PRELAZZI: Kad utihne hevi-metal – kako sigurno poludeti uz Klopa i Liverpul

Znate onu o matematičaru koji je poludeo? Ima li, u stvari drugih matematičara?

Georg Kantor, utemeljivač teorije skupova, toliko je zabrazdio da je mislio da ga njegove teorije stavljaju u ravan sa Bogom, mada tako nisu mislili lekari koji su ga od depresije i šizofrenije lečili po raznim sanatorijumima.

Kurt Gedel razvijao je svoje teorije o potpunosti i nepotpunosti, naslanjujući se, kažu oni koji matematiku i logiku znaju, na Kantorove ideje. S godinama je počeo u svemu da viđa neke nepotpunosti, a stvar je išla dotle da je bio ubeđen da neko – brojevi? – želi da ga otruje, zbog čega je do kraja života jeo isključivo hranu koju bi sam pripremio.

Ludvig Bolcman istraživao je entropiju, a onda je entropija počela da istražuje njega, urezavši mu se prvo u mozak, potom i na nadgrobnu ploču, podignutu brzo nakon što je izvršio samoubistvo.

Kantor, Gedel i Bolcman, trojica prirodnjačkih umova koje najčešće pominju dokumentarci s temom “Poludeli matematičar”, odnosno “Sumasišavši genije”, samo su nam prvi ukazali na opasnost potrage za istinom.

15.00: (1,50) Liverpul (4,20) Fulam (6,75)

Čovek uvek traga za odgovorima, zbog toga je, uostalom, zbog radoznalosti i malo zbog straha, nastala i svaka religija na ovoj planeti, ali nekad ta potraga može da te odvede, znala su to ova tri junaka dobro, u sanatorijum, u maniju gonjenja, između omče oklembešene oko stropa hotelske sobe u Trstu.

O velikim istinama i o smrtnosti je bolje ne razmišljati, jer će ti se učiniti da, što racionalniji želiš da budeš, što više faktora uključiš u jednačinu, to ćeš lakše skrenuti sa koloseka i početi da pričaš sam sa sobom.

Samo, da li je gore kad na kraju shvatiš da je neobjašnjivo? Da li ćeš, suočen sa time da ne umeš da sabereš ono što je na talonu, lakše postati nalik pacijentima ustanova zatvorenog tipa?

A upravo tako se osećaju svi koji bi, prvenstveno sebi, a potom i drugima, ovih dana poželeli da objasne kako je to Liverpul Jirgena Klopa od mašine koja je mlela sve pred sobom postao tužni skup, sa najjadnijim pokušajem odbrane titule u novijoj istoriji, i sa negativnim rekordima u najstarijoj istoriji, poput pet poraza zaredom na Enfildu, što se nije dogodilo od 1892. godine, dakle nikad.

Mogao bi taj što traga za nedokučivom istinom, da uzme u obzir sijaset faktora. Pre svega povrede, posebno one u zadnjoj liniji, zbog kojih samo još Mo Salah nije igrao centralnog defanzivca, a najboljim špicevima u Premijer ligi suprotstavlja se dečko koji je do pre samo mesec dana u Nemačkoj redovno primao pet-šest komada i dečko koji je pre samo godinu dana bio u petom rangu takmičenja.

Mo Salah (©Reuters)

A onda dovedeš još jednog momka iz druge lige, a on ne debituje duže od mesec dana, jer je... povređen.

Devetnaest različitih štoperskih tandema u jedva malo više premijerligaških kola veliki su deo ove vaskolike misterije. Ali samo deo.

Fudbal je stvar ritma, voli da kaže Jirgen Klop, u fudbalu je sve povezano kao da je, ne daj Bože, matematika, pa tako kada Fabinjo i Henderson (pre nego što će se i ovaj povrediti) moraju da odu u odbranu, sredina ostaje bez svetionika i srca, usled čega čak i igrač kalibra Tijaga Alkantare izgleda kao slabija verzija Verona iz njegovih engleskih nesrećnih godina; bez potentne sredine, ona trojica napred greše kao nikad, a pride deluju kao da su se prekjuče tek upoznali, i ne mirišu se nešto baš mnogo. 

Ili bi neko rekao da onakve dve sezone, u kojima je Liverpul bio nadomak stotinu osvojenih bodova, a uzeo Ligu šampiona i pehar u Premijer ligi koji je bio rak-rana generacijama, jednostavno moraju da ostave posledice, pre svega na fiziku igrača. Niko normalan nije mogao da očekuje da se u istom ritmu, sa istim presingom, može nastaviti i treću godinu zaredom, ali ni to ne objašnjava sve, ma ni procenat. 

Mora biti i do psihe, misli naš tužni matematičar, koji sebi sve više liči na alhemičara, onog čija je sudbina da dobije garež umesto zlata. Sem što su izgoreli do titule, možda su uzdrmani bili još i pričama, pre godinu dana, da će im zaslužena kruna biti oduzeta ukoliko se liga ne nastavi?

Ili je makar deo iracionalne jednačine, u kojoj je ispod mnogih razlomaka nula – kao nula postignutih golova iz igre na Enfildu ove kalendarske godine, ili nula od igre protiv Čelsija u četvrtak uveče – to što je Jirgen Klop, kako mnogi vole da kažu, pročitan. Kako je njegov brend fudbala jednostran i jednoznačan, kako su prethodna dva-tri meseca, od one pobede nad Totenhemom, pokazala da ne ume da se menja, prilagođava i izmišlja nešto novo, kao što to ume, recimo, Pep Gvardiola.

Sve su to, zna to svaki pravi ljubitelj fudbala, koji god da mu je klub pri srcu, samo izgovori.

Tim koji ima igrače kakve ima Liverpul ne bi smeo da izgubi pet utakmica zaredom kod kuće, a da dve od tih pet budu Barnli i Brajton, i da strepi, sasvim opravdano, da će isto učiniti Fulam. Ne bi smeo da se bori za Ligu konferencija ili kako će se već zvati ta nova sanđama koju je UEFA smislila.

(©Reuters)

Čudno je i bizarno kada nešto ne umeš da objasniš – čak je teško naći i poređenje za osećaj svakog navijača Liverpula u poslednjih nekoliko meseci: možda ponajpre, ako smemo da budemo toliko politički nekorektni, kao zlostavljana žena koja ne zna zašto se suprug izdire na nju, ali je spremna da mu oprosti iako je u dubini duše svesna da će je ponovo izdati, prevariti, udariti.

A još čudnije i bizarnije što se već desilo. I bilo je jednako neobjašnjivo.

U kultnoj i najboljoj biografiji Jirgena Klopa, “Bring the Noise”, iz pera čuvenog Rafaela Honigštajna, celo jedno poglavlje posvećeno je misterioznoj sezoni Borusije Dortmund 2014. i 2015, nakon koje se Jirgen Klop oprostio od “Žutog zida” i došao u crvenu familiju.

Aki Vacke, direktor Dortmunda, čovek koji je spasao klub od bankrota i doveo ga, početkom druge decenije 21. stoleća, skoro uz rame Bajernu, ma koliko kratko to trajalo, ni danas ne ume da objasni – liči li to na nešto, da li je i to u ludilo odvelo mnogog zagriženog matematičara sa Vestfalena? – šta se desilo.

“To mi je i dalje enigma”, pričaće on i godinama kasnije kada se priseti trenutka u kojem dojučerašnji vicešampion Evrope i osvajač duple krune biva uvaljan u blato borbe za opstanak, sa porazima koji se samo ređaju, sa navijačima koji privode kapitena Vajdenfelera i ostale ljubimce i “ljubimce” do šipke da ovi njima probaju da objasne ono što ni jednima ni drugima, ni onom trećem na klupi ni onima četvrtima u loži, nije bilo nikako jasno.

“Brutalno je, sr..je je, ludo je”, govoriće i Klop, koji je od čoveka koji ne može da pogreši postao čovek koji ne ume ništa da pogodi, uključujući pojačanja (Ćiro Imobile doveden je da nadomesti prebeg Levandovskog u Bajern) i pozicije svojih pulena na terenu (Pjer-Emerik Obamejan i tada je, kao što je i uvek, bio najbolji u špicu, ali ga Klop i Buvač uporno nisu stavljali napred, što će promeniti tek Tomas Tuhel, isti onaj što je u četvrtak na Enfildu održao zemljaku lekciju).

(©Reuters)

Euforija je, zvuči li makar to poznato, u tih nekoliko meseci nestala, igrači, oni isti koji su bili s druge strane Klopovih zagrljaja, kao da su odjednom prestali slepo da veruju u njegovu ideologiju. Bili su isceđeni, nemušti i baksuzni, daleko od onih večitih dečaka iz dve-tri sezone kada je Dortmund prikazivao najbolji šou istočno od Las Vegasa...

Klop je tada prvi put pokazao i svoju drugu stranu, onu svađalački nastrojenu prema novinarima, a posebno prema novinarima i stručnim konsultantima (i sam je svojevremeno obavljao taj posao u Nemačkoj, i to jako dobro) koji bi se usudili da ga priupitaju da nije možda jednostavno “pročitan”.

Nestao je humor, nestale dosetke od kojih bi se tako lako pravili naslovi što privlače klikove, ostala samo pasivna ili aktivna agresija.

Na kraju te sezone Klop je napustio svoj Dortmund; ali u onom drugom finalu, u kojem se gleda šta je ostalo, lepe stvari su, kao u onoj pesmi, potisnule ružne.

Klopov Dortmund, baš kao i Klopov Liverpul kada jednog dana ode iz njega, ostaće blještavi hit koji je nekoliko sezona igrao možda i najlepši fudbal na svetu.

I to je možda sasvim poštena razmena: gledaocima je dao ono zbog čega vole fudbal, navijačima ono što su dugo čekali, a ako je potom ostala glavolomka, misterija, ako je usledilo nešto neobjašnjivo, nešto što niko nikada neće razumeti, poput činjenice da Liverpul prvi put u 130 godina postojanja izgubi pet utakmica zaredom na svom Enfildu, pa, o tome je možda samo bolje ne razmišljati.

Inače biste stvarno mogli da počnete da pričate sami sa sobom, da skrenete sa koloseka, da završite kao cenjena gospoda matematičari i geniji kojima mozak ili duša puknu od previše nepoznatih u jednačinama.

PREMIJER LIGA - 27. KOLO

Subota

Barnli - Arsenal 1:1 (1:1)

/Vud 39 - Obamejan 6/

Šefild Junajted - Sautempton 0:2 (0:1)

/Vord Prauz 32 penal, Adams 49/

Aston Vila - Vulverhempton 0:0

Brajton - Lester 1:2 (1:0)

/Lalana 10 - Ihenačo 62, Amarti 88/

Nedelja

13.00: (2,60) Vest Bromvič (3,00) Njukasl (2,95)

15.00: (1,50) Liverpul (4,20) Fulam (6,75)

17.30: (1,63) Mančester Siti (3,80) Mančester Junajted (5,70)

20.15: (1,50) Totenhem (4,10) Kristal Palas (7,00)

Ponedeljak

19.00: (1,60) Čelsi (3,80) Everton (6,00)

21.00: (2,20) Vest Hem (3,45) Lids (3,25)

*** kvote su podložne promenama