Slučaj Vasilija Kostova: Sve je ovo normalno...

To je, prosto, Crvena zvezda. Slavlje izazvano pobedom u Malmeu, koje je donelo četvrto evropsko proleće srpskom šampionu u poslednjih devet godina, trajalo je i koliko zadržavanje na aerodromskom gejtu trećeg po veličini grada u Švedskoj. Pojedini igrači Crvene zvezde su uz pomoć “blutut“ zvučnika odvrnuli novije hitove folk scene, sportski direktor Mitar Mrkela je bio zagledan u tabelu i poslovično oprezan pravio potencijalne kalkulacije, bilo je i nazdravljanja.

Bilo je, potom u avionu za Beograd, i vrlo dirljivih i emotivnih scena, kao kada su domaći igrači u nekadašnjem treneru košarkaške selekcije prepoznali talismana i odali mu priznanje za sve urađeno na Malom Kalemegdanu:
“Radonjić Dejan, jedan je Radonjić Dejan“, orilo se iz repa aviona gde su bili smešteni najiskusniji igrači Crvene zvezde.

Međutim, znaju na Marakani, toliko su već prisutni u kancelarijama najvećeg srpskog kluba, da će već danas morati da dođu na posao sa zaskukanim rukavinama i bistrim mislima... Jer u trenucima sreće treba biti najoprezniji. Opasnost zna da vreba. Sećate se sigurno utakmice u Poznanju kada je Crvena zvezde pregazila Leh i istakla kandidaturu za lagan ulazak u Ligu šampiona, a potom krenula u slobodan pad spletom sopstvenih grepaka i nesreće zvane treći žuti karton za Radeta Krunića.

Sigurno razmišljaju na Marakani da li je i u kojoj meri ovom timu potrebna nagradnja, ko će dobiti ponude do kraja prelaznog roka, da li će Džej Enem i Daglas Ovusu leći kao poslednja kockica parketa u mozaiku Dejana Stankovića. Biće tu i vrlo teških tema. Na primer kako što duže sačuvati bekovski tandem Nair Tiknizijan- Jung Vu Seol? Tačno je da je Jermen sklon oscilacijama i defanzivnoj prljavštini, ali videlo u Malmeu kako treba da deluje moderan fudbaler ozbiljnih motoričkih sposbnosti. Korejac sa izlaznom klauzulom je posebna priča. Taj može da pogreši, ali neće da vas izda...

Dobro, i da se ne lažemo jedna od tema je i Vasilije Kostov. Ne kao ličnost sa ozbiljno poraslim akcijama na berzi fudbalskih talenata, već kao produkt škole koja je mnogo toga dala klubu poslednjih godinama. U tom umerenom slavlju na aerodromu u Malmeu, možda je najlepše bilo direktoru škole Crvene zvezde Nkoli Jeliću. Oči su mu bile na vici suza dok je primao čestitke sa svih strana posle partije momka rođenog 2008. godine.
“Ima li neko da je ponosniji na mene. Šta kažeš, kako je odigrao mali?“, obratio se Jelić izveštaču Mozzart Sporta u neformalnom razgovoru.

Verovatno je u četvrtak veče bilo iznenađenih svemu što je na terenu radio Vasilije Kostov, pred očima brojnih evropskih skauta. Gol je čista posledica osećaja za prostor, i napada na drugu stativu, što je azbuka za igrača na njegovoj poziciji. U velikoj većini ostalih akcija personifikovan je elitni talenat.

Mogućnost da se zadrži lopta pod presingom rivala u opasnoj zoni. Usmerni prijem koji je, bar u Crvenoj zvezdi, dugo godina bio neizostavni deo igre Mirka Ivanića i Aleksandra Kataija. Žar da se pobije i podigne adrenalin navijača do tačke ključanja, da nosi loptu sa spuštenim štucnama u finišu meča kao Vladimir Jugović. Da ne prepoznaje umor. Ova stavka je deo karaktera sa kojim se čovek rađa, koji je Vasa već demonstirao protiv Porta kada je posle izjednačenja tražio od saigrača da idu po loptu kako bi srpskišampion krenuo po drugi gol.

Vasa Kostov nije navikao da ga tlače u mlađim kategorijama. On je bio taj koji tlače i sa tom premisom će igrati svaki naredni meč

Bio je mladi Zvezdin vezista iznenađenje i za španskog stručnjaka na klupi Malmea, koji je u jednom trenutku odustao od namere da se rizikuje prilikom dodira Vasilija Kostova u opasnoj zoni. Nisu mu Šveđani razbili mlečne zube, već je on rasturio pokušaj njihovog presinga. Na primer kao kada je odigrao bez gledanja za Vladimira Lučića.