PRELAZZI: Tri romanse i mnogo suza – Ljubavni roto-roman, autor Danijel Levi

Počnimo, o ljubavi, ispočetka.

Raskinuo si sa njom jer ste upali u kolotečinu, jer ste povremeno pitali jedno drugo "Dobro, kuda ovo ide?", a još su gori bili oni dani kada se to niste pitali, nego ste se samo mrzovoljno gledali i pravili se da ste zauzeti, umesto da razgovarate.

Nešto je trebalo promeniti, razmišljao si uveče dok je, meškoljeći se, spavala na jastuku pored tebe.

I sve češće ti je na pamet padala ona čuvena lepotica o kojoj si maštao kada si bio niko i ništa.

PRELAZZI: Fudbal se (ne) igra zbog četvrtog mesta

Sada si napokon imao dovoljno ugleda, novca i šarma – a ide li to jedno bez drugog? – da je osvojiš, mada si bio svestan, morao si biti, iako si duboko to potisnuo, da ni ona nije ono što je bila.

Propala je, govorili su ti retki ortaci koji su ti i dalje govorili istinu, jer ljudi se promene kada im u glavu udari moć, pa si se neizbežno i ti morao promeniti. Slušao si, a nisi čuo, da je od njenog seksepila ostalo samo ime i držanje. Dobro, i ona strogost zbog koje su svi, bez obzira na godine koje su prošle, pred njom stajali mirno.

Polakomio si se. Poželeo si je, ili si, biće, poželeo predstavu o sebi kao čoveku koji može da ima takvu vezu, čak i ako će je imati deceniju kasnije nego što je trebalo.

Na trenutak se činilo da si uspeo, tvoji poznanici, uglavnom boljestojeći i u srećnijim vezama, tapšali su te po ramenu, pa su te čak pustili da ideš s njima na jednu veliku žurku koju su spremali godinama.

Od žurke nije bilo ništa, upala je racija i išamarala domaćine, posle su se oni kleli da zapravo nisu ni hteli da zamandale diskoteku i sami se provode, nego su ih naterali, ali ti ni to javno poniženje nije smetalo: bio si napokon među velikima, iako si sve vreme strahovao da će te razotkriti kao uljeza.

A onda se desilo ono što se moralo desiti.

Nije to bio brak koji je mogao da traje, nije to bila veza u kojoj je iko srećan, obećanja o izletima u velike gradove preko nedelje i pogleda sa vrha ubrzo su se izjalovila.

Kada bi se uveče pojavila bez šminke, ranjiva i najednom nesigurna, sušta suprotnost onoj personi koja je samo sat-dva ranije gordo hodala po zelenim tepisima, znao si da si napravio grešku.

Pratio si, lako je to sada u ovom svetu društvenih mreža i danonoćnih vesti, pratio si u međuvremenu šta radi ona tvoja prva, dugogodišnja ljubav – neko bi rekao i "jedina prava"? – i borio se sam sa sobom da joj ne pošalješ poruku, da ne kreneš na put u grad u kojem sada živi, poznat po muzejima i svetlosti i onoj metalnoj konstrukciji na Marsovim poljima, da ne padneš na kolena pred njom i njenim novim partnerom, milijarderom koji je mogao da joj obeća i ispuni sve. Sve, sem strasti i izazova.

Levi i Poketino (©Reuters)

Znao si da je nesrećna, makar toliko si, posle svih tih zajedničkih dana i noći, umeo da čitaš njen govor tela i izraze lica; znao si da se i ona pita da li je tako moralo biti i da li je ipak trebalo da vašoj uzdrmanoj ljubavi date još jednu šansu, da se strpite makar do zimskih ferija i negde pod suncem rešite sve nesuglasice, možda time što ćete počastiti jedno drugo novim skupocenim šopingom.

Opet si ležao u krevetu, ovog puta sam, ne sam samo fizički, nego usamljen i ostavljen od svih – i onaj vaš plavi ljubimac, za kojeg si mislio da je veran, odlučio je da te napusti kada je shvatio kolika je praznina u tom ogromnom, šljaštećem novom stanu – i prevrtao se.

Da li da joj pišem? Da li da je preklinjem? Da li bi ona to uopšte htela? Ili su signali koje mi šalje samo njena igra, a onda će, kad mislim da je gotovo i da se već ukrcala u avion, servirati onaj svoj latinoamerički osmeh i ponovo me smrznuti?

Bio bi to preveliki rizik, shvatio si u tim beskrajno-besanim noćima.

Prvi put si ti njoj slomio srce, drugi put bi ona to učinila tebi, a onda bi se sve rasparalo, čitava aura koju si brižljivo negovao o sebi, kao džemper kad mu povučeš jedan šav i ubrzo ga nema kao da ga nikada bilo nije, tek hrpa koja više ne znači ništa.

Zato si, a znamo kako to ide, ljudi smo, a ako nismo ljudi, muškarci smo, zato si ipak odabrao suštu suprotnost.

Još jedna neizvesnost, ali i još jedna velika, egzotična prilika. Još jedna miraždžika, što u očima plavim kao južno Jadransko more, tamo na štikli italijanske čizme, nosi znanje, žar za pobedom i malo čega drugog.

Od nje nećeš dobiti beskrajnu lojalnost – svojevremeno je, u mladosti, otišla za prosca kojeg je prethodno mrzela, kao što ga je mrzeo i čitav njen grad – s njom nećeš planirati život na duge staze, jer ima tu naviku da se naduri i ode, sve lupajući vratima, čim joj i najmanji kapric ne bude uslišen.

Ali hoćeš nešto drugo, nešto za čim žudiš više nego za ljubavlju i romansom i pažnjom; intenzitet, pozitivno – i negativno, često – ludilo, profesionalizam koji često ume da se pretvori u zilotizam, kao što harizma ume da joj sklizne u okrutnost.

PRELAZZI: Posle neka neko kaže da je slučajno...

Tvrdoglavost koja joj daje snagu i ujedno predstavlja njenu najveću slabost.

Tražiće pare, tražiće usluge, tražiće beskompromisno ispunjavanje želja; bićeš spreman na to, ponajpre iz straha da si ponovo pogrešio, ali i od panike da će javno udariti na tvoj brižljivo negovani imidž, kao što se često dešavalo.

Ili nisi? Ili će ovog puta to biti baš ono o čemu si maštao, baš ćeš ti uspeti da je promeniš, smiriš, pokažeš joj da ovaj deo Londona, mada toliko daleko od Lećea, i još dalje od onog drugog dela Londona, a najdalje od Torina, može da bude početak romantične priče koja će trajati duže od bljutavog holivudskog filma?

***

Ne resetujte telefon, ne krivite hakere, ne brišite aplikaciju Mozzart Sporta, ne kucajte ljutiti komentar "Ovo je najgluplji tekst koji sam ikada pročitao, razočarali ste me"; ne, niste odjednom zalutali na neki portal ili forum koji se bavi međuljudskim odnosima, niti ste upali u vorteks ljubavnih roto-romana kakvi se čitaju na plaži i u vozovima; ovo je samo priča o ljubavnom četvorouglu Danijel Levi-Maurisio Poketino-Žoze Murinjo-Antonio Konte.

Nećemo vam otkriti kraj, ne zna ga ni onaj koji ga piše, ali možda treba imati na umu, i ne zaboraviti do avgusta ili do narednog leta, da se svaka njegova knjiga, iako blagi bestseler, završavala u suzama i razočaranju.