Sloboda, mnogo skupa reč u Paragvaju
Vreme čitanja: 8min | sub. 05.12.20. | 22:46
Libertad je nastao na temeljima revolucije, a kroz više od jednog veka istorije uspeo je da se poziionira kao jedan od najtrofejnijih timova u zemlji
Libertad ili sloboda. Reč koja je u Paragvaju bila zlata vredna početkom prve decenije 20. veka. Otuda je i bila inspiracija kada je osnovan fudbalski klub u Asunsionu, u predgrađu glavnog grada zvanom Taruma, gde se okupljala omladina, ne samo radi fudbala, već i zbog mnogih kulturnih dešavanja.
Godila 1905. bila je godina velikih promena u Paragvaju. Desila se Pobednička revolucija, čiji su protagonisti došli godinu dana ranije iz argentinske prestonice Buenos Ajresa, i srušili su do tada vladajuću stranku Kolorado, i na njeno mesto postavili novoformiranu Liberalnu partiju. Reči kao što su sloboda, demokrtija i jednakost postale su moderne i gotovo da su bile sastavni deo rečnika svakog građanina Paragvaja. U toj sredini grupa mladih, koja je radila na brodu zvanom Libertad došla je na ideju o stvaranju fudbalskog kluba.
Izabrane vesti
Lider omladinske grupe bio je Huan Manuel Sosa, koji je predložio uprvo ime broda, dok je jedan deo društva predložio da tim bude nazvan Deportivo Paragvaj. Ipak, preovladao je predlog mladog Sose. Ideja je definitivno zaživela 30. jula 1905. godine, i to je datum koji se uzima za osnivanje kluba, a prvi predsednik, naravno, bio je vođa omladinske grupe Manuel Sosa, dok je za prvog kapitena proglašen Basilijano Viljamajor.
Libertad je sa 20 osvojenih šampionskih titula treći klub na večitoj listi paragvajske Primere, a poznat je pod nadimcima Gumarelo ili Repoljeros. Osnovne boje su crna i bela, u vertikalnim prugama, a nastupa na stadionu Dr Nikolas Leoz kapaciteta 12.000 mesta. Večiti rival mu je Guarani, i njihovi dvoboji karakterišu se kao Clásico Capitalino. Pored već pomenutog, višedecenijsko rivalstvo Libertad gaji sa Olimpijom, a ti susreti poznati su kao Clásico Blanco y Negro, odnosno crno-beli klasiko.
Prva fudbalska utakmica u kojoj je Libertad učestvovao odigrala se 20. avgusta godine osnivanja, protiv Olimpije, a igrači Gumarela pojavili su se tada u belim majicama sa našivenim vertikalnim crnim prugama. Inače, to je bilo delo i rad njihovih majki i sestara. Meč je završen rezultatom 1:1. Premijerna pobeda došla je nekoliko dana kasnije u, takođe, prijateljskom susretu protiv Nasionala, 1:0.
Krajem iste godine klub je dobio parcele za izgradnju stadiona u Tujukuji, mesto na kome se nalazi i danas. To jedan od najlepših krajeva Asunsiona, inače poklon dela imanja koje je pripadao porodici Andreani, čiji su članovi u tim ranim godinama nastupali za Libertad. Samo ime Tujukuja, vodi poreklo od reči Guarani indijanaca za blato.
Postoje dve verzije priče o tome kako je nastao nadimak kluba. Prva kaže da je reč Gumarelo nastala u jednom italijansko-argentinskom stripu, gde se glavni junak tako zove, a delo je novinara Antonija Franieceviča, dok druga verzija kaže da je reč usvojena od spojenih prezimena Gummaresi i Nuzzarellodve, dve porodice koje su brojale najveći broj fanova kluba. Drugi nadimak je Repoljeros, što bi u slobodnom prevodu zanačilo Kupusari, jer su se nekada gde se sada nalaze klupske prostorije i stadion, nalazila polja gde se sadio kupus.
Paragvajska Primera divizija počela je da se igra 1906. godine, i tada je brojala šest klubova među kojima je bio i Libertad, čime se ovaj tim smatra jednim od osnivača elitnog ranga. Libertad je svoju istorijsku prvu titulu nacionalnog šampiona osvojio 1910. godine, nakon što je u finalu sa 3:2 savladao klub Atlantida na stadionu General Bernardo Kabaljero. Naredne godine totalna suprotnost. Kupusari su završili na poslednjem mestu, ne toliko zbog loše igre, koliko zbog negodovanja protiv zvaničnog fudbalskog saveza, te se iste 1911. godine nekoliko klubova izdvojilo iz Primere i sa nekolicinom novonastalih timova osnovalo paralelnu Ligu Sentenario, koja se igrala do 1917. godine kada je Libertad ponovo prihvatio da igra u zvaničnoj nacionalnoj ligi. Iste godine Libertad dolazi do svoje druge nacionalne titule, savladavši u finalu Olimpiju minimalnim rezultatom. Tri godine kasnije upisana je i treća titula.
U prvenstvu igranom 1930. godine savez je odlučio da poveća broj klubova sa 10 na 14, šampionat je počeo tek 21. septembra zbog održavanja prvog Svetskog prvenstva u susednom Urugvaju. Sistem se igrao jednokružno. Finiš prvensta bio je dramatičan, u poslednje kolo koje se igralo 23. novembra River Plejt (da, postoji i u Paragvaju) je ušao sa 21 bodom i kod kuće je igrao sa Olimpijom, protiv koje mu je bilo dovoljno da ostvari remi kako bi došao do prve šampionske krune. Međutim, poražen je 1:3, dok je tada drugoplasirani Libertad sa 20 bodova gostovao Presidente Alvearu i pobedio sa 2:1, dokopavši se tako četvrte nacionalne titule.
Profesionalna era paragvajskog fudbala počela je 1935. godine, a Libertad je na svoju prvu titulu u novonastaloj eri čekao osam godina, kada je u 1943. završio sa čak osam bodova više od drugoplasirane Olimpije. U poslednje kolo 1945. Gumarelo je ušao kao drugi tim na tabeli sa bodom manje od Sero Portenja. Upravo sa njim sastali su se crno-beli u finalnom kolu i pobedili ga sa neverovatnih 5:0, čime su ih preskočili na tabeli i upisali drugu titulu u profesionalnoj epohi, sedmu u istoriji.
Može se reći da su pedesete godine prošlog veka bile veoma povoljne po Libertad, za čije ime se čulo daleko van granica Paragvaja. Tokom ovog perioda klub je bio čak šest puta viceprvak, a 1955. godina smatra se njegovim istorijskim vrhuncem, kada je bio praktično nepobediv. Libertad je osvojio titulu bez izgubljenog meča, i postao prvi kome je to pošlo zarukom.
Iste godine u Asunsion na prijateljski meč stigao je argentinski River, sa svim svojim zvezdama tog doba. Bili su tu Karizo, Prado, Valter Gomez, Sivori i verovatno daleko najpoznatiji Anhel Labruna, čovek koji je drugi strelac na večnoj listi argentinske Primere, sa 321 postignutim golom. I pored svih tih silnih imena, Libertad je bukvalno rasturio River sa 5:1. Interesantno, u čast 100 godina od osnivanja kluba 2005. godine, na nacionalnoj poštanskoj markici Paragvaja, stajala je upravo slika generacije Libertada iz 1955. godine.
U julu 1962. moćni katalonski klub bio je na turneji po Južnoj Americi. Barselona je tih godina u svojim redovima imala Eulohija Martinesa, bivšeg igrača Libertada, potom Kajetana Rea Ramireza, urugvajskog Luisa Kubilju i čuvenog Šandora Kočiša, nekadašnjeg reprezentativca Mađarske. Građani Asunsiona prvi put mogli su da vide svetske fudbalske zvezda u prijateljskom klinču sa njihovim Libertadom. Meč je završen pobedom Katalonaca 2:1.
Prvo internacionalno učešće za Libertad bilo je u Kopa Libertadoresu 1977. godine, koje je izborio sedmom po redu nacionalnom titulom godinu dana ranije. Tadašnji format najprestižnijeg klupskog takmičenja Južne Amerike sadržao je 16 klubova. Prva faza inače, grupna, sastojala se iz pet grupa sa po četiri tima u svakoj. Libertad se nalazio u društvu sa sa sunarodnikom Olimpijom i čileanskim klubovima Universidad de Čile i Everton. Gumarelo grupu završava kao prvoplasirani sa dva boda vise od čileanskih Univerzijalaca i odlazi u narednu fazu, gde su se ponovo formirale dve grupe sa po tri kluba. Libertad je nažalost grupu završio kao poslednji sa samo jednom pobedom nad Deportivom iz Kalija, dok je Boka prošla kao prva i na kraju postala vladar kontinenta.
Posle osvojene sedme titule nacionalnog šampiona 1976. godine Libertad je dugo čekao na sledeće lovorike. U međuvremenu, pre osvajanja dugo očekivane titule Kupusari su prošči kroz najteži period u klupskoj istoriji, jer su prvi put ispali iz elitnog ranga 1998. godine. Ali, nisu se dugo zadržali u Intermedija diviziji koju su igrali samo dve godine i koju su osvojili 2000. izborivši promociju i povratak u najjači rang takmičenja. I od tada, može se reći, počinje zlatno doba kluba iz Asunsiona.
Posle 26 godina čekanja, deveta titula šampiona konačno je došla 2002., kada su crno-beli u finalu savladali Sero Portenjo ukupnim rezultatom 3:1. Libertad je i naredne godine postao šampion, iste te 2003. godine uspeva da stigne do četvrtfinala Kopa Sudamerikane, gde je poražen od argentinskog Rivera. Narednih godina uspesi se samo nižu za klub iz nekadašnjeg kupusišta. Tokom 2006. ponovo je postao nacionalni prvak, a iste godine uspeva da dođe čak do polufinala Kopa Libertadores, gde je poražen od budućeg šampiona, brazilskog Internasionala.
Uspeha nikad dovoljno, pa su tako Repoljerosi narednih pet godina uzastopno bili krunisani u Paragvaju (2007, 2008 Apertura, 2008 Klausura, 2009. i 2010.), uz malu pauzu, pa ponovo 2012. u formatu Klausura. U Kopa Sudamerikani 2013, Libertad je dospeo do polufinala, ali i ovoga puta je izgubio, sada od Lanusa, koji je kasnije osvojio takmičenje.
Uspešan niz se nastavio i 2014. godine kada je Gumarelo osvojili i Aperturu i Klausuru. Dve godine kasnije osvojena je 19. titula, koja je omugućila ponovno okupljanje u probranom društvu Zelenog kontinenta. Ipak Libertad nije uspeo da prođe u narednu rundu, završivši grupnu fazu na trećem mestu, iza Godoj Kruza i prvoplasiranog Atletiko Mineira. Kao trećeplasiran klub svoje nastupe izmestio je u drugo po jačini takmičenje južnoameričkog klupskog fudbala, gde je uspeo da dođe do polufinala. I, ponovo - baš mu se ne da - je izgubio, od kasnije, naravno, pobednika takmičenja Independijentea iz Aveljanede.
Poslednja i jubilarna 20. nacionalna titula, došla je u formatu Apertura za 2017. godinu, koju su Kupusari završili sa samo bodom prednosti nad Guaranijem. Neposredno posle tog uspeha u klub je stigao Oskar Kardozo, nekadašnja vedeta Benfike, Trabzona i Olimpijakosa, i reprezentativac Paragvaja.
Ipak, i pored 55 pogodaka na 126 susreta u svim takmičenja Kardozo je sa Libertadom osvojio samo Kup. Ove sezone crno-beli su Aperturu okončali na trećem mestu, ali tek imaju priliku da naprave nešto veliko. Klausura je u toku, bliži joj se kraj ligaškog dela u kome su Kupusari četvrtoplasirani i bore se za što bolju poziciju pred plej-of.
Paralelno preskaču prepreke u Kopa Libertadores, gde su uspeli da se plasiraju među osam najboljih, a rival im je Palmeiras. Prvi duel četvrtfinala u najjačem takmičenju Južne Amerike na programu je kroz tri dana u Asunsionu, a već noćas ekipa Gustava Moriniga ima uvertiru sa Sportivom Lukenjom u okviru 9. kola Klausure (00.45). Prema nekim najavama kormilar crno-belih će na teren da pošalje izmešan sastav, kako bi sačuvao glavne adute za brazilskog velikana...
PARAGVAJ 1, KLAUSURA - 9. KOLO
Subota
Heneral Dijaz - River Plejt u toku
Nedelja
00.45: (4,60) Sportivo Lukenjo (3,50) Libertad (1,73)
14.00: (2,90) 12 Oktobar (3,15) Guairenja (2,40)
22.15: (2,50) San Lorenco (3,20) Sol Amerika (2,70)
Ponedeljak
00.30: (3,25) Guarani (3,15) Olimpija (2,20)
23.55: (3,10) Nasional (3,10) Sero Portenjo (2,30)
*** kvote su podložne promenama
Piše: Đorđe RADONJIĆ