OCENE – PARTIZAN: Stojke pukao pod pritiskom, Jojić bled da ne može bleđe, Šćekić morao da reši finale

VLADIMIR STOJKOVIĆ 5,5 – Uz Miloša Jojića, tragičar finala. Ne samo da nije zablistao onde gde je dugo bio najjači (u penalima), nego je dozvolio znatno mlađem Nikoli Krstoviću da ga isprovocira i tako okrene momentum na stranu Crvene zvezde. Izgoreo je u želji da podigne trofej na terenu Marakane, slomio se u trenutku kad je trebalo živci da mu budu kao strune. Prethodno, tokom 120 minuta potvrdio visok golmanski standard. Dva prekida, iz kojih mu je Crvena zvezda jedino pretila udarcima u okvir gola, osujetio je zaustavivši pokušaj Aleksandra Kataija iz slobodnog udarca i hitac glavom Nemanje Milunovića. Demonstrirao je i crtu vođe, pomerajući igrače, izdavajući im komande koje su, posebno defanzivci i zadnji vezni, bespogovorno izvršavali. A onda kad je to trebalo da kruniše „pukao“ je pod velikim psihološkim pritiskom.

ALEKSANDAR MILJKOVIĆ 5 – Dosta kreacija srpskog prvaka u ofaniznom delu došlo je baš po strani koju je pokrivao desni bek crno-belih. Odigrao je verovatno najslabiju utakmicu otkako se vratio u Humskoj: dozvoljavao Kataiju da ga pretrči, Srniću da ga stavi u problem, Ivaniću da pored njega prolazi kao brzi voz. Zaličio je na onog Miljkovića od pre deset godina...

SVETOZAR MARKOVIĆ 6,5 (do 45. minuta) – Poslednju utakmicu u drugom mandatu na Topčiderskom brdu pamtiće po – povredi. Zamenjen je posle prvog poluvremena, u kome je delovao stabilno, postavljanjem i reakcijama na zemlji i u vazduhu potrdivši da je napredovao i da se u Olimpijakos vraća bolji nego što je bio kad su ga Grci prosledili na pozajmicu.

IGOR VUJAČIĆ 6,5 – Siguran. Nije lako nositi se sa Falčinelijem, Benom, te Ivanićem i Kataijem, ali je stameni štoper pokazao da i u narednoj sezoni može da bude jedan od oslonaca Parnog valjka. Valja imati u vidu da mu je ovo bio tek drugi susret sa Zvezdom u karijeri i da je intervencijama na prvu, bez komplikacija i mudorvanja, isklesao kalup ponašanja centralnog defanzivca u klubu koji pretenduje na trofeje.

Dupla kruna na Marakani posle 14 godina! Borjan heroj dugo čekanog pehara Kupa

SLOBODAN UROŠEVIĆ 7 – Levi bek je ponajbolji Partizanov akter u polju. Za poslednji meč sezone, kad je snaga na izmaku, posao je obavio izvanredno. Skoro bez greške. Zatvorio je sve koridore crveno-belima,

ALEKSANDAR ŠĆEKIĆ 6 – Ovakve utakmice kao da su nacrtane za crnogorskog reprezentativa. Dosta duela, udaranja, remplovanja, snage... Tu je Šćekić svoj na svome. Za razliku od prvenstvenog derbija, sad se veštije nosio sa Sekuom Sanogom i držao centralni deo Partizanove veze. Problem je što ponekad pomisli da je igrač plemenitog kova. Nije njegovo da deli lopte unapred (uglavnom u prazno). Iznenadnu šansu s kraja prvog produžetka morao je da pretvori u gol.

SAŠA ZDJELAR (do 105. minuta) 6 – Vrlo dobro ušao u utakmicu, bio energičan prvih 15 minuta, podelio nekoliko pasova unapred, koje Jović, Jojić i Marković nisu uspeli da iskoriste, a onda kao da je stao. Ponovo se „pojavio“ pred kraj osnovnog dela, kad je umeo da zadrži loptu odmori ekipu, iznudi faul. U markiranju dobar, u kreaciji ne toliko. Navikao je Partizanove pristalica na izdanja sa više „krvi“.

MILOŠ JOJIĆ 5 – Bledo, da bleđe ne može. Možda zato što je izmešten na krilo, daleko od prirodne pozicije centralnog veznog, možda zato što je kompletan manevr prekomponovan, tek dosta akcija Partizana prekinulo se kod nekadašnjeg člana Borusije. Jedan šut sa distance (odbranio mu Borjan) preskroman je učinak za fudbalera njegove reputacije i iskustva. Na sve to, nije iskoristio penal u četvrtoj seriji i time je potpisao kapitulaciju Parnog valjka.

NEMANJA JOVIĆ (do 73. minuta) 6 – Sve dobro što je Partizan uradio u prvom delu išlo je i(li) završavalo se preko momka iz Zvornika. Mogao je da se proslavi u dve situacije, ali mu je nedostajalo odlučnosti u rutine. U igri ga je bilo tokom početnih 45 minuta. Predstavljao je možda najbitniju kariku Partizanovog manevra. U nastavku – potonuo. Kao da su mu dva promašaja srozala samopouzdanje.

LAZAR MARKOVIĆ (do 72. minuta) 6 – Pozicija mu je modifikovana, približen je golu, skoro uparen sa Filipom Holenderom, čak bio za nijansu opasniji nego prilikom prethodnog gostovanja na stadionu „Rajko Mitić“. I, opet ništa vredno pomena nije napravio. Spremio je zicer Joviću i centrirao opasno pred peterac kad je odbrana Zvezde sprečila Šćekića da poentira. U međuvremenu – slab.

FILIP HOLENDER (do 88. minuta) 5 – Nevidljiv. Njegove kretnje i pritisak na poslednju liniju Zvezde predstavljaju svedočanstvo da je Partizanu potreban napadač drugačijih karakteristika ili, možda, reprezentativac Mađarske vapi za saigračima sposobnim da mu na važnoj utakmici, kakva je finale kupa, spreme šansu. U kadru je najduže bio prilikom – izmene!?

IZMENE

Istorija se ponovila: Penali drugi put Zvezdina talija, Partizan ne zna za trofej sa bele tačke

BOJAN OSTOJIĆ (od 46. minuta) 6 – Iznenadnu šansu, usled povrede Svetozara Markovića, iskoristio je da pokaže kako uprkos godinama (37) i te kako može da bude od koristi u bitnim susretima, jer je jednom sprečio kontru Zvezde, drugi put blokirao udarac sa distance i sačuvao Partizanu početni rezultat.

ALEKSANDAR LUTOVAC (od 72. minuta) 6,5 – Ogromnu želju pokazao je bivši kapiten Rada. Bio je svež, želja igre, ali kao da nije imao s kim da sarađuje. Iznudio je žuti karton, zapretio Borjanu iz teške pozicije i pokazao kako se bori za interese Partizana.

BIBARS NATHO (od 73. minuta) 6 – Jedan udarac sa 25 metara pored stative početkom prvog i jedan smisleni pas u prostor na početku drugog produžetka. Sa penala, kao i uvek, siguran.

NIKOLA ŠTULIĆ (od 87. minuta) 5 – Osim jednog udarca glavom, nije ništa nagovestio za malo više od pola sata na terenu. Katastrofalno izveo penal.

FILIP STEVANOVIĆ (od 106. minuta) 5,5 – Pokušao je atrakcijom na jedan od retkih centaršuteva Miljkovića da reši pitanje pobednika i ovenčan slavom ode u Mančester Siti. Neubedljivo. Za razliku od udarca sa 11 metara u trećoj seriji penala.

MARKO ŽIVKOVIĆ (od 112. minuta) 5,5 – Iznuđeno rešenje pošto su Uroševća uhvatili grčevi. Igrao kontra nogom. Šutnuo drugi penal u seriji i pokazao da ima čvrste nerve.

TRENER ALEKSANDAR STANOJEVIĆ 6 – Sezonu u kojoj je stabilizovao Partizan završio je bez nagrade, iako ju je izdanjem u finalu – i na putu do njega - zaslužio. Može trener Partizana da bude zadovoljan igrom odbrane, jer je limitirao superefikasni Zvezdin tim (24 gola na poslednjih šest utakmica) i ostavio ga na malom broju šansi. Možda je svesno umrtvio igru, računajući na umor i ispražnjenost večitog rivala, čekao povoljan trenutak da dotuče, ali nije imao oružje u osnovnom delu. Kad je odbrana crveno-belih bila klecava primetilo koliko mu nedostaje Takume Asano. Probao je promenom fromacije (iz 4-2-3-1 u 4-4-2) da ostane što duže u egalu i uspeo da sačuva početni rezultat, čuvajući svežeg Bibarsa Natha za penale. Nije mu se isplatilo, možda i zbog spornog izbora izvođača penala. Odgovornost je pala na četvoricu rezervista i dvojicu golobradih dečaka.