Sastali se Toni, Mekfratm i Big Rom i napravili žurku… A nije mafija u pitanju

Konte je imao svoje rezone. Neće igrati Evropu. To je u startu bila prednost u odnosu na konkurenciju. Tako mu je bilo i u Juventus, i u Čelsiju. De Laurentis? Navikao je sa osebujnim gazdama koji misle da sve znaju. Nagovorio ga je da potroši novca kao nikad u prethodne dve decenije za pojačanja. Ako hoćeš titulu, plati! I De Laurentis je pristao na ceh od 150.000.000 evra. Bez velikih zvezda. Platio je vojnike.

Međutim, Konte je odmah naišao na neočkivan problem u vidu prve zvezde Viktora Osimena koji se polakomio za velikim obećanjima iz Čelsija i Saudijske Arabije. Konte nije čekao nikakve pregovore, nije bilo tetošenja, milovanja i odmah je precrtao Nigerijca. Van tima, pa se snalazi… Na kraju je morao da ode u Galatasaraj.

(©Reuters)

Ali, trebalo je naći špica koji daje golove i pride nosi ekipu na leđima. Znao je čija snažna pleća taj teret mogu da podnesu. Na Romelua Lukakua, Lautara Martineza i bekove je osvojio titulu sa Interom. Argentinac mu je sada bio najveći rival, ali je zato pozvao Belgijanca da isto ponove u Napulju. Svestan da mu je karijera u stmoglavom padu baš od te sezone sa Konteom, Big Rom je prihvatio i manju platu da bi se opet vratio pod dobro poznat dril i fudbalski oživeo. Konte je od De Laurentisa tražio trojicu štopera, a dobio je dvojicu. Želeo je da iga ono svoje standardno sa vingbekovima i trojicom štopera pozadi.

Alesandra Bonđorna je planirao kao lidera i stub odbrane. I bio je u pravu. Bivši kapiten Torina je jedan od najpotcenjenijih štopera današnjice. Sjajno je komandovao odrbanom Napolitanaca u debitnatskoj sezoni… Od Rafe Marina iz Reala je Konte više očekivao, a dobio malo. Međutim, izvukao je maksimum od limitiranih štopera Rahmanija i Žezusa pa se neispunjena štoperska obećanja od De Laurentisa nisu osetila. Doduše, morao je i Konte da koriguje planove.

Ključ je bio u vezi. Hteo je tri motora na sredini koja neće stati ni u najtežim uslovima. Već je imao neumornog Lobotku, već se znalo da je Zambo Angiza svestran vezista koji gazduje sredinom terena u oba smera, ali falio mu je još jedan. Neko ko će sve to da radi, ali i da ulazi iz drugog plana i postiže golove. Prva želja je bio Milanovo dete Marko Brešanini posle sjajne sezone u Veroni. Sve je bilo dogovoreno, Brešanini je prošao i lekarske preglede, ali Napoli je odugovlačio sa transferom Jensa Kajustea i Brešanini je istog dana potpisao za Atalantu. Malo je reći da je Konte bio besan zbog takve neozbiljnosti kluba… A nezgodan je tip kad je besan.

Zato De Laurentis nije smeo da mu pokvari i plan B.

Cela Italija je bila šokirana kada je Konte zatražio dvojicu Škota iz Premijer lige. Iako je Skot Mektomini već konstantno bio svetla tačka u tužnom Mančesteru, oni to nisu umeli dovoljno da cene. Hteli su nešto atraktivnije i svetlucavije. Tako je to sa klupskom decom. Obično su tuđa slađa… Konte je jedva nagovorio De Laurentisa da kupi Škota, a kasnije i njegovog zemljaka Bilija Gilmora kao alternativu pomentuom trilingu.

(©Reuters)

Tada je bilo čudno zamisliti Mektominija u Seriji A, a godinu dana kasnije je on najbolji igrač lige. Danas je miljenik Napulja i Kampanje. Danas je brat! Iliti Skot Mekfratm (skraćenica od lokalne uzrečice “fratello mio”) kako ga zovu u Napulju jer im je teško da izgovore njegovo prezime u originalu. Kao što jedino Konte zna kako se rukuje oružjem zvanim Lukaku, tako je i u premijerligaškim danima primetio Metkominijev potencijal i konačno dočekao da ga ugrabi. Škot je sve radio: Driblao, pogađao, asistirao, skakao, tukao, uklizavao… Napoli je dobio svoje Hrabro srce da ga povede do konačne pobede. A najviše se rasteretio Zambo Angiza. Lobotka je uživao što konačno ne mora da trči za nekog drugog već samo za sebe. Napoli je u Mektominiju i Zambu dobio golove iz drugog plana koje Inter nije imao u Bareli i Mhitarjanu, pa i Čalhanogluu koji je pogađao u nekim drugim takmičenjima. Golove koji su donosili bodove.

Konte uvek igra sa jednim špicom i dva krila, pa ni ovde nije bio izuzetak. Ostanak Hviče Kvarachelije mu je bio jedan od uslova, pa je sa njim u timu lakše podneo i Matea Politana na drugom krilu kojeg nije baš mirisao ranije u Interu. Za svaki slučaj je doveden i nepredvidivi David Neres koji može da reši utakmicu ili sahrani ekipu. Posle razgovora sa Konteom i obećanja da se ide u napad na Skudeto, Hviča je pristao da ostane. Iz istog razloga je ostao i kapiten Di Lorenco. Samo što je Di Lorenco znao šta ga čeka sa Konteom, a Hviča i ne baš…

Istovremeno je Konte rasterao sve promašaje prethodnog direktora Đuntolija koji su izgledali kao da ih je AI doveo. Napoli se ekspresno ratosiljao Estigora, Lindstrema, Kajustea, Natana, Dendonkera… To su pojačanja iz nekog softvera i dobri igrači za neke druge trenere i klubove. Konte je tražio borce koje je on gledao i za koje zna šta mogu da mu pruže.

Kao kec na 10 mu je došao debakl u prvom kolu na gostovanju Veroni (0:3) da zategne uže do maksimum. Krenuo je sa trojicom pozadi bez pojačanja (falili su Bonđorno, Mektimonej, Lukaku, Gilmor…) i dokazao De Laurentisu da mora da investira do kraja letnje pijace. Usledila je ubeldjiva pobeda nad Bolonjom, ali i ludi preokret u nadoknadi vremena protiv Parme u kojem se videlo koliko je Konteov Napoli limitiran kvalitetom. Zato je u derbiju protiv Juventusa proemnio sistem na četvoricu pozadi i igrao na bod.

Sve do poečtka februara se držao sietema sa četvoricom pozadi i to je davalo rezultate. Tesne, ali pozitivne. Od 24 pobede u sezoni, Napoli je samo u sedam dao više od dva gola na meču. Čak 13 ih je ostavrio sa golom razlike. Bilo je mučno nekada ih gledati kako se pate i pokušavaju na silu da uguraju loptu u mrežu, ali je davalo rezultat.

(©Reuters)

I onda, usred sezone, kada su držali prvo mesto, Konte je dobio udarac od kojeg bi se teško oporavio neki drugi klub ili trener. Zamislite današnje trenerske zvezde u njegovoj situaciji. De Laurentis mu je zimskom prelaznom roku prodao najboljeg igrača Kvaracheliju. Gruzin je u toku sezone shvatio da Konteov fudbal nije ono što ga ispunjava i rešio da ode u PSŽ.

Ionako talentom limitiran tim je ostao bez jedinog u timu koji može da igra “1 na 2” i da izmisli gol. Da stavri budu gore, De Laurentis se nije ni potudio da dovede iole adekvtanu zamenu. Konte je dobio rashodovani Milanov otpadak Nou Okafora na kojeg u nastavku i nije računao. Hvičin odlazak se odmah osetio, Napoli je poečo da štuca i da sve teže pobeđuje, a loša partija protiv Udinezea i remi na “Maradoni” su naterali Kontea da usred sezone opet menja plan i vrati se na trojicu pozadi.

Išao je težak raspored, a Napoli je sa novom formacijom pobedio samo jednu od pet utakmica i izgubio prvo mesto. U tom periodu krize su upisali i remi kući protiv Intera koji je tada delovao razočaravajuće jer je iščupan u 90. minutu, ali će se kasnije ispostaviti kao ključni u šampionskoj trci.

Konte se vratio na 4-3-3, sačekao kikseve Intera i tesnim pobedama opet uspeo da se vrati na prvo mesto. Imao je sreću da ga remi u Parmi nije koštao pošto su Pedro i Lacio šokirali inter na Meaci, ali i zaslužio je negde tu sreću.

Baš u finišu sezone se videlo šta Napoliju znače Lukaku i Mektomini i zašto je Konte insistirao na njihovim dolascima. Natovarili su ekipu na leđa. Lukaku i Politano su doneli pobedu nad Milanom (2:1), Mekotmini sa dva i Lukaku sa jednim golom su doneli tri boda protiv Empolija (3:0), Mektomini je postigao jedini gol u Monci (1:0) i oba u Torinu (2:0). Konačno, sinoć u meću za titulu, obojica su dali po gol i potpisali Skudeto.

(©Reuters)

Napoli je u 2025. godini ostvario 11 prvenstvenih pobeda na kojima je dao 23 gola. Od ta 23 gola, Lukaku i Mektomini su dali 16! Samo u dve od 11 pobeda se nisu uspisali u strelce. U tom periodu su Raspadori i Zambo Angiza dali po dva, Politano i Neres po jedan gol. Možda i najbolji pokazatelj čija je ovo titula i što je Konte letos toliko insistirao na njima dvojici.

Prve dve titule u istoriji Napolija su bile titule jednog čoveka – Dijega Maradone. On je Napolitance oslobodio stega, kompleksa niže vrednosti i frustracija. Iskočili su kao kokice kada se otvori šerpa. Pokazao im je da mogu. Od odlaska božanstvenog Dijega, Napulj je prošao neke od najcrnjih perioda u istoriji kluba i pre 21 godinu bankrotirao kao trećeligaš. Tada ga je kupio filmski magnat Aurelio De Laurentis, udahnuo mu život, ulagao dve decenije i dočekao sinoć i drugi Skudeto.

Možda i slađi nego onaj prethodni sa Spaletijem koji je osvojen na polovini sezone. Dramaturgija ludog finiša sezone, izjednačenost rivala i neizvesnost do poslednjeg kola su ovaj Konteov Skudeto svrstali među one koji će se pamtiti. Ne po lepoj igri, koliko po sposobnosti i trenerskoj ideji i hrabrosti da se iz objektivno limitiranog tima iscedi svaka kap kvaliteta.

Zato i sluti na kraj jer Konte pod ovim uslovima neće ostati u Napulju… Ili će mu De Laurentis dati resurse da stvori jači tim i takmiči se na više frontova ili će se vratiti u Juventus da opet pravi čistku i podiže ruševine slavnog kluba.