M. PrelevićPRELAZZI: Liga šampiona nepotrebnog znanja
Vreme čitanja: 6min | sub. 29.08.26. | 13:40
Čuli ste već za taj slučaj, sigurno, previše je dobar da ga ne bi rabili po mrežama, o treneru fudbalskog kluba Sabah, Litvancu Valdasu Dambrauskasu, koji je nekada davno bio dovoljno hrabar da sedne u jedan televizijski studio ispred tamošnje verzije Zeke ili legendarnog Tarika Filipovića
Na početku, kao blago zagrevanje, pitanje za igru “brzi prsti”: kako se zove Oskarom nagrađeni film u kojem glavni lik učestvuje u popularnom kvizu?
Ima tih ljudi, znate ih sigurno koji se baš lože na kvizove. A ima onih, i u redakciji Mozzart Sporta, što najviše vole pab kvizove, valjda zato što kombinuju dve dobre stvari: proveru znanja i pivo…
Izabrane vesti
Pa ipak, ogromna većina nas koji volimo kvizove nikada ne bismo pristali da odemo na bilo kakvu sličnu manifestaciju. A još manje da se prijavimo na neki “pravi” kviz, u nekom studiju, sa upaljenim kamerama, šminkerkom i voditeljem koji se pravi da vam je drugar, dok gleda kako da vam zavuče.
To ne znači da ih ne volimo, a još manje znači da nismo dobri u kvizovima, makar onda kada nas niko ne vidi. Recimo, kad je na TV-u neki popularni kviz, mnogi će junak, uključujući i potpisnika ovih redova, naprosto briljirati. A ako je slučajno u društvu, onda će ga sigurno neko pitati “A je li, majke ti, kad već znaš toliko gluposti, što se i ti ne bi prijavio?”
Neki su odgovori najkraći zato što su jednostavni, ali to ne znači da nisu istiniti: u slučaju vašeg omiljenog autora, to je isključivo zato što je – kukavica. Ne, ne bi ga bilo strah da ne zna nešto što inače ne zna, ali zamislite da bude pitanje iz nekog baš njegovog faha, recimo iz muzike ili, dobro, iz fudbala, a on kiksa! (Jednom prilikom, sad mogu to da vam kažem kada je tekst već odmakao, selekcija Mozzart Sporta prijavila se na neki sportski pab kviz, misleći da će da razvale, i nisu, je li, razvalili. Posle su se nešto kao vadili na zlu sreću i da su bili zbunjeni…)
Pa to je da se zemlja otvori i da propadneš u nju i da izađeš tamo na Novom Zelandu, gde te niko ne poznaje, pa da probaš da počneš novi život. Zato se, dok krckamo kokice, pijemo sokić ili nešto jače od sokića, i pobeđujemo razne “Potere” i “Potjere” u svoja četiri zida, divimo ljudima koji su se osmelili da sednu u vruće i vrele stolice, i da časno poginu.
.jpg.webp)
Ili da im, eto, ta slava ili ta kinta promene život.
Kao (zasad) najboljoj priči ovogodišnje Lige šampiona.
Čuli ste već za taj slučaj, sigurno, previše je dobar da ga ne bi rabili po mrežama, o treneru fudbalskog kluba Sabah, Litvancu Valdasu Dambrauskasu, koji je nekada davno bio dovoljno hrabar da sedne u jedan televizijski studio ispred tamošnje verzije Zeke ili legendarnog Tarika Filipovića.
Pitanje za prvu zagarantovanu sumu od 1.200 dinara: Koja jugoslovenska rokenrol grupa je imala reč “sabah” u naslovu svog drugog albuma?
Tada još skoro klinac (tek mu je 25), sa imidžom nekog “geeka”, sa diplomom inženjera, trećeligaškom fudbalskom karijerom i radnim mestom parketara, imao je želju da postane fudbalski trener, ali za to mu je nedostajalo litasa.
Zato se Valdas Dambrauskas prijavio za kviz po imenu “Šeši nuliai – milijonas” (kako su lepi svi ti jezici što imaju dijakritike!), na kojem je glavna nagrada bila vredna tačno milion litasa, ili nešto više od 200.000 evra.
Nema tog snimka litvanskog “Milionera” na YouTube-u, pa moramo da verujemo da je stvarno bilo tako kako su godinama kasnije opisivali novinari, prvo litvanski a onda i oni iz svih čudnih i sve čudnijih država.
MOZZART RELAX - pravi dobitan tiket i kad tip padne
Eh, ako ste očekivali neku priču nalik kultnom “Milioneru iz blata”, u kojoj će mu pitanje od “milijonas litasa” biti neko o fudbalu, pa će on moći da iskoristi pomoć prijatelja samo da pozove mamu i da joj se pohvali da su sada bogati, to se, avaj, nije desilo.
Stao je na “zagarantovanoj sumi” od 3.000 litasa, recimo nešto oko 1.000 evra, i mogli smo da nikada više ne čujemo ništa o njemu.
E, ali ako u televiziji više nema neke magije, u fudbalu je i dalje ima: Valdas Dambrauskas, tako ide ta malena legenda o njegovom putešestviju, tim je novcem platio put u Englesku i kiriju za prvi mesec, a onda upisao studije na Univerzitetu London metropoliten.
Imao je veliku ambiciju, koja je pokrivala čak i njegovo nedostatno znanje engleskog jezika, pa su ga rado primali na različite prakse, a onda se vratio u domovinu, u šampionski Ekranas, i tamo polako krčio put do prvog tima.
Ono, svi danas igraju fudbal, ali baviti se fudbalom u Litvaniji, zemlji koju je proslavio poluhorog, to valjda možete samo kao entuzijasta, iz velike ljubavi i strasti…
Ta će strast voditi i u Letoniju, i u Hrvatsku (dva puta!), i u Bugarsku i Grčku i Kipar i Mađarsku. Na ovim prostorima ostao je zapamćen kao čovek koji će Hajduku doneti trofej – dočim ne onaj za kojim u Splitu i dalje žude – i to nakon što je prvo morao da pobedi sumnjičavost Dalmatinaca, koji će ga sve do pehara zvati “Dobardouskrsa”, pa tek onda Rijeku u finalu.
Pomoć publike: kako se zove prvi klub Valdasa Dambrauskasa u Hrvatskoj?
Ostao je fakat da nije osvojio titulu sa Hajdukom, kao i to da nije dočekao oktobar na Poljudu, zbog čega je nastavio da ga bije glas čoveka koji dobija otkaze i tek retko osvaja trofeje. Onaj dečko s kviza postao je “večiti nezaposleni” koji “posle Žalgirisa više ništa nije postigao” (titula sa Ludogorecom se valjda ne računa, jer bi je u tom periodu osvojili i mnogo gori treneri od njega).
A onda je Valdas Dambrauskas, na svom putu ka Istoku i ka anonimnosti, otišao u Azerbejdžan, svrgnuo našeg starog prijatelja Gurbana Gurbanova i njegov Karabag sa trona, osvojio titulu sa klubom koji ne postoji ni punu deceniju, pa sa Sabahom prošao četiri runde kvalifikacija i plasirao se u Ligu šampiona, kao prvi Litvanac kojem je to ikada pošlo za rukom.
Ako govorimo o trenerima, naravno, jer pitanje za drugu zagarantovanu sumu od 40.000 litasa glasi: “Sa kojim klubom je sadašnji selektor Litvanije Edgaras Jankauskas osvojio Ligu šampiona?”
Bila je to, šta god mi mislili o tome, i kako god se osećali oni koji su prisustvovali beogradskoj nemoći protiv istih tih Izraelaca, istorijska noć za Sabah, i na brojnim će pab kvizovima u Azerbejdžanu kroz koju godinu biti pitanje za dva velika točena: “Kako se zove igrač koji je postigao gol duboko u sudijskoj nadoknadi protiv Hapoel Ber Ševe, u revanšu plej-ofa kvalifikacija za Ligu šampiona?” (Telur Mutalimov, znaće svi.)
U četvrtak, 24 godine nakon pojavljivanja u kvizu i listanja Larusa, nekadašnji inženjer, a sada uspešni trener Valdas Dambrauskas je počeo da se priprema za elitu. Dobio je i rivale u Ligi šampiona – i to kakve: četiri bivša prvaka Evrope, plus Napoli, plus Viljareal, Slaviju i Viking – dobio je priliku da pokaže šta zna, pa možda i da se vrati na Zapad i dobije karijeru o kojoj je sanjao kada je prvi put, sa svega 4.000 litasa u džepu, otišao u Englesku.
A mi, bilo da smo kukavice ili da volimo da se razmećemo, mi smo dobili dokaz da ono što često posprdno zovu “nepotrebno znanje” ipak vredi nečemu u životu, makar rizikovali da vam se neko nasmeje ili da napravite glupi lapsus pred kamerama.
I naravno, pitanje za milijonas litasa: koliko će bodova osvojiti Sabah u Ligi šampiona 2026/2027?