Šta Barsa, Bajern i Liverpul urade za 120 godina, Real spakuje za deset

Najbolji i tačka. Opet je na vrhu. Tamo gde svi žele, a samo se on penje. Osvojio je Real 15. put kontinentalnu krunu, potvrdio da mu ove sezone nema ravnog u takmičarskom smislu, ali i da istorijski niko nije u stanju da ga prati.

Da bi se shvatile razmere uspeha Madriđana dovoljno je pogledati ono što su uradili od Lisabona 2014. kad su se pogotkom Serhija Ramosa spasli poraza od Atletika (da bi u produžecima oborili gradskog rivala) do 2024. i finala u Londonu. Šest puta je bio najbolji. Tih šest kruna za samo deset godina dobija značaju ako se zna da je Realov glavni sportski rival, Barselona, za 124 godine postojanja osvojila jedan manje! Šest imaju i Bajern (takođe za 124 godine od osnivanja) i Liverpul za 131 leto koliko postoji.

A nisu to tamo neki „levi“ klubovi. Nego, institucije. Samo, sve ih „šije“ Real.

Zato što zna kako se igraju finala. U njima može da bude u podređenoj (češće) ili dominantnoj ulozi (ređe), ali obavezno slavi. Otkako je izgubio od Boke juniors meč za status svetskog klupskog prvaka 2000. Real je dobio čak 18 od narednih 19 međunarodnih finala! U Ligi šampiona sedam od sedam; u susretima za Svetsko klupsko prvenstvo pet of pet, dobio je meč za Interkontinentalni kup protiv paragvajske Olimpije 2002, a u Superkupu Evrope pet od šest. Jedini neuspeh u tom periodu datira iz 2018. kad ga je savladao Atletiko.

Dva lica finala: Nije lako večeras biti Marko i prelepo je u koži Tonija Krosa

Idemo dalje... Na jednu stranu stavite Real Madrid i njegovih 15 titula prvaka Evrope, a na drugu sve osvajače iz Engleske i vaga bi bila u ravnoteži, jer Ostrvljani svi zajedno imaju 15. Italijani 12, Nemci osam, Holanđani šest. Totalna dominacija!

Baš kao što je i ovaj sezona ekipe Karla Ančelotija. Odigrala je 55 utakmica u svim takmčenjima i pretrpela samo dva poraza. Zanimljivo, od istog protivnika, jer ju je Atletiko savladao u uvodnom delu prvenstva, a kasnije eliminisao iz Kupa kralja. Da bi se shvatile razumere ovog uspeha potrebno je da se vratimo skoro vek unazad kako bismo pronašli sličan primer u klupskoj istoriji. Prethodna sezona Madriđana sa samo dva poraza bila je u takmičarskoj 1931/32, ali tad je na programu bilo tek 30 utakmica.

Super Mario evropskog fudbala

Kakva sila! Biće još jača kad dođu Endrik i Kilijan Embape. Ako nekome nije bilo jasno zbog čega Francuz menja sredinu dovoljno je podsetiti da je pre tri godine poslednji put produžio ugovor sa Pari Sen Žermenom i otad su odigrana tri finala Lige šampiona. U jednom je slavio Mančester Siti, a u preostala dva Real.

I opet će. Kad-tad. Verovatno pre, nego kasnije.