Pamtiće Tadžikistan Gorana Stevanovića: Nisu ni sanjali prvenstvo Azije, sad pričaju o polufinalu

Čudni su putevi fudbalski, nikada ne znaš gde će te odvesti. A, Gorana Stevanovića su odveli u Tadžikistan. I tamo je za kratko vreme napravio malo čudo.

Domaćini su ga pozvali da im napravi bazu reprezentacije za neke naredne godine, da vidi ima li tu materijala da Tadžikistan postane tim od snage i ugleda za neke buduće izazove. A, umesto toga, Stevanović ih je odmah odveo na prvenstvo Azije, tek drugi put u istoriji ove zemlje.

Po završetku kvalifikacija, posle overenog plasmana u poslednjem kolu protiv Filipina, koji su bili favoriti grupe, Goran Stevanović se rastao sa Tadžikistanom: ugovor mu je istekao, za novi se nisu dogovorili, ali srpski trener nosi sjajne uspomene iz te azijske zemlje.
„Presrećan sam, ostvarili smo dobar rezultat, drugi put u istoriji Tadžikistan ide na prvenstvo Azije. Upisali smo tri pobede i remi sa gol-razlikom 11:1, na šta sam ponosan. Predsednik države je odmah dao izjavu da ne priznaje ništa ispod polufinala, tako da je automatski stigao neki novi cilj. Tačno je, ugovor mi je istekao, Tadžikistanu posle svega želim je da napravi dobru selekciju i što je najvažnije za njih da im igrači odu u neke jače lige, jer domaće prvenstvo nije dovoljno jako da proizvede fudbalere za velika takmičenja. Sličan slučaj kao kod nas u Srbiji“, priča Stevanović za Mozzart Sport.

🎁🎁🎁🎁🎁

Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!

🎁🎁🎁🎁🎁

Tadžikistan nije bio favorit u svojoj kvalifikacionoj grupi, kaže Stevanović, već je to zvanje nosio tim Filipina, koji ima u svojim redovima dosta igrača sa evropskim iskustvom.
„Nisu bila očekivanja da će se proći Filipini, jer su mnogo jači. Imaju dosta naturalizovanih igrača koji nastupaju u Evropi. Filipini su bili zbog toga izraziti favoriti u grupi, ali Bogu hvala, pogodilo se da smo u prethodnim mečevima napravili dobru gol razliku i na osnovu toga smo izbili na prvo mesto, pa nam je u poslednjem meču bilo dovoljno i nerešeno. Filipini imaju ozbiljnu ekipu za te uslove, napadač Kristensen igra za Oslo, a mogao bi komotno da nastupa za Zvezdu ili Partizan, levo krilo Holtman je igrač Bohuma, igraju još fudbalera u Nemačkoj, neki u Americi, Švajcarskoj. U toj poslednjoj, odlučujućoj utakmici smo odigrali taktički vrhunski. Možda nije bilo lepo za oko, ali je bilo takmičarski i ostvarili smo cilj“.

Izdvaja Stevanović i drugog rivala iz grupe, o kojem tek se ovde ne zna ništa: reprezentacija Timor-Leste.
„Timor Leste je nama ovde potpuna nepoznanica, ali to su naturalizovani Portugalci, pošto su bili njihova kolonija. Stručni štab je portugalski. A, s druge strane, u Filipinima su španski treneri, tako da sam osećao i taj rivalitet, imao dodatni motiv da se takmičim sa trenerima iz tih velikih fudbalskim zemalja“.

(MN Press)

S druge strane, priznaje Goran Stevanović da je slaba liga najveći problem reprezentacije Tadžikistana.
„Poneko ode u Uzebkistan, pa tamo ne igra ili u Maleziju, ali ništa značajno. Kad bi barem dvojica-trojica otišla u Evropu ili makar klubove Kazahstana, Azerbejdžana koji igraju evropske kupove, da osete taj ritam, intenzitet igre, treninge...“

Najdalje je iz ovog tima dobacio golman Rustam Jatimov, koji je u ruskom Rostovu.
„Jako zanimljiv momak. Dobar je prijatelj sa jednim našim golmanom Stošićem, koji je branio ranije u Tadžikistanu, u klubu Istiklol, a sada je u Uzbekistanu. On ga je naučio naše pesme, Rustam peva „Kukavicu“ od Cece kao original. Voli Srbiju, našu muziku“.

Kad se slaba liga uzme u obzir, priča o polufinalu prvenstva Azije zvuči kao nerealan cilj.
„Sad ovako kad gledaš možda jeste nerealno. Ali, nerealno je bilo i i da odemo na prvenstvo... Znam šta smo pričali kad smo pregovarali, to im nije bio prioritet. Meni su predstavili da im je cilj za ovaj ciklus bio da napravim bazu za budućnost, da analiziram igrače, da napravim osnovu za naredne godine. Ali, kada sam došao tamo i video ekipu, rekao sam im da ima tu kvaliteta da bismo mogli da probamo da se kvalifikujemo, da celu tu priču o stvaranju za budućnost odložimo za neki naredni period. A, sada kada smo se plasirali – pričaju o  polufinalu. Tako je svuda, ništa neobično, ljudi su ambiciozni, to je deo ovog posla“.

Jedan klub se, ipak, izdvaja iznad proseka.
„Istiklol je izuzetno ozbiljan klub. Sad ima u sastavu trojicu Hrvata, Ukrajince... U Ligi šampiona je igrao u grupi sa Al Nasrom, timom u kojem je Kristijano Ronaldo. Ostali su daleko ispod Istiklola. Ali, ulaže se, gradi se, postoji strategija, mislim da će i posle ovog plasmana na prvenstvo Azije početi nešto ozbiljnije da se radi i na tom planu“.

„Gas“ Tadžikistanu kada je fudbal u pitanju dale su komšije – Uzbekistan.
„Plasman Uzbekistana na Svetsko prvenstvo je dao baš jak impuls. Oni su komšijske, prijateljske zemlje, pa su u Tadžikistanu kroz njihov primer videli koliko je fudbal sport broj jedan. Jer, ovo jeste sportska zemlja, nacija, ali u prvom planu su džudo, rvanje, MMA, fudbal nije prioritet, uopšte nema te fudbalske kulture. Ja sam čak sada kao deo motivacionog programa za meč odluke sa Filipinima pozvao džudistu Temura Rahimova, osvajača bronze na Olimpijskim igrama u Parizu. On je branio boje Crvene zvezde u Ligi šampiona u džudou. U svojoj zemlji je nestvrno popularan, kao i svi ti borci“.

I dok fudbal tek treba da raste i razvija se, Tadžikistan kao zemlja je ostavio jak utisak na srpskog trenera.
„Jedan izuzetno pitom narod, dobar narod. Zemlja u razvoju, ali recimo najbolji odraz svega je što kažu da su Tadžikistanci najbolji građevinski radnici. Otimaju se za njih. To jedan detalj koji dosta govori koliko su vredni. Kažu, kad dobiješ zidara iz Tadžikistana, ti si pogodio. To je zemlja hiljadu reka, prelepa, ali ono što mene najviše oduševljava je koliko vole svoje zemlju, koliko su jedinstveni. Dušanbe, glavni grad, prelep. Dolaze ljudi, ima dosta turista. Za mene je sve to bilo nepoznato, iskreno da kažem, ali vrlo lako može da se dođe do tamo. A ima mnogo toga da se vidi. Gde god sam išao da radim, jedino na čemu sam insistirao je da mi se niko ne meša u posao. A, ovamo sam dobio bukvalno sve što sam zatražio. Oduševljen sam kako je sve prošlo“.

U trenerskoj biografiji Gorana Stevanovića sada stoji još jedna respektabilna stavka.
„Ono što mene ispunjuje: imam Svetsko prvenstvo sa Srbijom i Crnom Gorom iza sebe, imam Kup Afrike sa Ganom, a sada i plasman na prvenstvo Azije sa Tadžikistanom“.

Na pitanje šta je sledeći korak, neka naredna želja, egzotična destinacija, na licu Gorana Stevanovića zaigra posebna emocija.
„Najveća želja mi je bila da sa Partizanom igram Ligu šampiona, ono što je Sale Stanojević uradio kada je posle mene preuzeo ekipu koju sam selektirao. To je ono što mi fali. Igrao sam sa Partizanom Ligu Evrope, pobedili smo Šahtjor u Beogradu, ali...“

(MN Press)

Kada se pomenu crno-beli sa Topčiderskog brda, kod Stevanovića prorade posebne emocije i nemoguće je da ih prikrije.
„Partizan je nešto što je u srcu od malena. Od desete godine sam sanjao da igram za Partizan, to je posebna ljubav, emocija. Ne znam sad tačno šta se dešava, nisam u klubu, u poslednja dva meseca sam bio u Tadžikistanu, pa nisam sve ispratio. Imamo talentovanih igrača, škola i dalje radi i izbacuje nadarene fudbalere, samo treba naći neki balans u timu. I ne treba toliko pričati o tituli, ona će doći kada mi budemo spremni za nju. Kao, recimo, 2017. godine, kada je Zvezda vodila tokom cele sezone, ali je Partizan igrao dobar, lep fudbal. Tako i sad, mislim da crno-beli moraju da se okrenu terenu i rezultat će doći kad-tad“.

Smatra Stevanović da je Partizanu potrebno da ima više ljudi u klubu koji su prošli kroz njega.
„Siguran sam da će Mijatović, Ljajić, Lazović uraditi sve da Partizan ponovo stane na noge, ali smatram da bi trebalo da se klub pojača ljudima koji su godinama bili njegov deo, koji nose DNK Parnog valjka u sebi. Ljudi koji znaju ko su Florijan Matekalo i Gica Damjanović. Pa, Barselona je svoje najsjajnije godine imala kada su tu bili Pep Gvardiola i Luis Enrike. I može Barsa da ne bude prva, ali DNK kluba ostaje. Ja mnogo verujem u ljude i kao što kažu u Rusiji, smatram da su ljudi najveći resurs na ovoj planeti i za 23. vek. Zato smatram da je Partizanu potrebno u vođstvu još bivših igrača, sigurno bi mogli da pomognu“.

Ne cvetaju ruže ni još jednom klubu za koji je Stevanović vezan – Napretku. Kruševljani, sa kojima je Plavi radio u dva mandata, su i zvanično ispali iz Mozzart Bet Superlige.
„Žao mi je zbog toga. To je klub sa velikom istorijom, zbog koje sam, pored ostalog, dolazio tamo da radim. Imam i dalje kontakt sa nekim ljudima u Napretku i rekao sam da im nije strašno ispasti ako se napravi dobra analiza i priprema za narednu sezonu, da se stvori baza za povratak. Kada sam drugi put bio u Napretku imao sam plan da vratimo neke bivše igrače u klub, a po mojoj računici u tom trenutku je u drugim klubovima Mozzart Bet Superlige bilo 17 momaka iz Kruševca i okoline. Želja mi je bila da njih četiri-pet vratimo, da pravimo neku našu priču. Ali... Mi smo sa drugim najjeftinijim timom u ligi, koji nije imao strance, pobedili evropski Novi Pazar, evropsku Vojvodinu, ozbiljno namučili Partizan, međutim, kasnije su trojica sudija pala na nama. Ozbiljno smo oštećeni. Protiv jednog tima, neću da kažem kog, smo žestoko pokradeni, a da smo pobedili došli bismo na četvrto mesto“.

Imao je Stevanović i poruku za Kruševljane.
„Sa predsednikom kluba Nenezićem sam imao odličan odnos, on je ozbiljan čovek, ali problem su ljudi oko njega. Siguran sam da će on to rešiti na najbolji način, za dobro kluba. A, kada se tamo sve stvari postave na mesto, siguran sam da će se Napredak ne samo vratiti u Mozzart Bet Superligu, nego će vrlo biti i među osam, pa možda i među četiri“.