Sedmorica mladih Dejana Stankovića: Kakav je Zvezdin plan?
Vreme čitanja: 7min | pon. 30.11.20. | 16:59
Povodom debija 16–godišnjeg Marka Lazetića i festivala crveno-belih pitomaca protiv Rada
Dovoljna je bila utakmica protiv Rada, objektivno mnogo slabijeg rivala, nedostojnog da bude i vrlo dobar sparing partner, da se pojavi iskra u očima navijača Crvene zvezde. Možemo sada da pričamo o dugoročnoj viziji, dalekovidosti aktuelne uprave kluba sa Marakane, ali sedmorica bonus igrača u finišu susreta sa Radom predstavljaju poklapanje pogleda šefa stručnog štaba Dejana Stankovića i najužeg rukovodstva kluba. Kao neko ko je odgojen u Ljutice Bogdana, trener Crvene zvezde je zapravo predodređen da deci kluba daje akontaciono poverenje, možda i preko reda i preko zasluga. Jer i on je tako postao Dejan Stanković.
Sa druge strane, pik karijere Zvezdana Terzića, koliko i ona noć u Salcburgu, predstavljao je menadžersko- poslovni dar u OFK Beogradu kada je imao komociju da regrtuje mlade snage od Horgoša do Surdulice i skida ih ispred nosa večitim rivalima. I da od njih pravi ozbiljnu robu i devizne milionere... Mogao je da istrpi saplitanje o loptu i groteksne poteze Branislava Ivanovića na blatnjavom terenu Stare Karaburme, ili školovanje Slobodana Rajkovića od strane Nikole Žigića u epskoj borbi za trofej Kupa 2006. godine. Toga teško da može da ima u Crvenoj zvezdi, jer se traži sve i odmah, što smo videli po primeru Erakovića posle večitog derbija, koga je od zaborava zaštitila očinska šapa Dejana Stankovića. Ali pandemija virusa korona uticala je da se crveno-beli zakače na voz sopstvenih proizvoda. Jer će Zvezdan Terzić, Dejan Stanković i Mitar Mrkela uvek dići ruku za mlade snage. Prvi što to prepoznaju veliki evropski klubovi željni jeftine robe, drugi što mu u oku i dalje igra iskra Zvezdinog deteta, treći što mu je to bio opis posla u FSS.
Izabrane vesti
ZLATIBORSKI RIŠELJE I DECA IZ ČIČA TOMINE KOLIBE
Posledica svega toga je obično-neobično novembarsko veče 2020.godine u Ljutice Bogdana, kada je Crvena zvezda u rutinskoj pobedi nad Radom meč završila sa sedmoricom bonus igrača. Od toga su petorica produkti omladinske škole: Gavrić, Nikolić, Radulović, Eraković i debitant rođen 2004. godine Marko Lazetić, napadač koji bi prema svim paramterima mogao da napravi ozbiljnu karijeru i možda obori visinu transfera Nemanje Radonjića. Iz Rada je došao Njegoš Petrović, dok je skauting služba kluba leta 2019. godine prepoznala mladog crnogorskog reprezentativca Nikolu Krstovića, kao snagu koju treba čekati.
Podatak za ponos, ali iza jedne sasvim obične utakmice protiv Rada krije se ključno i esencijalno pitanje: Kakav je plan Crvene zvezde sa snagama koje dolaze, posebno što šansu iza ugla čekaju Odada i Stanković, kao i momci iz klase 2004. i 2005. godište?
Izbor urednika
Na stranu populizam i lakomislene misli da svako ko nosi zvanje Zvezdinog deteta zaslužuje šansu u klubu koji ambicijama i pritiskom jede i iskusne igrače. To je laička mantra. Činjenica je da je Crvena zvezda u poslednjih 40 godina imala samo nekoliko vanserijskih generacija omladinaca. Čuveni uzurpator srpskog fudbala, zlatiborski Rišelje, Milovan Đorić radio je velike stvari sa timom čiji je su perjanice bila braća Đurovski i Žarko Đurović. Odlično ih je selektirao, spartanskim radom čeličio za seniorski fudbal, kasnije ih vodio u Čukarički. I napravio je nešto opipljivo, dok nije skrenuo na put predvodnika glasačkih mašina i večite pozicije.
Zatim je bila ona Pižonova generacija sa Dejanom Stankovićem kao najvrednijim eksponatom, tim koji je klubu dao sedmoricu kapitena. Znate sigurno ko je bio deo te magične omladinske ekipe, sposobne da sezonu završi sa 150 postignutih golova. Bila su i ona deca iz Čiča Tomine kolibe (Mrđa, Janković, Basta, Perović), te poslednji serijski pupoljci. Govorimo o klasi Luke Jovića, Marka Grujića, Mihaila Ristića i Vukašina Jovanovića. Ovi poslednji su zbirno doneli klubu 15.000.000 evra i spontano, ne želeći to da rade, doneli finansijsku stabilizaciju, gorivo koje je bilo dovoljno da se dobrom transfer politikom Zvezda vine do statusa redovnog učesnika UEFA grupa.
Bilo je u međuvremenu odličnih igrača, sijaset pojedinaca koji od Crvene zvezde nisu dobili majčinski dodir i očevu zaštitu, ali nije bilo ovakvog pljuska talenata koji su u seriji dobijali šansu. I da se vratimo na esencijalnu misao: teško je očekivati da će oni još dugo terati loptu u dresu matičnog kluba, a još teže da će svi zajedno imati zvanje standardnih igrača. To je, napisali smo već, kategorija naučne fantastike u klubu kao što je Crvena zvezda. Ali Dejan Stanković je, uz nesebičnu pomoć rukovodstva kluba, pokrenuo točak i dao veru navijačima da će posle pandemije virusa korona sa osmehom dolaziti na stadion. I gledati decu kluba, koje će neko da istrpi.
„Znam ja koliko su navijači željni Zvedine dece. Život sam proveo ovde. Ali, hajde budite iskreni i vi. Da li biste mi dali podršku da ja kao glavni čovek sportskog sektora izađem pred Vas i kažem da ćemo igrati sa Zvezdinom decom. I po cenu da pet godina ne bude titule. Ajaks je kroz istoriju to radio nekoliko puta. Mislite da bi ovde bilo strpljenja za tako nešto“, upitao je na jednom neformalnom sastanku Mitar Mrkela pojedine novinare beogradskih redakcija.
KO ĆE MORATI PRVI DA SPAKUJE DEČAČKI RANAC?
Jedinstven odgovor nije – dobio. Jer ga nema. Ali je isto tako jasno da je produkte omladinske škole, u ovoj ligi kakva je naša, lako kaliti uz momke koji mogu da ih čine boljim. A takve Crvena zvezda ima u Degeneku, Rodiću, El Fardu Benu, Kataiju i Falčineliju. Uostalom i Mičel Donald je tutorisao Marka Grujića i uticao da se Jirgen Klop lati telefona i pozove momka sa Bulbuldera. I tada je to delovalo kao naučna fantastika.
Aktuelni trener Crvene zvezde Dejan Stanković uspeo je da u klancu velikih izazova na dozeru sopstvenog osećaja pronađe pravu meru i zadovolji sve potrebe kluba. Uspeo je da meč sa Gentom završi sa četvoricom produkata omladinske škole, i da krug proširi u apostrofiranom duelu sa Radom. Međutim, čarobnjaštvo u tom pogledu Dejan Stanković će tek morati da demonstira. Mladi po godinama, ali gledajući savremene tendencije Njegoš Petrović, Veljko Nikolić i Željko Gavrić, već su veterani kada je reč o bitisanju u prvom i oko prvog tima. Suludo, jako suludo zvuči ova prethodna konstatacija, ali je prosto – tako. Pomenuta trojka će već tokom zimskog, a naročito narednog letnjeg prelaznog roka morati da računa na ekspresno pakovanje. I nepopularnu meru prodaje, ali meru koja je jedina moguća. Nije bilo vreme da braća Ilić potegnu put Sitija, ali zahvaljući obeštećenju od 5.000.000 evra, Crvena zvezda je napravila sjajne stvari u letnjem prelaznom roku 2017. godine. Došli su Milan Borjan, Branko Jovičić, Aleksandar Pešić, Nemanja Radonjić, Nenad Krstičić, Vujadin Savić i Filip Stojković...
PROBLEMI SA TRBUŠNIM ZIDOM I ODLUKA DA LAZETIĆ IGRA SA DVE GODINE STARIJOM GENERACIJOM
Neko od sedmorice mladih brzo će otići, ali pitanje je kakav razvoj Crvena zvezda može da ponudi Andriji Raduloviću i 16- godišnjem Marku Lazetiću. Gledajući prirodni sled događaja Radulović se nameće kao alternativa za sve što je uradio njegov godinu dana stariji kolega Željko Gavrić. Čarobnu levu nogu prepoznali su brojni skauti inostranih klubova, još novembarskog dana 2019. godine kada je momak iz Kotora pogodio malu mrežu omladinaca Totenhema. I elektronskim navođenjem centaršuta asistirao protiv Bajerna. Omladinski reprezentativac Srbije ima kratkoročan ugovor sa crveno-belima do 2022. godine, i sigurno očekuje da čuje plan razvoja. Tačka sporenja postojala je pre 12 meseci i kada je u pitanju Željko Gavrić, ali je dobio garancije da će imati pristojnu minutažu. I on i njegov zastupnik (inače rođeni brat Aleksandra Kolarova).
Javnosti je najzanimljiviji najmlađi, ali u perspektivi verovatno najvredniji Marko Lazetić. Malo je nedostajalo da napadač 2004. godine ponovi poduhvat Luke Jovića i na debiju postigne prvenac, sa svega 16 godina. Iako je osetio miris seniorskog fudbala, teško je očekivati da će se Marko, inače bratanac Nikole i Žarka Lazetića, ustaliti u protokolu Dejana Stankovića. Ima potporu u vanserijskom talentu, ali... U njegovom razvoju prosto ne sme da bude greške. Posebno što ima problem sa trbušnim zidom, koji će biti rešen hiruškim putem čim Lazetić proslavi punoletstvo. Problemi sa povredama su jedina mana koja se apostrofira uz ime 190 centimetara visokog napadača. Ostalo je sve za – 10.
Kada je u pionirskoj selekciji nemilosrdno davao golove, prvi trener Zvezdine škole Nikola Jelić je došao na revolicionarnu ideju. Zahtevao je da se Marko Lazetić prekomanduje u dve godine stariju generaciju kako bi sa fizički jačim štoperima proveravao potencijal. Rezultati su bili odlični. Kretanjem Gorana Drulića, najmlađi primerak fudbalske porodice Lazetić, je nastavio da dominira i demonstira jak ego i još jači karakter. Dešavalo se da ga jedan od trenera, Marko Neđić, izriba zbog tri promašena zicera u prvom poluvremenu... Ali Lazetić se hranio tim kritikama u kadetskim danima (još može da igra u toj konkurenciji), popravljao utisak stopostotnim učinkom u drugom poluvremenu. Stigao čak i da debituje za omladince u Ligi šampiona.
IZRAŽEN EGO TALENTOVANOG NAPADAČA I BUBICE RADOVANJA
Za sada je sve išlo odlično u njegovom razvoju, mada je Slavoljub Đorđević pokušavao da mu izbije bubice radovanja u stilu Kristijana Ronalda... Sve je to proces koji bi na kraju morao da rezultira igrom u kontinuitetu za prvi tim, brojnim golovima i velikom prodajom kao šlagom na torti. Jer takvi kao Marko Lazetić se ne rađaju svakog dana. Jer pored instinkta ima spretnost u situacijama jedan na dva i jedan na tri.
Zvezda će biti na ozbiljnom ispitu, da proneđe pravu meru i udari završi „tač“ razvoja kontigenta talentovanih igrača. Sedmorica su tu, na proleće će sasvim sigurno debitovati Odada i vezista Stanković, rođen 2003. godine. I o njemu se priča u superlativu, koliko i o Lazetiću. Tu je i Mateja Bačanin.