, odlučna je figura. Nije neko ko će baciti peškir. Boriće se i tući“.

Nije slušao druge, poslušao je sebe. Vredelo je.

U proteklih osam godina odsustvovao je 812 dana, u poslednje tri čak 379. Propuštao i utakmice na evropskim šampionatima…

(©Reuters)

I dočekao da postane idol nacije, da odvede Škotsku na Mundijal. I na sve to da se baš poklopi da to bude u utakmici protiv Danske. U martu 2016. godine je u dresu sa državnim grbom debitovao upravo protiv skandinavske selekcije.

Stajala mu je knedla u grlu dok je davao izjavu.

„Veoma je posebno, jer sam poslednjih nekoliko godina, verovatno svi znaju, prošao kroz mnogo toga sa povredama, ali i drugim stvarima. To je fudbal, to je život. Samo sam vredno radio i davao sve od sebe. Prolazim kroz loše trenutke, ali nastavljam da se trudim. Zbog ovoga sada se sve isplatilo“.

Bio mu je to tek drugi gol za reprezentaciju, jedini do tada dao je Poljacima u prijateljskoj.
„Nadrealno je! Nikada nisma postigao tako važan gol. Kakav osećaj… Za zemlju, za navijače, za stručni štab, za tim. Ma, za sve! Svi smo ovo zaslužili napornim radom. Plasman na Svetsko prvenstvo je vrhunac ove grupe, jer to u prošlosti nismo uspeli“, rekao je jedan od važnijih šrafova u sistemu Stiva Klarka, te otkrio da je do njega u momentu kada je odlučio da šutne posle slabije intervencije Kaspera Hjulmanda dopro glas:
„Nije me briga da li ću da postignem gol sve dok prolazimo. Neko na ivici kaznenog mi je rekao: „Tirni, šutni“. Ne znam ko je to bio. Naravno da je postojala sumnja, jer nisam poznat po tome da imam dobar šut. Ali, tako jepo je propala. Kasper Šmajhel je odličan golman, tako da udarac mora da bude zaista dobar da bi bio savladan“.

Možda i najbolje otvoreno stopalo u karijeri Kirana Tirnija.

Prkosan, ponosan, odlučan i jedan od onih za koje će svaki Škot reći – tako se poštuju narod i zemlja. Još samo telo da ga ne izneveri, pa da kroz sedam meseci ugleda Mundijal, onaj koji je posle 28 godina donela njegova levica.