M. PrelevićPRELAZZI: Ostani Totenhem do kraja
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | sub. 08.02.25. | 09:04
"Zato što si nesposoban!"
Ima onaj vic, znate ga sigurno, kad žena kara svog supruga da je nesposoban. Pa mu kaže svašta, pa koliki si baksuz, pa koliko ništa ne znaš, pa koliko ti ništa ne ide, i na kraju poentira: "Toliko si nesposoban da bi na takmičenju za najvećeg nesposobnjakovića bio drugi!"
"A što drugi?", sve je jasno pokunjenom tipu, samo mu to nije jasno.
Izabrane vesti
"Zato što si nesposoban!"
Totenhem, ovaj ovosezonski, ali ne samo on, nego i Totenhem kao ideja, kao metafora, Totenhem je kao taj muž iz vica.
I možda će to biti poslednji, ili jedan od poslednjih mečeva Angea Postekoglua na klupi, iako ima i ona izreka, znate je sigurno, o tome šta se menja kada izvesna vrsta kuće ne radi dobro, ali kiksom protiv Liverpula u revanšu Liga kupa, onim stradanjem od 0:4, Totenhem je zapravio propustio da uradi "najtotenhemovskiju" stvar.
Da bude stvarno šampion nesposobnosti.
Arne Slot i Son (Reuters)Jer da je Totenhem prošao u finale Karabao kupa, mada je od prvog minuta, ne revanša, nego od prvog minuta ovog dvomeča, izgledalo kao da je to nemoguća misija, kao da Liverpul igra protiv nekog niželigaškog protivnika, ali da je nekako prošao, mogao je da bude Totenhem do kraja.
Da prođe u finale, pa da tamo izgubi, u duelu tolikih očajnika, klubova toliko žednih trofeja, da je nemoguće zamisliti bilo koji drugi ishod sem 0:0, i posle produžetaka 0:0, i posle penala 0:0.
Jer Njukasl, koji je maestralno kaparisao kartu za Vembli po leđima Mikela Artete, čeka na pehar sedamdeset godina – sedamdeset godina! – a mada je Totenhem svoj poslednji osvojio 2008, zbog njihovih ambicija, zbog njihovog statusa, zbog njihovog stadiona, zbog Londona i one sada već preteške priče da postoji neki "Big Six" u Engleskoj, njihova žeđ izgleda duža, teža, još tragikomičnija.
Kao u onim "mimovima" šta stres napravi od čoveka, tako je danas "Big Ange" samo mračna senka čoveka koji je bio osveženje Premijer lige.
U svojim nastupima, svetonazorima, osmesima pred novinarima i pred navijačima, Australijanac je delovao kao da se dobro zabavlja i obećavao da ćemo se svi zabavljati uz njegov Totenhem; danas je – i to nema nikakve veze s tim da li mu Danijel Levi plete svilen gajtan ili će ga pustiti da se još malo krčka – jedna usamljena, osorna, nervozna figura iz koje je isisana sva radost.
U isto vreme, Nuno Espirito Santo sa Notingem Forestom čini čuda, i svaka njegova pobeda, i svaki bod više od Spursa na tabeli, veliki je trijumf za njega i veliki šamar za vrhušku koja ga je istrpela celih 17 utakmica.
Sve ove ture su i dalje na Nunov račun...
U isto vreme, Antonio Konte, mada to već nije nikakvo iznenađenje, vodi Napoli ka novoj tituli, Bože zdravlja.
U isto vreme, tamo na Bosforu smeje se još jedan čovek koji baš voli da se smeje tuđoj nevolji. Neki bi rekli da je Levija i gazdu Džoa Luisa stigla "Murinjova kletva", zbog toga što su Portugalcu uručili otkaz neposredno pre Vemblija i direktne borbe za jedan trofej; ali Murinjo bi ih kleo u svakom slučaju i u svakom smislu...
(U isto vreme, i Maurisio Poketino bi voleo da seiri, ali on je izgleda previše ozračen predugim boravkom u klubu...)
I jeste tu nezapamćen broj povreda, a Englezi vole da kažu da "ne možeš da pobeđuješ sa decom" (mada ima i "insajdera" koji toliko skršenih igrača takođe svaljuje na Postekoglua i njegove ideje glede treninga i fitnesa i intenziteta), ali istina je i da se, kako je Ange sam rekao, za svako svetlo na kraju tunela ispostavilo da je voz koji će pregaziti i poslednje nade u oporavak.
Nekada se taj voz zove Arne Slot, a nekada Džejmi Vardi, svejedno, to je uvek toliko totenhemovski...
Baš kao što je totenhemovska i negativna atmosfera koja je dovela u pitanje i Postekogluovo znanje i finansijski "nous" čoveka s parama koji trpi prozivke s tribina; i onda taj čovek navrat-nanos dovede dva-tri igrača da pokrpi rupe, što rađa samo novu spiralu panike i baksuzluka.
Plan, onaj finansijski, uvek postoji. Plan, onaj koji bi se video na terenu, bolno fali. Negde između podatka da su ove sezone igrači od 18 godina i mlađi ukupno počeli 42 utakmice za Totenhem – prvi naredni je Arsenal, sa 22, dok je u Aston Vili, narednom rivalu u FA kupu, taj broj tri! – i onog da nijedan igrač doveden između 2015, kada je došao Son, i 2020. kada je stigao Regiljon, nije više u klubu, tu negde se nalazi crna rupa koja ždere sve pred sobom, uključujući i veselog, napadačkog trenera koji postaje tužni, napadački trener na 14. mestu Premijer lige.
Ejndž Postekoglu (Reuters)Postekoglu se svojevremeno hvalio da u svojoj drugoj sezoni uvek osvaja trofej; Totenhem je u igri za još dva, makar do nedelje i Vila Parka, ali samo bi najoptimističniji navijač kluba iz severnog Londona stavio koju funtu na takav ishod.
Kada bi, je li, optimističan navijač kluba iz severnog Londona više i postojao.
Oni realniji će reći da je Totenhem u četvrtak uveče na Enfildu propustio šansu da bude još totenhemovskiji, da dogura svoju nesposobnost do samog kraja, da naleti na još jedno svetlo koje se pretvara u zahuktalu lokomotivu što povređuje igrače i uništava sve pred sobom.
A one neutralne navijače je lišio možda i najlegendarnijeg finala Liga kupa u ovom veku, utakmice koja bi udahnula novi život tom najnebitnijem od svih takmičenja na Ostrvu – da se ne naljuti EFL trofej, čija se završnica takođe igra na Vembiju, samo mesec dana kasnije – finala očajnika koje niko ne bi smeo da pobedi, a još manje da izgubi.
.jpg.webp)
.jpg.webp)