Surova ispovest nesuđenog igrača Bajerna: Čuo sam eksplozije u četiri ujutru, smestili me u bunker

Leta 2018. godine, Šahtjor je za samo 2.000.000 evra iz Kuritibe doveo veoma talentovanog desnog beka Dodoa. Ispostavilo se da je to još jedan u nizu pogodaka fenomenalne skauting službe kluba iz Donjecka koja je u Brazilu iskopala bisere poput Vilijana, Aleksa Tešeire, Daglasa Koste, Fernandinja i brojnih drugih.

Dodo je trebalo da bude sledeća velika prodaja popularnih Rudara. Prvi klub koji je pokucao na vrata gazde Rinata Ahmetova bio je Bajern. Bavarcima se veoma svideo fizički profil brazilskog beka i mogućnost stalnog ponavljanja. Zamišljeno je da na početku bude rezerva za Benžamana Pavara, pa da posle zauzme njegovo mesto.

Posao se na kraju izjalovio, ali su Bavarci, kao i mnogi drugi klubovi nastavili da prate Dodov razvoj. Sve je bilo kako treba, a onda se dogodio – rat u Ukrajini. Brazilac u isti nije verovao, a dočekao ga je na prepad, dok je pričao sa suprugom.
“Jednog dana, u četiri ujutru, supruga me je pozvala da mi kaže da je Rusija počela da bombarduje Rusiju. Meni se činilo da je sve u redum, ali pet minuta pošto sam spustio slušalicu, čuo sam eksplozije. Neki od igrača, uključujući i mene, živeli smo blizu aerodroma i mogli smo sve jasno da vidimo – taj aerodrom je bio prvi bombardovan. Ljudi su izašli na ulicu pokušavajući da pobegnu kolima, ali to je bilo nemoguće. Neki od nas smo otišli u hotel u vlasništvu kluba I smestili smo se u bunker. Jednom prilikom su dvojica igrača pokušala da napuste hotel, ali su Rusi počeli da pucaju na njih. Neki su bili sa ženama I decom. Ja sam bio sam, porodica je bila u Brazilu”, ispričao je bez zadrške Dodo u podkastu “A luci spente”.

Usledila je evakuacija, bilo je jasno da će Donjeck pasti u šake ruske vojske. Zato je Dodo morao da ode u Kijev, ali ni tamo nije bio bezbedan I planirao je da ode još dalje.
“Jedna osoba nam je rekla da moramo da stignemo do železničke stanice I da na njoj ima voz koji ide za Budimpeštu. Rekao nam je da bez njega, nećemo nikad izaći iz Ukrajine. Svi smo uzeli pasoše, seli u kola i krenuli ka stanici, Nismo razmišljali ni o čemu drugom. Dolazimo na stanicu, a tamo – reka ljudi, svi žeče da pobegnu. Nekako smo uspeli da nađemo mesto u vozu zahvaljujući osobi iz federacije. Putovanje je trajalo 16 sati, a sve vreme sam morao da stojim, zato što su svi ušli pre mene. Čim smo krenuli, bacio sam pogled ka gradu – Kijev je bio u plamenu. Kad sam došao iz Ukrajine, šest meseci sam bio samo sa porodicom. Želeo sam da uživam u životu”.

Međutim, nije samo iskustvo iz Ukrajine bilo burna epizoda u njegovoj karijeri. Dodo je imao i burno životno odrastanje.
“Odrastao sam u naselju u Sao Paolu gde je živelo mnogo siromašnih ljudi. Moj san je bio da odem odatle i povedem porodicu sa sobom. U Brazilu postoji mnogo raznolikosti, ali je to bilo fundamentalno u tome da se nauči mnogo lekcija. Jedna od njih je bila kad sam se igrao sa drugarima na ulici. Trčao sam prema lopti i udario me je automobil. Iz straha, majka me je odmah upisala na fudbal kako bih bio bezbedniji”.

Pored toga, posebno je bilo stresno dok je morao da gleda starijeg brata kako polako klizi u bezakonje.
“On je bio moje ogledalo kod kuće, ali u jednom trenutku je poleo da se drogira. Jedne večeri, bilo je kasna, majka i ja smo krenuli da ga tražimo, jer nije bio kući. Našli smo ga pijanog, iako je imao 16 godina. Na naše oči hteo je da upuca dvojicu dečaka. Majka ga je molila da ne radi to, srećom, pištolj je bio zakočen I na kraju je pobegao pa ga nismo videli dva meseca. Kad se vratio, pokušao je da opljačka kuću, ali ga je policija ubrzo pronašla, pa je počeo da puca na njih. Nikad nisam hteo da pričam o tome. Doneo nam je toliko tuge, video sam majku kako previše pati zbog njega. Imao sam 11 godina, a brat je sa 18 otišao u zatvor i tamo ostao deceniju i po”.

Pored svih nedaća, Dodo posebnu emociju gaji prema majci.
“Trinaest godina je bila sama sa mnom i sestrama. Otac nas je napustio, često je duže vreme bio odsutan zbog posla. Nakon svega što se dogodilo sa bratom, sve o čemu sam razmišljao bila je sigurnost majke. Ona je sestrama, meni i mojoj supruzi dala sve u najtežim vremenima”, završio je Dodo.