Pljušte kritike pred meč sezone: Hejlund nema fudbalsku inteligenciju i igra kao da je izašao iz škole

Ništa ne ide kako se očekivalo za Mančester Junajted ove sezone, osim jednog svetlog trenutka – plasmana u finale Lige Evrope. I dok tim Rubena Amorima pokušava da spasi sezonu jednim trofejom, problemi su očigledni – naročito u fazi napada.

Bruno Fernandeš nastavlja da stvara šanse, ali nema ko da ih pretvori u golove. Najveći dužnik? Rasmus Hejlund. Mladi Danac je ove sezone postigao svega 10 golova na 50 nastupa u svim takmičenjima, što je daleko ispod očekivanja – posebno kada se uzme u obzir da je plaćen 80.000.000 evra. Sinoćni meč protiv Čelsija (0:1 poraz na Stamford Bridžu) još jednom je osvetlio sve njegove slabosti: nije uputio nijedan šut, nije kompletirao nijedan dribling, nije dobio nijedan duel na zemlji. Igrao je svih 90 minuta, ali samo zato što Amorim nije imao nijednu pravu alternativu na klupi.

Bivši kapiten Junajteda i legendarni vezista, Roj Kin, nije štedeo reči.
"Hejlund izgleda kao da je upravo izašao iz omladinske škole. Njegova trčanja, njegove odluke, njegovo angažovanje... To jednostavno nije dovoljno. Veliki klubovi imaju napadače koji daju golove i bez velikih šansi. On nema fudbalsku inteligenciju. Da, treba mu više podrške, ali to ne menja činjenicu da mora da igra daleko bolje."

U međuvremenu, engleski mediji, ne štedeći ironiju, primećuju da Hari Megvajer – štoper – sve više izgleda kao opasniji napadač od Hejlunda. U meču protiv Čelsija, Megvajer je u prvom poluvremenu sjajno zahvatio loptu iz voleja nakon centaršuta Bruna Fernandeša i zatresao mrežu – gol je poništen zbog minimalnog ofsajda, ali potez je pokazao da samopouzdanje Engleza u protivničkom šesnaestercu nije za potcenjivanje.

Dok je Hejlund imao 74 dodira sa loptom, stvorio jednu šansu i kompletirao samo tri pasa u poslednju trećinu terena, Megvajer je kompletirao dva izbijanja, imao jednu presečenu loptu, čak osam puta povratio posed, dobio sve duele na zemlji, izgubio samo jedan vazdušni duel. Sve to iz pozicije štopera.

Ironično, uz povredu Matijsa de Lihta, Megvajer će gotovo sigurno početi finale kao štoper. Ipak, s obzirom na njegov sve češći napadački doprinos, mnogi ne samo navijači, već i novinari engleskih medija koji su radili ocene igrača posle utakmice Čelsi - Mančester Junajted, pola u šali, pola u zbilji predlažu da ga Ruben Amorim jednostavno gurne u špic ukoliko meč krene po zlu. Ako ništa drugo, čovek zna gde je gol.

U svakom slučaju, 21. maja u Bilbau, Mančester Junajted moraće da pokaže mnogo više – ne samo zbog titule, već i da dokažu da nisu klub koji se oslanja na štopera da im rešava ofanzivne probleme. Jer ako se opet sve svede na nadu da će ih Hari Megvajer spasiti – onda će navijačima trostrukog šampiona Evrope biti jasno "koliko je sati".