PRELAZZI: Lažu vas da ova utakmica ima cenu

Dok ovo ne bude svet u kojem je moguće reći koliko košta biti navijač Sanderlenda ili Šefild junajteda, moraćemo da tu muku, provejanu nadom tek u tolikim tragovima da ne odustaneš od kluba i od sebe, smatramo neprocenjivom.

Ali nekada se, makar na jedno popodne, makar na nekoliko sati – rekli bi nam nešto o tome navijači Totenhema, koji se još ne trezne i koji nimalo ne mare za naše "najgore finale svih vremena" – nekada se stvarno isplati.

I nema nikakve veze što će pobednik, ma ko to bude, postati istog trena glavni kandidat da se promptno surva natrag u Čempionšip.

Vredeće, videćete to na kraju tih tegobnih 90 ili više minuta, kada se Londonom prolomi primalni urlik, bilo Jorkširaca, bilo severnjaka.

O, jasno je kome su naklonjeni oni "neutralci", koga bi običan ljubitelj engleskog i svakog drugog fudbala voleo da vidi kako slavi ispod onih vemblijevskih lukova.

(©Reuters)

Možda ima većih klubova koji su pali niže u sopstvenom koordinantnom sistemu, ali u apsolutnim brojkama, nije bilo tragičnije, nije bilo baksuznije sudbine od one "crnih mačaka".

Samo su na ovom mestu, ovim prstima, ispisani redovi i redovi o njihovim posrnućima; a upoznao ih je ceo svet, čak i onaj koji malo mari za fudbal, u seriji "Sunderland 'Til I Die".

Jeste to dokumentarac, ali je, možda i zato što je snimljen "fanovski", što se nikada nije trudio da bude "objektivan", režiran kao Fon Trirovi ili filmovi Romana Polanskog: taman kada se ponadate da je došlo do obrta nabolje, da ćete videti malo sunca izviše oblaka, Sanderlend vam servira novo razočaranje.

Sve je tako izgledalo i ove sezone za mladog gazdu Kirila Luisa Drajfusa, potomka milijardera koji je odrastao na lekcijama o tatinom Olimpiku iz Marselja, ali u engleskim klupama.

Prošlog leta, da zameni baksuznog Majkla Bila – navijači mu nikada nisu ni dali priliku, jer je seo na klupu koja je pripadala Toniju Mobreju, za kojeg su imali veliko poštovanje – doveden je Režis Le Bri, Francuz koji je u 48. godini položio za trenera i koji je u CV-ju, ne računajući rad sa mlađim selekcijama, imao jedno deseto mesto i jedno ispadanje iz prve lige sa Lorijanom.

16.00: (2,45) Šefild Junajted (3,10) Sanderlend (3,15)

Krenulo je dobro, zaređao je Sanderlend pobede, mislilo se da tim za koji povremeno nastupa Milan Aleksić – lepo je videti Srbe, pa i druge Balkance, u Čempionšipu, i još je lepše ako igraju iole važne role, a ima ih sve više – može i do direktnog plasmana u Premijer ligu, a onda su crveno-beli počeli da posrću.

Sanderlend se kao prebijena (crna) mačka dovukao do plej-ofa: dok timovi obično tempiraju formu za finiš, oni su ostali bez daha i poraženi na poslednjih pet mečeva u prvenstvu, uključujući tri poraza zaredom kod kuće, sve minimalcem (Svonsi, Blekburn, Kvins park rendžers).

Nadigrao ih je u plej-ofu i Koventri rekonvalescenta Frenka Lamparda, nadigrao ih je u oba meča, ali to nigde neće pisati; pisaće da je Danijel Balard dao gol za Vembli u 123. minutu, i da se eksplozija čula do Njukasla, da su je osetili svi kojima je taj klub nešto značio u životu: Kevin Filips i Najal Kvin, Stiven Flečer i Kenvajn Džons, Majkl Grej i Li Katermol...
"Nekada se bogovi udruže protiv tebe", zakukao je Lampard i tako dodao još malo ćumura u rasplamsale strasti navijača Sanderlenda.

(©Reuters)

Sanderlend ima Luka O'Najena, kapitena koji je za ovih sedam dugih godina u klubu video i zapamtio sve, ima Dana Nila koji je odrastao ispod stadiona i koji zna šta znači natopiti znojem taj dres, ima Džoba Belingema kojeg nazivaju najboljim igračem Čempionšipa, mada mnogi misle da je samo zbog prezimena; ima Enca Le Fea koji je stigao iz Rome i Krisa Mepama koji ne žali što propušta onu zabavu u Bornmutu.

Ima i tu istoriju, davnu i pradavnu ali zlato, kažu, ne bledi, zato je zlato.Čak i kad je preko njega palo mnogo prljavštine i patine, zasijaće čim dobije priliku.

Samo, nije to što je Sanderlend autsajder jedini razlog zbog kojih će ljudi odasvud, pa i u Srbiji, navijati danas za njih.

Ima i do protivnika: da nije bilo Sautemptona ove sezone, Šefild bi junajted ostao najgori učesnik Premijer lige u poslednjoj deceniji. Preklane su osvojili 16 bodova – "čak" četiri više od "Svetaca" – ali su uspeli da prime 104 gola. Bili su džak za udaranje, i bogme su ih udarali...

"Oštrice", inače prvi klub u Engleskoj u vlasništvu biznismena i političara (to vam je tamo, i ne samo tamo, uglavnom ista stvar) iz Saudijske Arabije, zapale su nam za oko u onoj sezoni koju će prekinuti korona: tada su izleteli iz Čempionšipa kao iz topa, predvođeni lokalnim herojem Krisom Vajlderom, bivšim igračem i zauvek navijačem kluba, koji je terao neku opičenu, potpuno neshvatljivu jorkširsku varijantu totalnog fudbala.

Taj Junajted je od anonimaca napravio heroje, od trećepozivaca omiljene bekove i krila naših timova na Fantaziju, i sahranio, makar se tako nakratko činilo, ideju da klub koji stigne iz druge lige mora da bude dosadan i defanzivan, e da bi se mogao i nadati opstanku.

Bramal lejn, koji pred početak gromko peva najluđu, najsimpatičniju navijačku pesmu – "Greasy Chip Butty" – klanjao se iz subote u subotu Oliju Mekburniju, i Džonu Fleku, i Džonu Lundstramu, bio je tu i Dejvid Mekgoldrik i legendarni Bili Šarp, i Oli Norvud i Džek O'Konel...

I Din Henderson, heroj Kristal Palasa i Vemblija, pre samo nedelju dana.

Ali najpre njih dvojica.

Kris Bašam, od milja nazvan Bašambauer, rođen i odrastao, gledaj ti to, maltene u predgrađu Sanderlenda; i njegov najbolji prijatelj iz svlačionice Džordž Boldok.

Nije ovo taj Šefild junajted, ali nije ni onaj sa 104 gola u pogrešnoj koloni.

Kris Bašam (©Reuters)

Nije ovo više klub koji može da tuče Arsenal, da uništi Čelsi, da se poigrava sa Vilom ili Vest Hemom, ali nije ni klub mutnih vlasnika kojem oduzimaju bodove za zelenim stolom zbog mahinacija.

Tu je opet Kris Vajlder – otpušten na pravdi Boga i jednako nesrećan i nesnađen bez svog Šefilda kao što je njegov Šefild bio nesnađen i nesrećan bez njega – a takav jedan lik je neophodan Premijer ligi, makar jer ne znamo šta će sledeće da uradi.

Samo nema, i to ovu utakmicu čini važnijom od 190 miliona funti i značajnijom od života, nema Bašama ni Boldoka.

Eh, prvi je tu, samo što će utakmicu posmatrati iz svečane lože: kultni heroj morao je da prekine karijeru zbog stravične povrede, da se oprosti nakon skoro 400 utakmica u crveno-belom dresu, nakon tri "promocije" i dve nagrade za igrača godine, nakon hiljada i hiljada izleta sa loptom napred.

Ali njegov ortak, taj će već utakmicu posmatrati s nekog drugog mesta.

Iznenadna i tragična smrt Džordža Boldoka, usvojenog Jorkširca i usvojenog Grka – a ta su dva naroda toliko ponosna i zadrta da im se teško uvući pod kožu, i mnogo je o snažnom i drčnom desnom beku govorilo što je to uspeo – potresla je ceo grad, svakog od njegovih prijatelja i dala smisao onome što je Kris Vajlder pokušao da uradi ove godine.

Boldok je bio kao stvoren za Junajted, i kao stvoren za Vajldera, uporan kao mazga i hrabar kao Belerofont. Dao je Bramal lejnu sedam godina – a kao da je bilo 77 – i učestvovao u dva plasmana u Premijer ligu.

Nakon toga sudbina ga je odvela u zemlju njegovih predaka, da tamo i ostane.

Pa vidimo li, dakle, zašto se vrednost ove utakmice ne da izmeriti?

Koliko vredi aplauz za Džordža Boldoka na Vembliju, danas u 16.01 (početak je pomeren za jedan minut, kako bi se skrenula pažnja na značaj kardiopulmonalne reanimacije), posebno kada ga vode Kris Bašam i još jedan veliki navijač Šefilda, Hari Megvajer, koji im je doneo sreću u polufinalu plej-ofa, pa je izgleda i potrošio za Bilbao?

Koliko kilometri koje je pretrčao Luk O'Najen? Koliko svaki nesnimljeni kadar neke nove sezone "Sunderland 'Til I Die"?

Koliko pogled u nebo, tamo iznad lukova Vemblija, pa još više i više, odakle vreba, kao što je nekada vrebao svaku levu polutku u Premijer ligi, Džordž Boldok?

Koliko jedan trenutak, jedno popodne sreće, jedan urlik nepatvorene radosti?

Pa neka nam se sutra vrati razum, razum je dosadan, on ionako ima cenu..

ČEMPIONŠIP (PLEJ-OF) – FINALE

Subota

16.00: (2,45) Šefild Junajted (3,10) Sanderlend (3,15)

***Kvote su podložne promenama.