Plači za njim, Argentino

Mesi verovatno nije bio ni svestan ko sve želi da ga i dalje gleda u reprezentaciji, javna podrška ga je ganula i nakon nekoliko meseci je rešio da proba još jednom. Sve ono što se kasnije desilo je ispravilo dotadašnje neuspehe. Do te 2016. godine, Mesi je u reprezentaciji odigrao 3.054 minuta i upisao 13 golova uz 14 asistencija. Igrao je četiri finala i sva četiri izgubio. Nakon te 2016. je odigrao 3.333 minuta, dao 22 gola i upisao 16 asistencija, a u četiri finala je podigao tri trofeja. Sve pobrojano isključivo je vezano za učešća na Svetskom prvenstvu i Kopa Amerika...

Nakon odlaska iz Barselone, dao je celog sebe svojoj zemlji. Istog leta je osvojio prvi veliki trofej – Kopa Ameriku. I krenulo je… Kruna mu je stavljena godinu dana kasnije na Mundijalu u Kataru, ponovio je uspeh na Kopa Amerika 2024. i svi „gresi” su mu oprošteni. Maradonina senka je odlepršala i, ako sada nije voljeniji više od njega, sigurno nije ni manje. Makar su u ravni za argentinski „pueblo”.

Da citiramo najpoznatiji komentatorski glas na svetu:
„Bio je predivan. Onaj koji pravi razliku. Oduvek je bio taj. Neuporediv. Naravno da će danas biti onih koji će se prepirati i koji će debatovati. I ta debata može da bukti ako vi tako želite. Ali, dok se on zaljubljuje u predmet na svetu koji je njegovo srce najviše želelo, teško je izbeći zaključak da je danas sebe učinio najvećim svih vremena”, poetski nadahnuto je prokomentarisao Piter Druri nakon finala u Kataru dok je Leo prilazio peharu.

Ta generacija je postala besmrtna, a Leo krunisan kao vođa čopora. Izveli su na ulice Buenos Ajresa oko 6.000.000 ljudi, odbili da idu kod predsednika na prijem, pokazali da su Argentinci u srcu i karakteru, a ne samo na terenu. Kupili su narod za sva vremena.

Hteli su još jednom, ali nije moglo… Poslednji ples je zapravo bio letos. Na istom onom mestu od pre 10 godina. Nakon fudbalskih čuda kojima je Leo doveo Argentinu do novog finala Mundijala, na Metlajfu je stao pred nepobedivom Španijom. Izgubljeno finale bio je poslednji takmičarski meč Lea Mesija za Argentinu.
„Dao sam sve od sebe. Nemam više šta da dam, a osim toga, dolaze sjajni mladi igrači koji zaslužuju svoju šansu”, napisao je tada Leo.

Ovo večeras je druženje. Sa saigračima i narodom koji ga je zauvek zauvelo. Nemi posmatrač biće nedostojni Benin u ulozi sparing-partnera. Alavi FS Argentine nije bio sposoban ni da onog koji im je napunio džepove isprati nekim dostojnim protivnikom. Ako zbog Lige nacija nisu mogli Evropljani, mogao je makar Brazil. Pa da bude spektakl kakav Mesi zaslužuje. Ali, ljudi koji u fudbalu gledaju isključivo novac, ne mogu da razumeju dimenzije večerašnjeg događaja.

Srećom, običan svet to razume i zna kolika je veličina Leo. I da su prekoputa amateri sa termina iz kraja, opet bi stadion bio krcat. I to onaj najveći. Prošireni Monumental. Svih 90.000 ulaznica prodato je za manje od sat i po vremena. Najjeftinije su koštale nešto preko 50 evra, a najskuplje oko 3.000 evra. Mala bi bila i tri Monumentala. Nema Argentinca koji večeras ne bi poželeo da se nađe na oproštaju Lionela Mesija od reprezentacije. Da mu vikne ime, zagreje dlanove i zahvali mu za sve ove godine sreće, radosti, pa i tuge iz koje su kovane najveće pobede.

U njegovom rodnom Rosariju, 300 kilometara udaljenom od Monumentala, već je počelo… Na centralnom gradskom trgu izložena je gigantska replika dresa (dugačka 30 metara) koji će Mesi večeras obući. Sa samo jednom reči umesto prezimena iznad „desetke” – Gracias! Naravno, reč je o posebno dizajniranoj varijanti. Dres će imati drugačiji izgled nego inače, sa svetloplavom kao dominantnom bojom, praćenom jednom vertikalnom belom prugom na sredini. Takođe će biti posebnih detalja na poleđini. Broj i prezime biće izrađeni u zlatnoj boji, dok će se majsko sunce sa argentinske zastave pojaviti u reljefu na poleđini dresa. Najmanje što je zaslužio je taj poseban dres…

Utakmica će biti posebna i po imenima učesnika. U odnosu na prvobitni spisak koji je selektor Skaloni objavio za prijateljske mečeve ove jeseni, biće tu i novih imena. Ekipi će se priključiti veterani Anhel Di Marija i Nikolas Otamendi koji su se već povukli iz reprezentacije. Biće tu i Riverovi Markos Akunja, Anhel Korea i Gonsalo Montijel koji nisu bili na poslednjem spisku, kao i veterani Rodrigo De Pol i Đovani Lo Selso. Gde da to prođe bez Leovog pitbula De Pola…

Prisustvovaće i Leandro Paredes koji ne može da igra zbog suspenzije iz finala, a trebalo bi da dođe i Herman Peselja koji igra u komšijskom Urugvaju. Neće biti Franka Armanija koji ima obaveze u svom klubu u Kolumbiji, kao ni Nauela Moline i Paula Dibale kojima je Roma zabranila učešće. Zbog povrede je morao da otkaže i pojavi se u klubu Huan Fojt. Dakle, pozvan je praktično ceo tim koji je igrao u Kataru. Osim Papua Gomeza kojeg je svlačionica prezrela za sva vremena zbog raznih izdaja koje je napravio.

Mesi je sinoć odradio poslednji trening sa reprezentacijom, nakon kojeg se fotografisao sa svim saigračima i zaposlenima u Savezu. Organizovali su mu i tradicionalni argentinski roštilj u trening kompleksu koji nosi njegovo ime.

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

Očekuje se da Leo večeras igra ceo meč jer je to njegova želja, a ceremonijalni program će biti upotpunjen i raznim umetnicima koji su poslednjih godina kroz pesme (Muchachos, La cuarta estrella…) davali doprinos ujedinjenju nacije oko reprezentacije.

I koliko god energija bude pozitivna i spektakl nezaboravan, kada se sve završi, ostaće tuga u srcima Argentinaca. Uprkos svim radostima i sreći koju im je doneo, kada se emocije slegnu i glave ohlade, znaće da je to bio poslednji put da ga gledaju. I da slede godine, verovatno i decenije čekanja da se pojavi neko iole sličan.

Ali, došao je i Leo posle Dijega, pa će valjda neko i nakon Lea... Argentina je to. Tamo ništa ne nastaje kao plod sistema, već iz motivacije i inspiracije. Generacije klinaca su poslednjih dvadesetak godina počele da jure loptu baš zbog Lionela Mesija. Neki su porasli i nisu uspeli, neki su postali svetski priznati fudbaleri i čak zaigrali sa njim, a neki su još anonimna deca koja će večeras dobiti još jedan veliki razlog zašto treba da sanjaju.

Argentinci će biti posebno ponosni jer je njihov, a stotine miliona ljudi širom sveta shvatiće da su imali privilegiju da žive i gledaju fudbal u njegovo vreme. Ili kao što je Metro Burnos Ajresa slikovito objasnio:
„Bilo je to divno putovanje”.

Od Lea se večeras ne oprašta samo Argentina, već dobar deo fudbalske planete zaljubljen u jednu epohu. Znali su svi da će ovaj dan da dođe. Spremali su se. I niko ne može biti dovoljno spreman da je ovo večeras Leova poslednja u plavo-belom dresu.

Pre 50 godina je snimljena čuvena pesma 'Don't cry for me Argentina' posvećena tragičnom životu prve dame Eve Peron koju je 'pueblo' voleo. Pre 30 godina je Madona obradila tu baladu u globalni hit. Večeras bi mnogima opet mogla da bude na usnama.

I, ne, nije sramota. Plači za njim, Argentino.