N. RakanovićPrvi uspeh u trenerskoj karijeri Igora Matića
_(1).jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sre. 01.04.26. | 17:10
Kritikovan i osporavan od početka, nekadašnji šef struke Čukaričkog često je gledan kroz prizmu izjave posle utakmice sa Fjorentinom. Sad je zaslužio pohvale, on je taj koji Orliće prvi put u istoriji odveo na Mundijalito
Utakmica u Pančevu je bila gotova. Igrači na gomili slave istorijski uspeh, ljudi iz stručnog štaba zagrljeni na klupi, a iz te gužvice polako se promalja figura Igora Matića. Prekrstio se jednom, pa drugi put. Zatim, uzdah olakšanja. Ne zbog činjenice što je pobeđena Švajcarska (2:0) i obezbeđen plasman na Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina, bio je to uzdah olakšanja čoveka kojem je verovatno pao, ne kamen, nego planina sa srca.
Trenerski posao je hleb sa sedam kora i lako dolazite u centar pažnje zbog nekog poteza. Igor Matić je to osetio čim je počeo da se bavi tim poslom. Posle utakmice sa Fjorentinom u grupnoj fazi Lige konferencije gde je Čukarički doživeo debakl (0:6) sadašnji selektor kadetske reprezentacije imao je čuvenu izjavu.
“Do prvog gola nam je dosta stvari uspevalo, imali smo šansu koju nismo iskoristili, posle toga jedan dubinski pas, loša postavka ekipe i surovo smo kažnjeni”, rekao je tada Matić.
Izabrane vesti
Čuka je prvi gol primila već posle šest minuta igre. Ova izjava Matića bila je dovoljan povod da mu se obični pratioci fudbala rugaju, međutim, ako je činjenica da su mu angažmani u Čukaričkom i kasnije Novom Pazaru bili fijasko i da za zbog njih zaslužuje kritiku, za ono što je uradio sa U17 reprezentacijom Srbije zaslužuje pohvalu.
Nisu Orlići svaku od tri utakmice u kvalifikacijama odigrali dobro. Protiv Kipra na početku je bilo ozbiljno mučenje, protiv Belgije je bačeno prvo poluvreme i to nas je koštalo poraza, dok je meč sa Švajcarskom bio najbolji u taktičkom smislu. Ono što je zajednički imenilac za sve tri utakmice su sitni taktički potezi i dobre izmene koje su donosile boljitak.
.jpg.webp)
Kad je bilo stani-pani protiv Kipra, Matić je na teren poslao Ognjena Matanovića, a fudbaler Crvene zvezde je postigao dva gola za četiri minuta i sam doneo pobedu. Protiv Belgije su u drugom delu na teren poslati Danilo Fekete i Tadija Samardžić. Obojica su uneli prekopotrebnu energiju i ono najvažnije – postigli su golove koji su Srbiju oživeli i dali joj nadu da može makar do boda.
Već protiv Švajcarske smo videli najbolju utakmicu. Matić je potpuno nadmudrio kolegu sa druge strane. Promenio je golmana (Veljko Popović umesto Sava Radanovića), Strahinja Baucal je sa štopera pomeren u vezni red, Mihajlo Popović je prvi put zaigrao u kvalifikacijama na mestu štopera, a sa klupe je ušao Vilijam Milvud. Rezultat svega, jedan Popović je bio odličan među stativama, drugi je pojeo švajcarskog napadača Tima Viznera, Baucal je bio ogroman faktor na sredini terena, a Milvud je golom rešio sve dileme oko pobednika.
Pomalo kockarski potezi sa stavljanjem igrača na pozicije koje im nisu bile prirodne, menjanjem standardnog golmana, koji važi za najvećeg talenta u generaciji, ispostavili su se kao idealni. Pritom, niko od igrača nijednog momenta nije pokazao znak nezadovoljstva, štaviše, protiv Švajcarske su bil spremni da se pobiju sa protivničkim igračem koji je bezobrazno startovao na Veljka Popovića prilikom intervencije. To znači da je grupa zdrava i složna, što je, opet, kompliment za selektora kome je pošlo za rukom da napravi dobru atmosferu.
Posle svega, čovek koji je toliko osporavan, kritikovan, na koga se gledalo kroz prizmu izjave posle meča sa Fjorentinom i neuspehe u Čukaričkom i Novom Pazaru, on, baš on je taj koji je ovaj put povlačio dobre poteze i prvi put u istoriji odveo Orliće na Mundijalito. Igor Matić je ostvario prvi uspeh u trenerskoj karijeri. Zaslužio je da pobere pohvale zbog toga, ali sad treba na istom tom Mundijalitu da pokaže makar deo lucidnosti koju smo videli na utakmicama u Pančevu i da je spreman da nastavi da raste sa ovom generacijom, koja tek treba da dokaže da je spremna za velika dela.
.jpg.webp)
.jpg.webp)