Sa Marotom se osvajaju skudeta, sad je vreme za Ligu šampiona?

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Pobede, za razliku od poraza, nisu nikada siročići i nikada nemaju samo jednog oca ili majku, već čitav niz zaslužnih, istinskih i navodnih. Interov 21. trobojni štit je samo potvrda prethodno rečenog. Od dolaska na čelo kluba, Bepe Marota je osvojio tri skudeta sa Interom, i što je još indikativnije, sa tri različita trenera (Antonio Konte, Simone Inzagi, Kristijan Kivu). Nije reč ni o slučajnosti, a ni o banalnoj činjenici, već o dokazu da je klub toliko solidan da svaki trener, bio on ekspert kao Konte, navigovan kao Inzagi ili početnik kao Kivu, može da se okiti titulom.

Marotino remek-delo postaje još vrednije ako se zna da je nakon 2019. godine Inter ušao u režim samofinansiranja. Prethodni kineski vlasnici i aktuelni američki nisu uložili jedan evro više preko onog što je Inter sam zaradio, naprotiv.

Predsednik Nerazura je uradio nešto što se smatralo nemogućim u modernom fudbalu: smanjio je troškove, povećao profite na jednoj strani, a na drugoj pojačao tim, osvajajući trofeje i ostvarujući zapažene rezultate i u Ligi šampiona.

Primera radi, park igrača na raspolaganju Intera ove godine bio je vidno jači od onog koji je imao Simone Inzagi. Akanđi u odbrani, Sučić na sredini terena i Pio Espozito i Boni su značajno pojačali formaciju i daleko su bolja rešenja od Pavara, Aslanija, Arnautovića i Taremija.

Ruku na srce, valja podvući i da su Kivu i Aleksandar Kolarov doprineli da Bisek, Žjelinski i, pre svih, Dimarko pronađu svoju dimenziju koju su izgubili ili doveli u pitanje sa Inzagijem.

Paradoksalno, Marota i sportski direktor Pjero Auzilio su bili mnogo uspešniji i više dalekovidi sa igračima koji su došli bez evra obeštećenja ili su bili u kasnim tridesetim, dok su fudbaleri u koje su investirane značajne sume novca, u dobroj meri podbacili. Tako na jednoj strani imamo Tirama, Žjelinskog, Čalhanoglua, Mhitarjana, De Fraja, Džeka, Onanu, a na drugoj Koreu, Luisa Enrikea, Dijufa, Fratezija, Aslanija pa i Bonija donekle. Naravno, tu su i izuzeci: Pavar, Damfris i Sučić su opravdali uloženi novac, dok su Kvadrado, Arnautović i Taremi bili razočaranja.

Marota je “odnegovao“ i italijansku decu među kojima su mnogi prošli Interovu školu. Barela i Bastoni su osvojili sva tri skudeta, Dimarku nedostaje prvi trobojni štit, Pio Espozito se vratio u jato prošlog leta, a Espozitovim putem će krenuti i Aleksandar Stanković.

(©Reuters)

Prvi čovek Nerazura gleda uvek par godina unapred i, ako mu bude pošlo za rukom da pored Stankovića dovede Nika Pasa i Marka Palestru, Inter će biti u poziciji da otvori ciklus sličan Juventusovom iz prethodne decenije. Ne treba podsećati da je Marota kreator tog ciklusa.

Izbor Kivua za šefa stručnog štaba Intera ide upravo u tom pravcu. Marota i Auzilio, iz razumljivih razloga, negiraju da je njihov prvi izbor bio Sesk Fabregas nakon odlaska Inzagija i podvlače da su od prvog trenutka mislili na Kivua.

Sa naknadnom pameću se može reći da su pogodili u potpunosti, ali Marota i Auzilio se nisu opkladili na Kivua. Njihovo opredeljenje se baziralo na veoma čvrstim pretpostavkama. Kristijan je deo legendarnog tima Intera koji je osvojio“tripletu“ i samim tim miljenik navijača. Trenersku karijeru je započeo u Interu radeći sa mlađim kategorijama, osvajajući trofeje i konstruišući igrače, Espozito i Stanković su plodovi njegovog trenerskog rada. U Parmi je pokazao da ima kapacitet da radi pod tenzijom i sa imperativnim ciljem, kao što je opstanak u Seriji A.

I poslednja veoma važna karakteristika: Kivu, i pored toga što je rođeni lider (ne postaje se kapiten Ajaksa sa 20 godina slučajno), ne zaljubljuje se tvrdoglavo u vlastite ideje. Početna ideja je bila da izvrši velike promene u timu i igri Intera, međutim, nakon iskustva na prvom Mundijalu za klubove, Kivu je shvatio da je mnogo bolje slediti put evolucije, nadograđujući rad prethodnika Inzagija, nego praviti rez i revolucionarno menjati tim.

Predsedniku Intera nedostaje samo jedna stvar u karijeri: osvojena Liga šampiona. Marota je sa Juveom i Interom četiri puta došao nadomak tog cilja. Objektivno, Juve je bio autsajder protiv španskih divova, Mesijeve Barselone i Ronaldovog Real Madrida, kao što je i Inter bio “underdog“ protiv Mančester Sitija Pepa Gvardiole i PSŽ-a Luisa Enrikea.

Marota uči na greškama i izvukao je pouke iz bolnih iskustava, pogotovo minhenskog, tako da je u procesu formiranja tima koji će moći da se uhvati u koštac sa evropskim gigantima i pored toga što iza Intera ne stoje arapski ili američki milijarderi, nije ni ekskluzivni simbol bogatih i moćnih teritorija kao što su Bajern u Bavarskoj i Barselona u Kataloniji, a nema ni status kakav ima Real Madrid u španskom društvenom i ekonomskom sistemu.

Inter koji se penjao na evropski krov imao je iza sebe sportske mecene, kao što su bili Anđelo i Masimo Morati, spremni da dovedu u pitanje čak i osnovni biznis zbog ljubavi prema Nerazurima. Novi Inter ne može da računa na takvu vrstu izdašnosti i mora da se osloni na sposobnosti Marote i njegovih saradnika da konstruišu tim za četvrti naslov prvaka Evrope.

KIVU JE TALENTOVAN I ROĐEN JE POD SREĆNOM ZVEZDOM

(©Reuters)

Kristijan Kivu često navodi da se njegov pristup životu i karijeri drastično promenio nakon incidenta na “Bentegodiju“, kada je imao, uslovno rečeno, bliski kontakt sa smrću. Ta stravična epizoda ga je naučila da posmatra stvari iz više uglova, da ne dramatizuje prepreke i da ne posmatra ništa kao biti ili ne biti.

Tako je bilo i prošlog leta. Kivu je krenuo automobilom za Parmu, gde ga je čekao generalni direktor Kerubini da potpišu novi ugovor nakon opstanka u Seriji A. Kivu je prethodno rekao čelnicima Parme da je potpisivanje novog ugovora formalnost, osim ako ne stigne poziv od jednog kluba.

I upravo na pola puta između Milana i Parme stigao je poziv upravo od tog kluba. Predsednik Marota je lično telefonirao.
“Gde si?“, pitao je Marota.
“Idem da potpišem ugovor, predsedniče“, odgovorio je Kivu.
“Odlično, vrati se nazad. Ti si novi trener Intera“, uzvratio je Marota.

Nije bilo potrebe za ubeđivanjem ili pregovaranjem. Kivu je na prvom izlazu autoputa promenio smer i vratio se u Milano. Ostalo je istorija.

U Parmi nisu dobro primili vest, iako ih je Kivu upozorio. I pored toga što je spasao klub ispadanja iz Serije A, navijači Parme nisu oprostili “izdaju“ Kivua i ušao je na listu prokaženih bivših trenera Parme. Pored Kivua, tu je Klaudio Ranijeri zbog proslavljanja plasmana Kaljarija u Seriju A na račun Parme.

Nije bilo jednostavno preuzeti Inter nakon poraza u finalu Lige šampiona, izgubljenog skudeta i Kupa Italije. Na sve to su se nakalemile i svađe unutar svlačionice Intera, kao i veoma nategnuti odnosi između ključnih igrača. Prepirka između Lautara Martineza i Hakana Čalhanoglua, koja je završila na prvim stranicama italijanskih medija, imala je razarajući potencijal.

Međutim, tu je Kivu odigrao veoma važnu ulogu. Smirio je atmosferu u redovima Nerazura i još u Americi je počeo da radi na kreiranju novog ambijenta. Sa Mundijala u SAD Kivu se vratio sa još jednom preciznom idejom: Pio Espozito je zreo za prvi tim Intera.

(©Reuters)

Nekoliko momenata je bilo veoma kritično u ovoj sezoni za Kivua. Dva vezana poraza u prvenstvu od Udinezea i Juventusa bi se pretvorila u dramu da Kivu nije imao Marotu iza leđa. U svojoj karijeri Marota nije dao otkaz nijednom treneru, čak ni Điđiju Del Neriju u Juventusu, u toku sezone. To je prilično smirujući i relaksirajući detalj za svakog trenera koji se nalazi u poslovnom odnosu sa Marotom.

Kivu je vrlo brzo shvatio da sa postojećim parkom igrača nije uputno eksperimentisati i praviti revolucionarne rezove. Rumunski stručnjak, uz veliku pomoć svoja dva ključna saradnika Aleksandra Kolarova i Anđela Palomba, počeo je da oblikuje i dorađuje Inzagijev Inter.

Novi trener Nerazura je, korak po korak, menjao strukturu timu. Ačerbi i Mhitarjan su izgubili centralnu ulogu koju su imali za vreme Inzagija. Osim što je reč o igračima u kasnim tridesetim, Kivu je značajno digao formu Akanđija, koji se preporodio u “Apijano Đentileu“, zatim je “oživeo“ Žjelinskog, a imao je sreću i da se Sučić relativno brzo uklopi u novu sredinu.

Tome treba dodati i eksponencijalan rast Dimarka. Kivu je Interovom detetu pružio maksimalno poverenje i nije ga izvodio, kao Inzagi, na svakoj utakmici u 60. minutu. Dimarko je uzvratio najboljom sezonom u dresu Nerazura: šest golova i 18 asistencija u Seriji A.

Pio Espozito i Boni su od samog početka pokazali da su pouzdanije i kvalitetnije alternative od Arnautovića i Taremija. Na startu sezone Markus Tiram je igrao u životnoj formi, posle je imao pad i zatim uzlet u poslednjih mesec dana.

Čalhanoglu, Barela i Bastoni su imali sezonu sa usponima i padovima, s tom razlikom što je defanzivac od meča sa Juventusom i nesrećne simulacije postao gotovo neprepoznatljiv, a Barela i Čalhanoglu su digli formu u poslednjih nekoliko nedelja.

Mrlje na Kivuovoj debitantskoj sezoni ostaju porazi u derbiju sa Milanom i izlazak iz Lige šampiona od Bodo Glimta. Nije toliko problem što su Nerazuri ispali u plej-ofu za osminu finala LŠ, koliko način na koji se to dogodilo, kao i ime rivala — Bodo Glimt.

DA LI SE MOŽE BITI VELIKI BEZ VELIKIH RIVALA?

(©Reuters)

Prelomni momenti u Interovoj sezoni su pobeda nad Ajaksom u Amsterdamu, nad Romom na “Meaci“ i nad Komom na “Sinigalji“. Trijumf u Ligi šampiona protiv Holanđana bio je fundamentalno važan na startu sezone jer je došao nakon dva uzastopna poraza od Udinezea i Juventusa. Pobede nad Romom i Komom, osim bodova, imale su galvanizujuću snagu jer su sazrele u poteškoćama Intera. Gol Čalhanoglua protiv Đalorosih i pogodak Tirama protiv Koma, oba u sudijskoj nadoknadi prvog poluvremena, imali su adrenalinski efekat.

Kada kažemo da je Kivu rođen pod srećnom zvezdom, ne želimo da umanjimo njegove zasluge za osvojenu titulu u poslednjih pedeset i kusur godina — samo je Žoze Murinjo osvojio skudeto u prvoj sezoni na klupi Nerazura — ali sve su se planete stavile u savršenu liniju u korist Intera.

Jedini ozbiljan konkurent Intera u trci za titulu, Napoli, bio je masakriran povredama ključnih igrača tokom cele sezone, a iskustvo nas uči da Konte ne uspeva da balansira između prvenstva i Lige šampiona.

Milan, i pored toga što nije nastupao u Evropi ove sezone i izlaska iz Kupa Italije u osmini finala, stigao je isceđen i bez ideja u završnu fazu prvenstva. Kvalitet tima sa kojim raspolaže Maks Alegri je izuzetno skroman i to se vidi kroz činjenicu da nijedan fudbaler nije stigao do dvocifrenog broja golova, a stub tima je Luka Modrić koji je ušao u petu deceniju života.

Juventus je sam sebi zakomplikovao život počinjući sezonu sa Igorom Tudorom, a ostalo su uradile povrede. Najbolji defanzivac Bremer nije igrao polovinu sezone, a Dušan Vlahović je četiri meseca bio u boksu zbog povreda.

Rezultati i prikazane igre Napolija, Juventusa i Milana postavili su legitimno pitanje: da li se može biti veliki bez velikih rivala? Napoli protiv Koma nije uputio nijedan udarac na gol, Milan je izgubio 0:2 od Sasuola koji odavno nema šta da kaže novo u ovom prvenstvu, a Juve nije uspeo da pobedi Veronu koja j već ispala iz Serije A.

Neko bi mogao da kaže da se može biti veliki i bez rivala i da navede Bajern i PSŽ kao primere, ali i nemački i francuski šampion odavno gledaju na vlastite sezone isključivo po učinku u Ligi šampiona, tražeći dokaze svoje veličine na evropskom, a ne nacionalnom nivou.

LAUTARO, DIMARKO I AKANĐI

(©Reuters)

Kapiten Lautaro Martinez (9), otkako je došao u Inter, nije odigrao tako mali broj utakmica u sezoni kao u ovoj, ali nikada nije bio tako presudan za osvojenu titulu sa 16 golova, među kojima su i dva protiv Rome između dve povrede.

Federiko Dimarko (9) je najviše profitirao od promene na klupi Intera. Sa Kivuom je Dimarko postao igrač internacionalnog nivoa, ne samo zbog golova i asistencija već i konstantnog „oranja“ terena na levom boku. Lautaro Martinez se povredio protiv Bodo Glimta u Norveškoj, dok je jedan od retkih mečeva na kojima je Dimarko totalno podbacio bio revanš na San Siru protiv Vikinga.

Akanđi (8,5) je sto odsto pogođeno pojačanje, jedno od najboljih realizovanih u minut do dvanaest. Švajcarac je omogućio Kivuu da ima više rešenja u zadnjoj liniji i dao je sigurnost odbrani, posebno važnu jer golman Zomer nije bio na visini prethodnih godina.

Pjotr Žjelinski (8,5) je kao Dimarko procvetao sa promenom na klupi Intera. Poljak je konačno radio ono zbog čega su ga Marota i Auzilio doveli iz Napolija. Osim što je postigao šest golova, Žjelinski je igrao u svim ulogama na sredini terena i, što je najvažnije, pokazao se kao adekvatna zamena za Čalhanoglua u ulozi režisera igre.

Hakan Čalhanoglu (8) je, poput Lautara Martineza, proveo mnogo više vremena nego uobičajeno van terena zbog povreda. Na startu sezone, pre nego što je krenuo period pehova, bio je najbolji strelac Intera. Jedina senka na njegovoj sezoni, pored povreda, je promašeni penal u derbiju sa Milanom.

Markus Tiram (8) je počeo odlično sezonu i u dobroj meri je pokrivao izostanak Lautara Martineza, onda se jednostavno izgubio i praktično do kraja marta bio je misteriozni subjekt u “Apijano Đentileu“. U poslednjih 40 dana bio je lokomotiva Intera. Zahvaljujući njegovim golovima i asistencijama Inter je osvojio tri kola pre kraja šampionata skudeto.

Pio Espozito (8) je novi Bobo Vijeri. U svojoj prvoj sezoni u prvom timu Intera postigao je u Seriji A šest golova. Neko bi rekao da je malo i da se širi narativ o napadaču Intera koji ne odgovara njegovim stvarnim kvalitetima. Valja podsetiti da je Lautaro Martinez u svojoj prvoj sezoni u Interu dao šest golova.

Nikolo Barela (7,5) je Interovo srce. Imao je u ovoj sezoni neuobičajeno dug period u kome nije uspevao da bude na svom nivou, međutim u završnoj fazi smo videli onog pravog Barelu, pogotovo nakon debakla Azura u Zenici, kao da je neuspeh Italije u kvalifikacijama za Mundijal probudio iz zimskog sna vicekapitena Nerazura.

(©Reuters)

Petar Sučić (7) je počeo fantastično sezonu i možda pod tim utiskom velikih očekivanja koje je kreirao lebdi uverenje da je mogao i morao bolje. U svakom slučaju, sa Aleksandrom Stankovićem koji se vraća ovog leta, Inter ne mora da brine u narednih pet-šest godina za vezni red.

Denzel Damfris (7) bio je još jedna žrtva povreda. Holanđanin je preskočio dobar deo sezone i to onaj ključni kada se odlučivalo o Ligi šampiona. Odsustvo Holanđanina nije skupo plaćeno u Seriji A, ali jeste u LŠ. Koliko je važan Damfris za Inter videlo se kada ga nije bilo na terenu. Upravo to bi Marota i Ausilio morali da imaju na umu u sledećem prelaznom roku.

Jan Bisek (7) je počeo veoma loše sezonu, ali je onda uz Akanđija kao centralnog defanzivca počeo da popravlja učinak i u potpunosti je opravdao odluku kluba da ga ne prodaju. Danas Bisek vredi više, ali i zaslužuje da ostane i pored toga što s vremena na vreme ima amnezije.

Alesandro Bastoni (6,5) je odigrao dve različite sezone u jednoj. U njegovom slučaju se sve deli na ono pre simulacije faula od Kalulua i posle. Pre tog incidenta Bastoni je bio stub igre Intera, posle su kola krenula nizbrdo, uključujući i epizodu u Zenici.

Karlos Augusto (6,5) je čovek za sve uloge. Igrao je u ovoj sezoni i na desnom boku kada je Kivu bio očajan jer je Damfris bio povređen, a Luis Enrike je često bio ispod minimalnog nivoa. U svakom slučaju, Brazilac se pokazao kao dostojna zamena za Bastonija i Dimarka.

Henrik Mhitarjan (6,5) nije imao ulogu kao prethodnim sezonama jer su godine stigle i njega, a i konkurencija je postala mnogo jača sa Žjelinskim i Sučićem. Ipak, u stilu velikog profesionalca, kad god je Kivu imao potrebu da ga baci u vatru, odgovorio je na najbolji mogući način.

Boni (6,5) je, kao i Sučić, odlično počeo, a onda se, kako je prvenstvo odmicalo, gasio. Krenuo je u sezonu ispred Pija Espozita, da bi završio iza njega i pored toga što ga Kivu izuzetno ceni, toliko da ga oslovljavaju kao mezimca rumunskog stručnjaka.

Jan Zomer (6) nije bio onaj stari. Dalo se naslutiti na startu sezone, pogotovo protiv Juvea u Torinu. Nije bio dodatna vrednost u ovoj godini, ali odlazi iz Intera sa dva osvojena skudeta i jednim finalom Lige šampiona — malo li je?

Frančesko Ačerbi (6), sa naknadnom pameću, kad bi mogao, prihvatio bi poziv Simonea Inzagija da se preseli u Rijad prošlog leta. Koliko god bio “tvrda voćka“, ni Ačerbi nije odoleo godinama, ali je završio mnogo bolje nego što je bilo ko mogao da očekuje avanturu u Interu kada je prelazio iz Lacija pre četiri godine.

SERIJA A, 35. KOLO

Petak

Piza - Leče 1:2 (0:0)
/Leris 56 - Banda 52, Šedira 65/

Subota

Udineze - Torino 2:0 (1:0)
/Ehizibue 45+1, Kristensen 51/

Komo - Napoli 0:0

Atalanta - Đenova 0:0

Nedelja

Bolonja - Kaljari 0:0

Sasuolo - Milan 2:0 (1:0)
/Berardi 5, Lorijente 47/

Juventus - Verona 1:1 (0:1)
/Vlahović 62 - Bouvi 34/

Inter - Parma 2:0 (1:0)
/Tiram 45, Mhitarjan 80/

Ponedeljak

18.30: (2,95) Kremoneze (3,20) Lacio (2,50)

20.45: (1,55) Roma (4,20) Fjorentina (5,75)

***Kvote su podložne promenama