Počinje EURO: Opet se srećemo

Opet se srećemo, dakle.

Ko bi rekao da će proći toliko vremena? Toliko da se zemlja ne zove onako kako se zvala, a da su tadašnje bebe, još nesvesne onoga što se događalo u Belgiji i Holandiji – bebe začete jednog teškog i tužnog proleća 1999. – sada već odrasle, a neke od njih se, evo, nalaze i u reprezentaciji Srbije i složno pevaju himnu.

Dvadeset četiri leta nakon poslednjeg „našeg” Evropskog prvenstva, opet ćemo ovo okupljanje gledati drugačije, pažljivije; možda ovog puta ne u euforiji kakva zna da nas prati, ali šta ćeš, takav smo narod, i ne bi valjalo da smo drugačiji.

A istorija našeg fudbala i naše zemlje – kako god da joj je bilo ime, a ime joj je bilo drugačije i imala je drugačiji izgled na karti maltene svaki put kada bismo stigli do tog takmičenja – gotovo je neodvojiva od Evropskog prvenstva. Možete, zapravo, pratiti prošlost, pa i budućnost, celog ovog kontinenta, i ovog našeg duluma na njemu, kroz istorijat EP.

I onih na kojima smo bili, i onih na kojima nismo, i onih sa kojih smo oterani.

Igraj EURO Prognozzer - osvoji svaki dan do 100.000 bez ikakvog uloga!

Taj poslednji put, ako ste zaboravili... Eh, ma ko bi to mogao da zaboravi: možda je danas u „velikoj šemi stvari” to samo fusnota, ali kakva fusnota! Luda i šarena, kao to čudno leto, smešteno između jedne grozne godine i jedne jeseni nade, i u njemu verovatno najzabavniji, najbaksuzniji, najsamoubilačkiji tim kojeg je Evropsko prvenstvo ikada videlo.

NEMAČKA: Mešoviti orkestar dirigenta Tonija Krosa prebrz za Humelsa i Gorecku

ŠKOTSKA: Limitirana i ponosna - niko je neće osramotiti

To naše poslednje Evropsko prvenstvo, to nije bio samo poslednji turnir na kojem je igrala Savezna Republika Jugoslavija (šest godina kasnije, kada je svet preko nas upoznao Lea Mesija, jugoslovensko je ime otišlo u legendu ili zaborav, ko već kako voli), to je bio jedan ogled iz našeg mentaliteta: u osam minuta stalo je sve najbolje i sve najgore što jesmo.

Prvo onih šest koji će se pamtiti dok nas ima: nakon što Miha dobija crveni, a Slovenija – da, Slovenija, ona koja nas čeka i ovog 20. juna – odučava od fudbala i velikog Boškova i celu selektorsku komisiju s njim, Savo daje dva, i Ljubinko između jedan.

Pa onda minut, ma šta minut, sekund ludila Mateje Kežmana, uđe i izađe i nema ga više, ali ne mari, pobeđujemo Norvešku; i onda minut-dva kada nas Španija okreće, a zli jezici po srpskim, crnogorskim i kafanama u Brižu – nije takav crni humor mogao da se desi nigde drugde nego u gradu u kojem i o kojem je snimljen kultni film? – tvrde da smo ih pustili da izbegnemo svetske prvake u četvrtfinalu.

I okej, izbegli smo, ali nismo izbegli tri Klajvertova komada...

DOĐI I UZMI ME!

Kapiten Dragan Stojković Piksi bio je nemoćan, voleo bi i on da se oprostio drugačije od onoga što se nekada nazivalo „najdraži dres" – sada sve ređe čujemo taj glupi, predivni kliše – ali nekad ti život da priliku da popraviš stvari, a ne samo da ponoviš svoje greške.

I fudbalska, makar reprezentativna istorija sadašnjeg selektora može se pratiti po evropskim prvenstvima: debitovao je 1984. kada su momci Toze Veselinovića – hoće nas ti Novosađani? – ispraćeni u Francusku s najvećim nadanjima i ambicijama (mada nam je, ksmo kod kultnih utakmica vezanih za EP, trebao onaj Radanovićev gol protiv Bugara na Poljudu pa da se uopšte plasiramo), samo da bismo primili 10 komada na tri utakmice, od čega pet od prvobitnog „danskog dinamita”.

A oprostio se, eto, posle 2000; i posle te 2000. morali smo da se pravimo da nam nije toliko ni stalo.

KO ĆE BITI PRVAK EVROPE?

5,00: Engleska

5,50: Francuska

7,00: Nemačka

7,50: Portugalija

9,50: Španija

17,0: Holandija

20,0: Belgija, Italija

45,0: Hrvatska

PORTUGALIJA: Kristijanov poslednji ples; predigra nagoveštava spektakl

ENGLESKA: Napad kakav nema niko drugi na kontinentu i levi bek kao Ahilova peta

FRANCUSKA: Vodonoša, sat vremena ‘plenka’ dnevno i bataljon spreman za berlinski marš

ŠPANIJA: Tiki-taka otišla u istoriju, pripremite se za turbo Furiju i gazdu Pedrija

Bili smo samo gledaoci i kada se Grčka popela na krov Evrope, i kada se pojavila najbolja generacija u istoriji Španije, i kada su Rusi prvi put u svojoj istoriji igrali prelep fudbal, i kada je Ronaldo doveo svoju zemlju do finala i onda prvi put u svom životu pustio druge da budu u prvom planu, i kada je postvirusne 2021. održan turnir koji je u imenu imao „2020”, i na koji se plasirao ama baš svako, i utakmice su bile svuda, i nadamo se da više nikada neće biti tako, i zbog organizacije, i zbog praznih tribina...

Četvrt veka vrhunskih i manje vrhunskih turnira, najvećih iznenađenja u svetu sporta i favorita koji to rešavaju rutinski, četvrt veka junaka i antiheroja, karijera koje bi uzletele i ne bi ih više bilo čim bi svanuo septembar; evropska prvenstva u 21. veku su varirala od solidnih do loših i natrag, i možda ne greši svako ko kaže da je za ovo takmičenje i ovaj kontinent broj od 24 učesnika preveliki, ali šta kad ne uspevate da se progurate, sve do Nemačke, ni u te 24?

A pre 2000...

Dobro, nećemo da zaboravimo okrutno stradanje Čeha 1996. u Engleskoj. Za Čehe smo, u nedostatku drugih opcija, navijali skoro kao za Bugare dva leta ranije u Americi, i Češka je bila još jedna od tih velikih, neočekivanih priča po kojima se razlikuju vrhunski i prosečan EURO. A bilo ih je lako voleti, od Bergera i Kuke do Bejbla i Poborskog...

EUROFORIJA JE POČELA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

Ali pre 2000. bila je 1992, kada se činilo da je fudbal mrtav, ili makar mrtav za nas. Jugoslavija je tog juna vraćena iz Stokholma, a politika je, taman koliko i sport, podarila Evropi jednu od najvećih priča, kada su se Danci, pokupljeni sa plaža, umesto nas našli na turniru i osvojili ga.

U kolektivnom nesvesnom ostalo je da bi umiruća zemlja, ma lagano, osvojila pehar, jer je kvalitet postojao, jer bi samo Holanđani mogli da nam pariraju; u stvarnosti, koja je uvek okrutnija od reminiscencija, tim koji je izneo kvalifikacije već se raspao po nacionalnim i nacionalističkim šavovima, a ostali smo i bez selektora, velikog Ivice Osima...

U Kataru Argentinci, u Nemačkoj hit je 200.000 Škota: Ne mešajte nas sa Englezima, pobedite ih!

Da nam je neko pričao o ovome pre 24 godine, da li bismo mu verovali? Pa ne, ali zamislite prosečnog Jugoslovena kojem uoči šampionata 1984. kažu da poslednji put, baš poslednji put, zauvek, gleda Jugoslaviju na EP? Ili, još gore, recite to Beograđaninu (i Zagrepčaninu) 1976. godine, kada smo bili domaćini, kada se ovdašnjem fudbalu desio Diter Miler, a svetskom fudbalu Antonin Panenka.

U regularnim intervalima od osam godina naš bi se fudbal pojavio na evropskoj smotri i uvek bi uradio nešto veliko ili makar nešto što će se pamtiti; i uvek bismo mogli da pokažemo prstom i na sebe i na nekog drugog. Bilo da se zove Gotfrid Dinst ili Butros Butros-Gali.

Rekli smo vam već da je previše to slučajnosti, da ne može biti da se sve dešavalo tek tako, da ne može biti da je Evropsko prvenstvo "samo" okupljanje najboljih reprezentacija na kontinentu.

Stari Latini govorili su da je istorija učiteljica života, ali onda mora biti da je fudbal učitelj istorije, jer previše su njih dvoje povezani da ne bi bili sa istog fakulteta... Katedra je u Beogradu, razume se.

Opet se srećemo, dakle.

MOZZART ANALIZZA: Stari odbrambeni problemi i pitanje - sme li Srbija sa dva špica i desetkom?

Orlovi na Čika Mišinom skeneru: Sredina najveći problem, Gudelj jedini pravi vezista

Ko bi rekao da su prošle 24 godine, da smo toliko dugo bili nedužni posmatrači, da smo se toliko pravili da je baš dobro što pratimo sa strane, bez strepnje i nade i ponajviše bez nervoze – a šta je fudbal bez strepnje i nade i nervoze? Tužna, nebitna stvar – toliko dugo da se i zemlja zove drugačije, i mi smo drugačiji, pa možda, eto, i ishod bude drugačiji.

Ili, šta fali, ionako je Srbija, i sve naše zemlje pre nje, uvek bila tu da uradi nešto što niko nikada nije.

Pa neka bude nešto što će se opet pamtiti, makar to značilo da se ponovi neki Dinst, ili neki Kežman, ili neka Slovenija, neka bude nešto zbog čega ćemo i naredne četiri godine – a nikako 24! – da pričamo, da tugujemo i da slavimo.

Neka bude nešto za istoriju, kao što je uvek bilo.

GRUPA A

Petak, 14. jun

21.00: (1,28) Nemačka (5,40) Škotska (12,0)

Subota, 15. jun

15.00: (3,35) Mađarska (3,35) Švajcarska (2,20)

GRUPA B

Subota, 16. jun

18.00: (1,85) Španija (3,50) Hrvatska (4,40)

21.00: (1,42) Italija (4,40) Albanija (8,00)

GRUPA C

Nedelja, 16. jun

18.00: (5,00) Slovenija (3,50) Danska (1,75)

21.00: (7,50) Srbija (4,40) Engleska (1,50)

GRUPA D

Nedelja, 16. jun

15.00: (5,70) Poljska (3,80) Holandija (1,63)

Ponedeljak, 17. jun

21.00: (6,25) Austrija (4,20) Francuska (1,63)

GRUPA E

Ponedeljak, 17. jun

15.00: (3,60) Rumunija (3,35) Ukrajina (2,10)

18.00 (1,50) Belgija (4,20) Slovačka (6,75)

GRUPA F

Utorak, 18. jun

18.00: (1,80) Turska (3,50) Gruzija (4,70)

21.00: (1,55) Portugalija (4,00) Češka (6,25)