Oborismo rekord star skoro 100 godina, još iz Kraljevine Jugoslavije... Paunović na 18,1 odsto

Stara je praksa u fudbalskim akademijama da najtalentovanija deca igraju protiv starijih, da tako stasavaju, bolje i brže sazrevaju, napreduju. Orlovi su u utakmicama sa Nemačkom izgledali kao petaci protiv osmaka. U našem slučaju, za našu (talentovanu, nadolazeću) decu, možda je bolje da ne idu tim putem. Koliko god bila zdrava težnja da se igra u najvišoj ligi, protiv najboljih ekipa, biće da prethodno mnogo toga treba da rešimo u sopstvenom dvorištu, da podvučemo neke crte, skockamo reprezentaciju na svim nivoima, uspostavimo zdrave mehanizme funkcionisanja krovne organizacije, postavimo realne ciljeve kroz samospoznaju očitih limita – koliko god to frazično i ofucano zvučalo - pa da tek onda uđemo ‘u ring’ sa onima što su to odavno uradili.

U protivnom, novi početak gromovito najavljen dolaskom na klupu toliko čekanog Veljka Paunovića mogao bi da se završi pre nego što je zbilja i počeo. I to tako što ćemo mladog stručnjaka ‘potrošiti’ u rekordnom roku. A da smo na dobrom putu da to učinimo – jesmo. Tako kažu brojke, tako kaže matematika. Na kraju svih krajeva, njegova svetinja rezultat uvek i svakom presudi. I utisak i proces i sve dobre namere, ideje, po pravilu ostanu u zapećku nekakvih kasnijih retrospektiva.

U Paunovićevom slučaju rezultat je do sada poražavajući. To je fakat. I to je jedina adekvatna reč. Srbija je sinoć upisala sedmi poraz u nizu, čime je oborila negativan rekord još iz vremena Kraljevine Jugoslavije, što je bio na snazi skoro 100 godina. Tada smo, na prelazu iz 1931. u 1932. redom gubili od Turske (0:2), Bugarske (2:3), Poljske (3:6), Španije (1:2), Portugalije (2:3) i još jednom Poljske (0:3).

S ovih sedam poraza (pet u Ligi nacija, plus od Meksika i Zelenortskih Ostrva u prijateljskim susretima), te ona dva od Španije (0:3) i Engleske (0:2), dolazimo do ukupno devet susreta na kojima su Orlovi pognutih glava napuštali teren pod komandom Veljka Paunovića. Pobede su upisane protiv Letonije (2:1) i Saudijske Arabije (2:1).

Procenat uspešnosti – 18,1 odsto!

Bacili smo pogled dvadesetak godina unazad, prečešljali mandate ostalih selektora (sa 10+ mečeva na klupi), pozabavili se još malo matematičkim operacijama, i došli do podatka da niko nije imao tako loš učinak. Štaviše, najslabiji do Paunovića bio je Siniša Mihajlović, čiji je procenat uspešnosti značajno veći – 43,8.   

Po ovom parametru, od samostalnosti Srbije, Slavoljub Muslin je broj jedan sa 64,4 odsto, prati ga verovatno naš najvoljeniji selektor Radomir Antić sa 64,2, dok ispod 50 odsto, uz Pauna i Mihu, ide samo još Radovan Ćurčić.

E sad, treba reći da niko sa ove liste u prvih desetak utakmica nije imao ni izbliza moćne rivale kao Paunović. Pa ako ćemo do kraja otvoreno – ni slabiju reprezentaciju. A i takva mu je retko bila na okupu u najjačem sastavu. Ili gotovo nikada. No to iziskuje zaseban osvrt...

Opravdanje nekakvo, uteha nikakva.

Zaključak: Da ne žalimo mi previše za A divizijom, to jest ako ne ostanemo u njoj. Tamo ćemo (možda) kad budemo imali i temelj i krov.

SELEKTORI SRBIJE I NJIHOV PROCENAT USPEŠNOSTI

Havijer Klemente - 16 utakmica (7-7-2)    
% uspešnosti: 58,3

Radomir Antić - 28 utakmica (17-3-8)       
% uspešnosti: 64,2

Vladimir Petrović - 13 utakmica (6-3-5)    
% uspešnosti: 53,8

Siniša Mihajlović - 19 utakmica (7-4-8)     
% uspešnosti: 43,8

Radovan Ćurčić - 11 utakmica (5-0-6)        
% uspešnosti: 45,4

Slavoljub Muslin - 15 utakmica (8-5-2)      
% uspešnosti: 64,4

Mladen Krstajić - 19 utakmica (9-5-5)        
% uspešnosti: 56,1

Ljubiša Tumbaković - 14 utakmica (6-5-3)   
% uspešnosti: 54,7

Dragan Stojković - 55 utakmica (26-14-15)   
% uspešnosti: 55,7

Veljko Paunović - 11 utakmica (2-0-9) 
% uspešnosti: 18,1

NAPOMENA: U obzir su uzeti samo slelektori sa 10 i više utakmica na klupi