Rijera može bezbolno da vrši audiciju! Još samo malo...

Posle postavljenja Alberta Rijere na mesto šefa stručnog štaba Crvene zvezde, njegov nekadašnji rival iz Slovenije Savo Pavićević poistovetio ga je sa skenerom, koji odlično zna gde je došao. Deluje da španski stručnjak ima visok nivo opšteg obrazovanja, vrlo je pričljiv i elokventan u zvaničnim obraćanjima. I zna da pošalje jasne poruke – javnosti, igračima, kompletnoj upravi.

Sigurno je Albert Rijera i tokom boravka u Sloveniji slušao o veličini Crvene zvezde i pomalo infantilno-nesportskoj navici da svaki meč mora da se dobije. Izazvao je blagu euforiju Rijera pojavljivanjem u Beogradu, dobio veliki plus pobedama u mečevima protiv Plzenja i Čukaričkog, jer je istrajao na igračima iz drugog ešalona.

A onda ga je u Češkoj udario brzi voz. Zatim se desila i promenljiva igra u derbiju, i gledajući isključivo tabelu bezbolan kiks u Surdulici.

Tamo gde su se saplitali i bivši treneri, Rijera je udario u zid, i susreo sa otvaranjem određenih pitanja. Pokušao je Španac, vrlo spontano i pre gostovanja na jugu Srbije, da sebi olakša poziciju. Rekao je da želi u junu da ima jasnu sliku o tome ko od igrača može da ispuni standarde igranja u Ligi šampiona.

Do tada ceo proces u Ljutice Bogdana može da se poistoveti sa audicijom. Cilj je, sigurni smo, proleće u Ligi konferencije i šampionska titula. Partizan je trenutno prilično daleko, gledajući tabelu Vojvodina bi mogla da bude takmac... Ali nije samo u pitanju pehar.

Žele navijači Crvene zvezde da vide kako proces, neka vrsta sportske revolucije, ide u pravom smeru. Za sada se to ne dešava.

Rijera je uporan u svojim zamislima, i želi da istraje na sistemu koji zahteva ozbiljnu fizičku spremu i profile koje srpski šampion trenutno nema. Međutim, ima nekadašnji trener Ajntrahta i neke čudne trenerske rezone. Ima pravo na njih, jer je trener.

Deluje da je Španac posebno slab da postavi igrača na kontra stranu. Čekao se dugo debi Japanca Nakajame, koji bi levom nogom trebalo da donese mirnoću u poslednjoj liniji. Mimo svih očekivanja Nakajama je igrao kao desni štoper. Nešto slično Rijera je radio sa Tebo Učenom, pa mu se obilo o glavu u Češkoj.

Idemo dalje: mladi Kim se u Južnoj Koreji profilisao kao čista desetka ili desno krilo. U zamislima Alberta Rijere igra na levom boku.

Mogu španski eksperimenti da se okarakterišu kao dodatno stručno osposobljavanje. Imao je Rijera slične navike i u slovenačkom Celju. Ali mu tamo nije kompletna javnost stajala nad glavom. Imao je mir.

Ovde jedan kiks otvara brojna pitanja. Iako je jasno da šef stručnog štaba Crvene zvezde gostovanje u Surdulici poistovetio sa probom. Da je hteo stvarno da se takmiči sigurno ne bi ostavio Mirka Ivanića na klupi, a Kostova i Arnautovića u Beogradu.