Ostrvski dani Nikole Milenkovića: Najviše volim da igram po kiši (VIDEO)

Dugo je bio aktuelan kad se pričalo o pojačanjima najvećih klubova u Italiji. I dugo su ga svetla velikih reflektora zaobilazila. Ali strpljenje se na kraju isplatilo i mada Nikola Milenković nije dočekao da zaigra za Inter, Juve ili Milan dobio je priliku da se pokaže u najjačem prvenstvu planete, u dresu možda ne toliko moćnog kluba, ali ipak tima impresivne istorije.

Notingem Forest je u julu istresao na sto 14.300.000 evra i Milenkoviću pružio priliku da se upozna sa čarima Premijer lige i šarmom dvostrukog šampiona Evrope. Oseća se on još od vremena nezaboravnog Brajana Klafa, ali ne može u potpunosti da se doživi dok se zakorači na Siti Graund. A kad je već tako, Nebojša Višković i Neven Cvijanović su baš to uradili ispred redakcije Mozzart Sporta

“Klub sa ogromnom istorijom, to se stvarno oseća. I ko god da dođe da igra ovde kaže da mu je Siti Graund jedno od najlepših gostovanja. Specifičan je osećaj. Navijači imaju neverovatnu strast, neverovatnu ljubav prema kluba... Zaista učestvuju u igri, čekaju bukvalno svaki momenat da aplaudiraju, da nagrade igrača, da budu u utakmici. I kad pevaju himnu na početku, stvarno se naježim“, počinje Milenković priču za Mozzart Sport.

Drugačiji je i fudbal od onog koji se igra u Italiji, mada odavno više nije to onaj ostrvski stil igre o kome se pričalo krajem prošlog veka. Globalizacija nije zaobišla ni fudbalski svet…

“Danas treneri mnogo više insitiraju na tehnici, na slaganju akcija počinjanjem od pozadi. Sve je više kraćih pasova, nego dugih lopti. U Engleskoj je miks svega.... Mnogo timova sada pokušava da igra otpozadi. Pre je bilo lopta na beka, lopta na štopera, što oni kažu ’channel’ (kanal, prostor između bekova i štopera, prim.aut). Tu je borba za drugu loptu, da se iznudi faul, da se nešto osvoji“.

Milenković doduše nema problem ni sa onim tradicionalnijim stilom igre. U stvari, engleski mediji su ga jednom prilikom već oslovili kao čudovište u vazduhu.

“Sa mojom visinom to i treba da bude moja jača karakteristika, u Engleskoj se to veoma ceni. Ima mnogo prekida, dugih lopti, to je jedan od bitnijih faktora za moju igru, za igru kluba“.

S druge strane, momcima Milenkovićeve konstitucije logično manje leže protivnici drugačijih fizičkih karakteristika.

“Igrači sa nižim težištem, desetke, veoma su opasne za nas visoke igrače. Za nas je tu teže. Nama su vazdušni dueli specijalnost. Ali ti brzi, sa niskim težištem, oni su problem“.

Poput Lea Mesija, šaljivo pitamo.

“I mnogi drugi“, smeje se Milenković.

Još jedna karakteristika života u Engleskoj je – dosadna kiša. Velika promena u odnosu na sunčanu Toskanu. Mada Milenkoviću ne smeta. Naprotiv, voli da igra pod oblacima. Iako uverava da nije baš tačna ona priča da natopljeni tereni previše pomažu defanzivcima protiv tehnički obučenijih napadača.

“Nema neke velike razlike. Svi se adaptiramo, i napadači i mi defanzivci. Recimo, kad igraš protiv nekog igrača koji je brz, dešava se da lopta po kiši sklizne u dubinu, dobije ubrzanje, onda se trkaš sa njim, a to nije dobro. Kad je lepo vreme ona stane u meste. Za uklizavanje sigurno lakše kad je kiša. Ja najviše volim da igram kad je oblačno, mala kiša, kad nema sparine, kad nije veliko sunce, kad je 18 do 20 stepeni Celzijusa. Ovde nije najbolja klima za život, ali je za fudbal – idealno“.

A u slobodno vreme, Notingem kao grad ili Firenca? Milenković nema još odgovor na to pitanje.

“Ne provodim mnogo sam. Mnogo sam u sportskom centru. Mnogo slobodnog vremena dajem fudbalu u smislu oporavka, rada na sebi, pre i posle treninga. Danas ti je jednako bitan rad i oporavak tela. Bukvalno su tu negde na 50/50 odsto. Stvarno ima mnogo utakmica, mnogo se igra. Volim da budem kod kuće, da odmorim. Kad mi neko dođe da idem da prošetam, možda da odem u restoran. Volim da igram padel. Zarazio sam se i ja“.

Na stranu padel kao hobi, moderan fudbal zahteva odricanja.

“Pred svako gostovanje smo dan ranije u karantinu. Kad smo kuće nema karantina, ako recimo igramo u 14 sati, nađemo se na stadionu ovde do 10.30, jedemo, unosi se najviše paste, riže, piletina, ribe. Uz to nutricionista nam daje neke stvari za snagu, za šećere, hidrate, proste šećere, koji nam daju snagu na terenu. Mnogo sitnica koje se ne vide, a koje mnogo znače“.

No, tako se postaje najbolji, a kad već govorimo o najboljima koji su inspirisali Milenkovića...

“Kao sportista i ličnost najveći svih vremena je Novak Đoković. Što se tiče fudbala to je naravno Nemanja Vidić, njega sam pratio otkako sam bio mali, gledao sve njegove klipove, utakmice“.