Srbiji preti višegodišnji vakuum: Ko je realan potencijal za Veljka Paunovića?

Nije baš da na takve lekcije nismo navikli, pošto nas na završnim predstavama Prvenstva Evrope za igrače do 21 godine nema još od 2019. godine. Menjale su se generacije, dobijalo je šansu „i kuso i repato” na selektorskoj funkciji, nekada jednostavno nije bilo kvaliteta... Sve dok plamičak nade nisu upalili dečaci rođeni između 2005. i 2008. godine, koji su na dva kadetska prvenstva Evrope, pod vođstvom Jovana Damjanovića i Radovana Krivokapića, igrali polufinala.

Od milošte nazvana „deca cveća”, čije potencijalno sazrevanje treba da označi novu epohu u srpskom fudbalu. Jer je većina njih tokom omladinskog staža predstavljala istinske potencijale. Međutim, poraz mlade reprezentacije Srbije od Rusije, uz očajnu partiju u prvih 45 minuta, predstavlja još jednu u nizu opomena za sportski sektor zdanja na Terazijama 35. Da, znamo da nas čekaju izbori u FSS-u i da sada svi imaju prečih briga, ali Srbiji, ako se ne promene bar neke stvari, preti višegodišnji vakuum. Neće nam biti jedini problem što četa Veljka Paunovića izgleda loše u Ligi nacija.

Dakle, mladi Rusi su, posebno u prvom poluvremenu, fizički i trkački pojeli reprezentaciju Srbije u Staroj Pazovi. Bila je to ona slika koju ne želimo da gledamo, mnogo puta viđena trka „fiće” i „ferarija”. Obraz je sačuvan u drugom poluvremenu, ali je opor utisak ostao.

Ostao je zbog činjenice da sedam meseci pre Prvenstva Evrope za mlade selekcije, čiji je Srbija domaćin, ne izgleda da možemo da napravimo tim za ozbiljno takmičenje. Mlada selekcija je bila zamorče odluka, nekako se prethodnih godinu dana nalazila u međuprostoru odluka sportskog sektora FSS-a. Najbolji su išli u A tim, a oni među najboljima su se spuštali, kada god su mogli, u omladinsku selekciju, jer je postojala realna mogućnost da „klasa 2007” napravi ozbiljan rezultat. Da ne govorimo o izboru rivala i o tome što je blaga neozbiljnost pokazana odlukom da se Aleksandar Kolarov pusti u Inter. Posao je dobio Zoran Mirković. I do sada je igrao dva puta sa Kirgistanom, dva puta sa Irakom, a još jednom će se sastati sa Rusijom. Da, sa timom koji nas je pojeo za doručak u Pazovi, iako ne pripada ni prvom, ni drugom ešalonu najboljih selekcija na Starom kontinentu.

Ono što je možda jedina pozitiva jeste suva činjenica da bi na papiru mlada selekcija Srbije mogla da ima preozbiljan sastav. Mogao bi za Prvenstvo Evrope Zoran Mirković da priključi iz A tima Ognjena Mimovića, Kostu Nedeljkovića, Nikolu Simića, Petra Sukačeva, Aleksandra Stankovića, Vanju Dragojevića, Stefana Džodića, Vasilija Kostova, Jovana Miloševića, Stefana Bukinca i Mihajla Cvetkovića. Imalo bi šta da se probere iz mlađih selekcija, ako se to tako može nazvati. Nejasan je status Andrije Maksimovića, zvanično obrazloženje glasi da ga Red Bul Lajpcig nije pustio na okupljanje mlade selekcije. Nezvanično se pominje njegov otpor usled činjenice da ga je ignorisao Veljko Paunović. Čeka se oporavak od povrede Adema Avdića, a sigurni smo da bi se našlo mesta i za Veljka Milosavljevića čim izleči prednju ložu i postane deo takmičarskog tima Bornmuta. Tu bi još sigurno bio Vasilije Novičić, kao i Stefan Leković, koji je pre povrede nosio kapitensku traku.

KOD POPOVIĆA I JOVANOVIĆA NE BI SMELO DA BUDE GREŠKE

Veliki znak pitanja stoji kod dvojice momaka koje moramo da čekamo. Možda i nevoljno da im progledamo kroz prste. Prvi je Lazar Jovanović, nesumnjivo profil igrača potreban i A selekciji. Natprirodno nadaren, ali psihološki još nezreo da mu se pruži šansa u kontinuitetu. Uostalom, Bata Mirković ga je odstranio iz takmičarske selekcije uoči duela sa Irakom i Rusijom. I nije mu to prva greška, i ranije je nailazio na džombe pod vođstvom Aleksandra Lukovića i Vladana Milojevića. Klasičan divlji pastuv srpskog fudbala, čije vreme može da prođe pre nego što je i došlo. Moraće u FSS-u da razmisle o njegovom razvoju, jer nam je – potreban. Na dobrom putu je Matija Popović. Posle izgubljenih godina u Napoliju i Primaveri tog tima, nekada najveći potencijal Partizana počeo je da igra ozbiljan fudbal. Daje golove i asistira u dresu moskovskog CSKA. Njegov problem je što mu je praktično ovo prva velika sezona u seniorskom fudbalu. Ali jedan je od onih kod kojih ne bi smelo da bude greške. Ljudi iz Crvene zvezde i danas ne mogu da prebole što ga nisu doveli na Marakanu i priključili ga zlatnim dečacima iz klase 2007. Tu je i Mihajlo Ivanović, kao i Vanja Vlahović.

Postoji ideja unutar FSS-a – mada se ne zna ko će dobiti fudbalske izbore – da svi koji mogu igraju na Prvenstvu Evrope za mlade selekcije. Da se novoj generaciji tako da podstrek i samopouzdanje kako bi u jednom trenutku bezbolno prešla u A tim. Sve je to možda i pod znakom pitanja. I da se svi odazovu, da se svi stavimo pod zastavu tog interesa, postoji problem uigravanja i sklapanja. Srbija bi na papiru imala odličan tim, ali ni to nije garancija uspeha ako se setimo Trsta i 2019. godine pod komandom Gorana Đorovića.

*****

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

*****

Dakle, Srbija bi mogla da izgleda ovako: Lijeskić (Draškić) – Mimović (Nedeljković, Tegeletija), Milosavljević (Jan Karlo Simić), Simić (Leković, Petrović, Vukićević), Avdić (Sukačev, Bukinac) – Stanković (Dragojević, Matija Mitrović), Džodić (Kostov, Ugrešić, Novičić) – Jovanović (Kuljanin), Maksimović (Kostov, Ugrešić), Cvetković (Matija Popović) – Milošević (Ivanović, Cvetković, Mijatović, Vlahović).

POSTOJI PLAN DA MOŽDA IGRAJU SVI NA PRVENSTVU EVROPE

Mogao bi da menja sisteme i da pojedince koristi Zoran Bata Mirković na različitim mestima. Problem je što ovi nabrojani igrači nisu odradili nijedan trening zajedno. Da ne govorimo o utakmicama. Na primer, Tegeletija je očajno delovao protiv Rusije, dok u klupskom fudbalu, pod vođstvom Kokovića, izgleda kao bek za zapadno tržište. Takođe, u vreme odigravanja Prvenstva Evrope za mlade igraće se i kvalifikacije seniorskih timova. Oni na koje bi Zoran Mirković mogao da računa, trenutno kod Veljka Paunovića popunjavaju broj.

Odavno smo zakasnili sa strategijom razvoja pomenute generacije. Sve je nešto na pola, ali i dalje ima potencijala za Veljka Paunovića. Možda nisu svi realni, ali ih ima.