Poslednji ples Dijamanta: BiH ne ispraća samo kapitena, već jedno doba

Od prvog nastupa protiv Turske 2007. godine do poslednjeg poglavlja, Džeko je za Bosnu i Hercegovinu odigrao više utakmica nego bilo ko drugi i postigao više golova nego bilo ko drugi. Debi je obeležio golom, a gotovo dve decenije kasnije od reprezentacije se oprašta kao njen rekorder i jedan od njenih najvećih simbola. Ali brojevi, koliko god veliki bili, ovde nisu dovoljni. Jer ne možeš brojkom izmeriti ono što je Džeko značio ljudima u Sarajevu, Tuzli, Mostaru, Zenici, Banjaluci…
„Nekako je tih skoro 20 godina proletelo. Preplavljen sam emocijama. Imali smo toliko srećnih trenutaka zajedno, bilo je i loših. Bilo je i kritika, nekad previše, nekad zasluženih, nekad nezasluženih, ali hvala vam na svemu tome. Dobra kritika nekad može da bude korisna, da čoveku ukaže na greške koje ne vidi. Nekad ne možeš ni da priznaš da si pogrešio. Hvala vam svima. Čuvajte ove momke, pazite na njih i kada se prekine dobar niz. Daju sve od sebe i, iznad svega, vole Bosnu i Hercegovinu“, sa knedlom u grlu i suzama u očima počeo je Džeko svoje poslednje izlaganje kao reprezentativac na zvaničnoj pres-konferenciji pred utakmicu sa Švedskom.
“Kako se bliži trenutak mog odlaska, sve sam emotivniji. Osećam neki pritisak u grudima. Neki dečački osećaj, kao da prvi put u životu treba da izađem na teren. Tako se osećam. Nedostajaće mi sve: igranje za reprezentaciju, golovi, svetska prvenstva. Verujem da će mi biti teško gledati s tribina, ali ja sam srećan s tim jer znam da sam, što se tiče reprezentacije, dostigao neki maksimum, dao uvek sve od sebe. Iz tog razloga odlazim srećan i zadovoljan“, rekao je Džeko preplavljen emocijama.

Za generaciju koja je odrasla uz njega, reprezentacija Bosne i Hercegovine imala je lice. To lice bilo je njegovo. Dečak iz Sarajeva postao je čovek koji je vodio jednu malu fudbalsku zemlju na najveću svetsku scenu. Bio je deo generacije koja je izborila prvi plasman Bosne i Hercegovine na Svetsko prvenstvo, a onda i generacije koja je 2026. ponovo odvela Zmajeve na Mundijal. I nije dolazio samo kada je bilo lepo.

Dolazio je kada je gorelo. Dolazio je kada su se očekivanja gomilala. Dolazio je kada je trebalo poneti teret koji nije bio mali. Bez obzira na to ko je bio selektor, ko je bio saigrač, kakva je bila generacija i koliko je situacija bila komplikovana, dolazio je uvek kada je Bosna zvala. Jer reprezentacija nije klub.

U klubu možeš promeniti sredinu. Možeš otići kada istekne ugovor. Možeš početi novo poglavlje. Reprezentaciju ne biraš jednom. Njoj pripadaš. A Džeko je to pripadanje shvatio ozbiljno. Zato će njegov oproštaj boleti više od običnog odlaska jednog fudbalera.

Ne odlazi samo najbolji strelac.

Ne odlazi samo rekorder.

Ne odlazi samo kapiten.

Odlazi čovek koji je toliko dugo bio glavna uzdanica jedne nacije da će biti neobično gledati reprezentaciju bez njega. Gotovo dvadeset godina bio je tu. Za svaku generaciju. Za svakog selektora. Za svaku novu kvalifikaciju. Za svaki novi početak.

*****

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

*****

I sada, kada kaže da je vreme da se povuče, teško je ne pomisliti na ono pitanje koje će se pre ili kasnije pojaviti: Ko je sledeći Džeko? Možda je to pogrešno pitanje. Jer možda sledeći Džeko ne postoji. Možda je svaka velika reprezentativna priča jedinstvena. Možda se takvi igrači ne nasleđuju. Ne možeš naslediti čoveka koji je skoro dvadeset godina bio sinonim za dres koji nosiš. Možeš samo nastaviti posle njega. Imala je Bosna i Hercegovina velikih fudbalera.

(©Reuters)

Od Papeta Sušića, Meše Baždarevića, Faruka Hadžibegića, Hasana Salihamidžića, pa i selektora Sergeja Barbareza, ali objektivno gledajući, nikome se nacija ovako nije poklonila kao Džeki.

Švedska neće doći u Zenicu da učestvuje u ceremoniji, nego da proba zadržati prvu poziciju. Šveđani nakon dva kola imaju maksimalnih šest bodova i vode u grupi B4, dok je Bosna i Hercegovina na četiri boda.

Ali koliko god tabela bila važna, koliko god bodovi bili potrebni, koliko god Sergej Barbarez i njegovi igrači imali razloga da razmišljaju samo o pobedi... biće trenutaka kada će fudbal pasti u drugi plan.

Kada će tribine ustati.

Kada će se začuti njegovo ime.

Kada će čovek koji je toliko puta slavio golove sa navijačima poslednji put pogledati prema tribinama.

I tada će biti jasno. Nije ovo samo utakmica.

Ovo je oproštaj. Oproštaj od čoveka koji je nosio reprezentativni dres kao da mu je poslednji. I prirediće mu se dostojan oproštaj.

Dronovi će na nebu oslikavati broj 11.

U Sarajevu će se umesto čuvenih 10 ćevapa prodavati 11.

Večna vatra i sarajevska Vijećnica prekrivene su plavim dresom sa brojem 11. Biće i humanitarnih sadržaja...

Biće i suza... Opravdano...

Džeko je uoči utakmice rekao da mu je igranje za reprezentaciju značilo „sve“ i da je to bio san svakog deteta koje igra fudbal. Priznao je i da, kako se utakmica približava, postaje sve emotivniji. I možda je upravo u tome cela priča. Iza svih golova, transfera, trofeja, velikih stadiona i velikih klubova, ostao je dečak kojem je bilo važno da obuče dres Bosne i Hercegovine. Dečak koji je sanjao. Čovek koji je taj san ostvario. Sa čuvenim brojem 11 na leđima. I kapiten koji će u petak poslednji put povesti Zmajeve i učiniti da se fudbal u Bosni i Hercegovini deli na pre i posle Edina Džeke.

LIGA NACIJA, B DIVIZIJA

Petak

GRUPA 2

20.45: (2,25) Mađarska (3,30) Gruzija (3,30) MOZZZART RELAX

20.45: (1,90) Ukrajina (3,40) Severna Irska (4,30)

GRUPA 4

20.45: (2,95) Bosna i Hercegovina (3,50) Švedska (2,35)

20.45: (1,58) Poljska (4,00) Rumunija (5,90) MOZZART RELAX

Subota

GRUPA 1

20.45: (4,50) Makedonija (3,45) Škotska (1,75)

20.45: (1,33) Švajcarska (5,00) Slovenija (10,0)

***kvote su podložne promenama

Četvrtak

GRUPA 3

Republika Irska - Austrija 2:2 (2:0)
/Parot 12, 45 - Pras 71, Gregorič 77/

Izrael - Tzv. Kosovo 0:0